Zašto osumnjičeni terorista nije bio iza rešetaka? Napadač iz Berlina bio na listi opasnih ekstremista, ali je pušten na slobodu

Abdul B, nemački državljanin libanskog porekla, ubijen je u nedelju u policijskoj akciji u berlinskoj četvrti Špandau, piše DW.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint izjavio je da je napadač imao bogat kriminalni dosije, da je bio simpatizer terorizma i da je već bio osuđivan, ali je presuda preinačena u uslovnu.

„Znamo da je počinio brojna krivična dela, da je simpatisao terorizam i da je postojao postupak u kojem se tužilaštvo žalilo na odluku da ne ostane u zatvoru“, rekao je Dobrint, postavljajući pitanje koje danas postavlja i nemačka javnost – kako je osoba za koju se smatralo da predstavlja ozbiljnu opasnost mogla da bude puštena na slobodu.

Pokušao da se pridruži Islamskoj državi

Prema navodima nemačkih medija, Abdul B. bio je svrstan među takozvane „Gefährder“, odnosno osobe za koje bezbednosne službe procenjuju da bi mogle da izvrše teroristički napad.

Prošle godine pokušao je da se priključi terorističkoj organizaciji Islamska država u Siriji. Uhapšen je u Libanu, gde je tri meseca proveo u zatvoru, a odmah po povratku u Nemačku ponovo je priveden.

U maju ove godine Sudsko veće za maloletnike i mlađe punoletnike osudilo ga je na 22 meseca zatvora zbog više krivičnih dela, među kojima je bila i priprema teškog nasilnog dela protiv države, odnosno terorizma.

Međutim, sud je odložio odluku o njegovom eventualnom puštanju na uslovnu slobodu za šest meseci, dok je sam Abdul B. do konačne odluke čekao postupak na slobodi. Sud je obrazložio da istražni pritvor služi obezbeđivanju krivičnog postupka, a ne izricanju kazne unapred.

Državno tužilaštvo uložilo je žalbu i tražilo strožu kaznu, ali presuda nije postala pravosnažna pre nego što je Abdul B. poginuo.

Bio pod nadzorom, ali ne neprekidno

Iako je bio pod prismotrom bezbednosnih službi, nadzor nije bio neprekidan.

Početkom jula policija je pretresla njegov stan nakon što je na društvenim mrežama objavio fotografije na kojima pozira sa oružjem. Ispostavilo se da je reč o repliki, odnosno oružju-igrački.

Napadač je u ponedeljak trebalo da se pojavi i na trećem dobrovoljnom razgovoru u centru za deradikalizaciju. Savetnici su zabeležili da je na prethodnim sastancima delovao ljubazno i prilagođeno, ali nisu bili uvereni da iskreno želi da se odrekne ekstremističkih stavova.

Godinama bio poznat policiji

Prema istraživanju nemačkih javnih servisa NDR i WDR, kao i lista Süddeutsche Zeitung, Abdul B. bio je na radaru bezbednosnih službi još od svoje 15. godine.

Kao maloletnik osuđivan je zbog nasilja, krađa i iznuda, a kasnije je postao deo islamističkih krugova u Berlinu.

Berlinski gradonačelnik Kaj Vegner izjavio je da je ostao bez reči zbog odluka pravosuđa.

„Ne želim da komentarišem nezavisnost sudova, ali moram da kažem da sam ostao bez reči“, rekao je on za javni servis RBB.

Otvorena rasprava o zakonima

Posle napada ponovo je otvorena rasprava o nemačkom zakonodavstvu za maloletnike i mlađe punoletne osobe.

Stručnjak za terorizam Peter Nojman sa Kraljevskog koledža u Londonu ocenio je da su nemački zakoni previše blagi kada je reč o delima povezanim sa terorizmom.

On smatra da sistem daje prednost resocijalizaciji počinilaca, dok zaštita građana ostaje u drugom planu, posebno kada su u pitanju mlađi punoletnici, na koje se primenjuju blaža pravila nego na odrasle.

Istovremeno, u Nemačkoj su se ponovo pojavili zahtevi za strožim merama i većim brojem deportacija stranih državljana koji predstavljaju bezbednosni rizik, iako to u ovom slučaju nije bilo moguće jer je Abdul B. bio nemački državljanin.

Istraga se nastavlja

Istragu o napadu preuzelo je Savezno tužilaštvo zbog sumnje da je reč o terorističkom aktu.

Prema navodima istražitelja, kombi kojim je izvršen napad bio je iznajmljen na ime Abdula B, a u vozilu je pronađen i njegov mobilni telefon.

Ministar Dobrint rekao je da istražitelji proveravaju da li je napadač imao pomagače, kao i da će biti ispitano da li su nemačke institucije napravile propuste koji su omogućili da osoba označena kao potencijalno opasna ostane na slobodi.