Vučić se pohvalio „prijateljem“ punim kontroverzi: Johanesa Hana prate sporni doktorat i istraga o 900 miliona evra

„Dobra prilika da razgovaramo o novim idejama, poslovima i ulaganjima, ali i o svemu što možemo zajedno da uradimo kako bi Srbija nastavila da napreduje i privlači uspešne ljude i velike kompanije“, naveo je Vučić.

Han je dobro poznato ime u Srbiji. Kao evropski komesar za proširenje godinama je bio jedan od ključnih predstavnika Brisela u odnosima sa Beogradom, a sa Vučićem se sastajao mnogo puta. Ipak, njegovu višedecenijsku poslovnu i političku karijeru pratio je i niz kontroverzi – od Novomatica i optužbi u vezi sa doktorskom disertacijom, preko spornih lova i večera sa ljudima iz Evropskog revizorskog suda, do istrage o prodaji 23 zgrade Evropske komisije vrednoj oko 900 miliona evra.

Han je od 2010. do 2024. bio evropski komesar u tri uzastopna mandata – najpre za regionalnu politiku, potom za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju, a od 2019. do 2024. za budžet i administraciju.

Istraga zbog prodaje 23 zgrade za 900 miliona evra

Najnovija kontroverza vezana je za posao koji je zaključen dok je Han bio evropski komesar za budžet i administraciju.

Kako je objavio Euronews, belgijska policija je u februaru 2026. pretresla prostorije Evropske komisije u Briselu u okviru istrage Evropskog javnog tužilaštva (EPPO) o mogućim nepravilnostima prilikom prodaje nekretnina Evropske komisije.

U središtu istrage nalazi se prodaja 23 zgrade belgijskom državnom investicionom fondu SFPIM za oko 900 miliona evra. Transakcija je zaključena u aprilu 2024. godine, dok je Han bio komesar zadužen za budžet i administraciju.

Agencija Europe pisala je u vreme zaključenja posla da je Han tvrdio da će prodaja omogućiti Komisiji da smanji broj svojih zgrada za 50 odsto, a kancelarijski prostor za 25 odsto. On je tada govorio i da se prodaja uklapa u plan transformacije evropske četvrti u Briselu.

Međutim, Financial Times je kasnije, pišući o istrazi, naveo da su evropski revizori prethodno ukazali na probleme u postupku. Među pitanjima koja su otvorena bili su nedostatak konkurentskog nadmetanja, nezavisnost tela koje je ocenjivalo ponudu i poštovanje pravila postupka.

Financial Times navodi da je belgijski SFPIM bio jedini ponuđač, kao i da je Evropski parlament izrazio zabrinutost zbog načina na koji je posao sproveden.

Posebno pitanje otvoreno je zbog toga što je Evropska komisija, nakon što je prodala zgrade, nastavila da koristi veliki deo tih nekretnina. Prema Financial Timesu, Komisija je nastavila da iznajmljuje 17 od 23 prodate zgrade, a troškovi zakupa do 2029. mogli bi da dostignu oko 255 miliona evra.

Evropsko javno tužilaštvo potvrdilo je da je istraga u toku, dok je Evropska komisija tvrdila da je postupak prodaje sproveden u skladu sa pravilima.

Za sada nema javno dostupnih podataka da je Han lično osumnjičen ili optužen u ovom slučaju. Transakcija koja je predmet istrage, međutim, sprovedena je dok je upravo on bio komesar nadležan za budžet i administraciju.

Lov sa lobistima i večera od 2.178 evra

Han se nekoliko godina ranije našao pod kritikama zbog lova i večere na kojima su učestvovali predstavnici Evropskog revizorskog suda i organizacije European Landowners' Organization (ELO).

Austrijski Der Standard je, pozivajući se na istraživanje francuskog lista Libération, pisao da je Han učestvovao u lovu u Belgiji u decembru 2015. godine.

Veče pre lova organizovana je večera za 11 ljudi. Kako je pisao Der Standard, račun je iznosio 2.178 evra, a trošak je pripisan tadašnjem članu Evropskog revizorskog suda Karelu Pinkstenu.

Među gostima je bio i predstavnik European Landowners' Organization, organizacije koja zastupa interese vlasnika zemljišta i deluje kao lobistička grupa u Briselu.

Slučaj je postao dodatno problematičan zbog Pinkstena. Evropski sud pravde je godinama kasnije utvrdio da je Pinksten prekršio obaveze koje je imao kao član Evropskog revizorskog suda, između ostalog zbog zloupotrebe resursa institucije za privatne aktivnosti.

Kako je preneo austrijski ORF, u slučaju lova postavljeno je i pitanje da li je Han morao da prijavi svoje učešće na događaju zbog prisustva predstavnika lobističke organizacije.

Hanova strana je to odbacila. Prema ORF-u, iz njegovog kabineta je saopšteno da je poziv bio „čisto privatne prirode“. Han je u lov išao sa tadašnjom partnerkom, koja je imala dozvolu za lov, a tvrdio je i da nije znao da je Evropski revizorski sud platio račun za večeru.

Tri večere sa članicom Evropskog revizorskog suda

Lov nije bio jedina priča koja je otvorila pitanja o Hanovom odnosu sa ljudima iz institucije zadužene za kontrolu evropskog novca.

Der Standard je pisao da se Han u junu 2021. čak tri puta sastao na večeri sa austrijskom članicom Evropskog revizorskog suda Helgom Berger.

Račune za te večere, prema pisanju lista, Berger je prijavila kao troškove Evropskog revizorskog suda.

Na jednoj od večera bila je i Hanova tadašnja partnerka, a kasnije supruga Suzane Ris, bivša austrijska vicekancelarka.

Kontroverza je nastala zbog institucionalnog odnosa dve strane: Han je tada bio evropski komesar za budžet i administraciju, dok je Evropski revizorski sud institucija čiji je posao da kontroliše upravljanje novcem Evropske unije.

ORF je preneo objašnjenje Hanovog kabineta da se radilo o poslovnim sastancima i redovnoj komunikaciji sa predstavnicima institucija koje su povezane sa njegovim resorom. Zbog toga, prema tom objašnjenju, nije postojala obaveza da se sastanci evidentiraju kao susreti sa lobistima.

Optužbe da je plagirao skoro petinu doktorata

Jedna od najvećih kontroverzi u Hanovoj austrijskoj političkoj karijeri odnosila se na njegovu doktorsku disertaciju iz filozofije, koju je odbranio na Univerzitetu u Beču 1987. godine.

Austrijski stručnjak za otkrivanje plagijata Stefan Veber još 2007. optužio je Hana da je delove tekstova drugih autora preuzimao bez odgovarajućeg navođenja.

Slučaj je ponovo otvoren 2011. godine, kada su austrijski Zeleni angažovali Vebera da detaljno analizira Hanovu disertaciju.

Austrijski javni servis Ö1 tada je preneo rezultate njegove analize. Veber je tvrdio da je od približno 6.700 redova disertacije najmanje 1.150 plagirano, odnosno oko 17,2 odsto čitavog rada.

Prema Ö1, Veber je identifikovao 76 problematičnih delova na ukupno 64 stranice. U 68 slučajeva, tvrdio je, izvorni tekst bio je samo delimično izmenjen.

Han je odbacio optužbe.

Slučaj je zatim ispitivala Austrijska agencija za naučni integritet. Univerzitet u Beču je nakon završetka postupka saopštio da stručnjaci nisu zaključili da se Hanova disertacija može smatrati plagijatom. Postupak je zato obustavljen i Han je zadržao doktorsku titulu.

Ipak, zaključak nije potpuno oslobodio njegov rad kritika.

Kako je tada preneo ORF, Univerzitet u Beču ocenio je da način na koji su korišćeni i citirani izvori u Hanovom doktoratu prema današnjim kriterijumima ne odgovara principima dobre naučne prakse.

Tadašnji prorektor Univerziteta u Beču Hajnc Engl rekao je i da takva disertacija po današnjim standardima ne bi bila prihvaćena.

Novomatic i optužbe o „crnom novcu“

Još pre evropske političke karijere Han je imao važnu funkciju u jednoj od najvećih evropskih kompanija za igre na sreću.

Od 1997. do 2003. godine bio je u rukovodstvu austrijskog Novomatica, a obavljao je i funkciju izvršnog direktora kompanije.

Njegova prošlost u Novomaticu postala je predmet političke afere 2009. godine.

Kako je tada pisao Der Standard, poslanik austrijskih Zelenih Peter Pilc izneo je pred parlamentarnim istražnim odborom tvrdnju da je jedan tadašnji ministar, koji je ranije bio šef kompanije za igre na sreću, prisustvovao predaji „crnog novca“ prilikom kupovine nekretnine 1997. godine.

Iako Pilc u prvom trenutku nije direktno naveo njegovo ime, Der Standard je pisao da se iz opisa moglo zaključiti da govori o Hanu.

Prema Pilcovim tvrdnjama koje je preneo Der Standard, deo cene jedne nekretnine navodno je plaćen zvanično, dok je drugi deo predat u gotovini i nije bio prijavljen.

Pilc je tvrdio da je Han prisustvovao predaji tog novca i da je informacije o slučaju prosledio tužilaštvu.

Han je optužbe kategorički odbacio. Kako je tada preneo Der Standard, Han je poručio da su tvrdnje netačne i najavio pravne korake protiv Pilca.

Novomatic je takođe odbacivao optužbe.

U austrijskim parlamentarnim dokumentima iz tog perioda otvorena su i dodatna pitanja o poslovanju Novomatica u vreme kada je Han bio član uprave.

Poslanici Zelenih tražili su odgovore o mogućim nepravilnostima u vezi sa prihodima od automata za igre na sreću, isplatama zaposlenima, troškovima zakupa i mogućim poreskim nepravilnostima. U parlamentarnom pitanju eksplicitno je navedeno da je Han u relevantnom periodu bio član uprave i postavljeno je pitanje šta je uprava kompanije znala o navodnim nepravilnostima.

To, međutim, nije predstavljalo dokaz da je Han učestvovao u nezakonitim radnjama. Nema javno dostupnog podatka da je zbog navoda o predaji „crnog novca“ protiv njega podignuta optužnica ili da je utvrđena njegova krivična odgovornost.

„Dajte mi dokaze, a ne glasine“ o medijima u Srbiji

Za Srbiju je posebno značajna kontroverza iz vremena kada je Han bio evropski komesar za proširenje i jedan od glavnih sagovornika vlasti u Beogradu.

U februaru 2015. godine Han je upitan o sve češćim upozorenjima da u Srbiji postoje cenzura i politički pritisci na medije.

Evropska federacija novinara (EFJ) prenela je tada njegov odgovor da je takve tvrdnje čuo više puta, ali da želi konkretne dokaze.

„Čuo sam to nekoliko puta i uvek tražim dokaze. Spreman sam da ispitam takve optužbe, ali potrebni su mi dokazi, a ne samo glasine“, rekao je Han, prema EFJ-u.

Kada su mu kao argument predstavljeni podaci o padu Srbije na međunarodnim listama slobode medija, Han je postavio pitanje da li je samo rangiranje dovoljno i ponovo zatražio konkretne primere.

Evropska federacija novinara odgovorila mu je otvorenim pismom naslovljenim „Medijska cenzura je realnost u Srbiji“.

EFJ je u pismu naveo konkretne slučajeve za koje je smatrao da pokazuju pritiske na novinare i medije i poručio Hanu da tvrdnje o cenzuri nisu samo „glasine“.

Federacija je, između ostalog, navela rezultate istraživanja prema kojima je oko 40 odsto anketiranih novinara prijavilo povremenu cenzuru, dok je u drugom istraživanju više od 90 odsto učesnika smatralo da u srpskim medijima postoje cenzura i autocenzura.

Han je kasnije i sam postao znatno kritičniji prema stanju medijskih sloboda na Zapadnom Balkanu, govoreći da u toj oblasti nije ostvaren dovoljan napredak.

Od optužbi povezanih sa periodom provedenim u Novomaticu, preko doktorata i spornih kontakata sa ljudima iz Evropskog revizorskog suda, do istrage o prodaji nekretnina vrednoj 900 miliona evra, Hana su tokom višedecenijske karijere pratile kontroverze različite težine.

Njihov pravni epilog, međutim, nije isti. Optužbe za plagijat nisu dovele do oduzimanja doktorata, navodi o „crnom novcu“ nisu rezultirali utvrđivanjem njegove krivične odgovornosti, a u aktuelnoj istrazi o prodaji zgrada nema javnog podatka da je Han lično osumnjičen.