Vijesti: Vučić diže oluju kad mu gori pod nogama, sad kritikuje Crnu Goru zbog predstavnika u Kninu, nakon što je godinama ćutao

Sagovornici “Vijesti”pojašnjavaju da je ovog puta - dok se izbori u Srbiji približavaju, kosovske vlasti ruše srpske kuće u Gazivodama, Crna Gora hita ka članstvu u Evropskoj uniji (EU), a pojedini crnogorski zvaničnici se svesno distanciraju od njega - Vučić morao da pojača “patriotski imidž”, uživevši se u ulogu “oca nacije”.

Prema nezvaničnim informacijama redakcije Vijesti, Podgorica makar od 2016. godine delegira predstavnika na obeležavanje godišnjice “Oluje” u Knin. Prvi put to je kontroverzu izazvalo 2018, kad je događaju prisustvovao tadašnji vojni ataše u Hrvatskoj Ivan Mašulović. Nekadašnji Demokratski front je oštro osudio takav potez, tražeći od parlamenta da uradi isto, a kritike su stigle i od Građanskog pokreta URA.

Vučić je tom prilikom reagovao, ali odmerenim rečima, rekavši da mu je tadašnji crnogorski premijer Duško Marković bio “obećao da će Crna Gora voditi računa o interesima Srbije pred važne i značajne datume”.

Podgorica je svake naredne godine slala predstavnike u Knin - s izuzetkom 2021, kad Vlada Zdravka Krivokapića to nije učinila. U tom periodu nije bilo značajnih reakcija, sem izjave Ivice Dačića 2020, koji je tada kazao da je posredi “prirodni tok širenja antisrpske politike”.

Ipak, Vučić je ove godine “raspalio” po Podgorici - koju je u Kninu predstavljao otpravnik poslova iz ambasade u Zagrebu - navodeći da će predstavnici crnogorske Vlade “da se vesele u Kninu srpskom stradanju i zločinima počinjenim nad Srbima”, a da nikog nisu poslali u Mrkonjić Grad, gde zvanična Srbija i predstavnici bosansko-hercegovačkog entiteta Republika Srpska obeležavaju pogrom Srba iz Hrvatske.

“Zvanična Crna Gora učestvuje u proslavi ‘Oluje’, a nikoga nije poslala na komemorativno sećanje na stradale Srbe u Mrkonjić Gradu. Hvala Vladi Crne Gore. Ovo nije kraj, već tek početak takvih odluka”, rekao je on.

Didanović: Očekivani napad

Novinarka beogradskog nedjeljnika “Radar” Vera Didanović kazala je “Vijestima” da je javnost imala dovoljno vremena da se uveri da su Vučićeve izjave i postupci uvek u službi njegovih, a ne državnih interesa ili jasnih političkih ili moralnih prinicipa, te da su zato njegove poruke često kontradiktorne i nemaju ničeg zajedničkog s ranijim stavovima o istom pitanju.

Navela je da je “Oluja” izuzetno bolna tema za građane Srbije i da je to čini idealnom za političku upotrebu, naročito u vreme približavanja izbora u toj zemlji, ali i zbog drugih problema koji muče srpsku vlast.

Sagovornica Vijesti objašnjava da značajan deo tamošnje javnosti Vučića doživljava kao “izdajnika” zbog odnosa prema Kosovu, što je, dodaje ona, poslednjih dana posebno intenzivirano zbog rušenja srpskih kuća oko Gazivoda.

Kosovske vlasti srušile su prošle nedelje 17 objekata na jezeru Gazivode na severu Kosova, gde većinski žive Srbi, tvrdeći da je reč o bespravnoj gradnji, iako sudski postupci još traju, zbog čega su i iz Evropske komisije pozvali Prištinu da prekine s tom akcijom. O Gazivodama su vlasti u Beogradu pre 10 godina slale drugačije poruke.

“Ja sam svojevremeno u Briselu govorio - pričajte o svemu šta hoćete, ali Gazivode ne damo. Mi te razgovore posle toga nismo nastavili, a naša pozicija se nije promenila”, rekao je 2016. Vučić, tada premijer Srbije.

Didanović konstatuje da je Vučiću zato, više nego obično, potrebno da obnovi i pojača “patriotski imidž” i predstavi se kao zaštitnik Srba, gde god da su.

“Hrvatska je odavno odabrana za ‘idealnog neprijatelja’ preko koga SNS (Srpska napredna stranka) vlast pumpa svoj ‘patriotizam’. S druge strane, Crna Gora, nakon što je postalo izgledno njeno skoro učlanjenje u EU, postala je ozbiljan problem za naprednjačku vlast, jer efikasno obesmišljava njenu priču o ‘evropskom putu’ i ‘liderstvu u regionu’. Zato je napad na odluku Crne Gore da, kao i prethodnih godina, prisustvuje hrvatskom obeležavanju ‘Oluje’, sasvim očekivan”, podvukla je ona.

“Otac nacije” traži poslušnost

Predsednik Srbije nije prekjuče propustio ni da pošalje par “otrovnih strelica” ka šefu parlamenta Andriji Mandiću, koji se poslednjih mjeseci sve krupnijim koracima udaljava od njega. Vučić je naveo da ne zna o čemu bi njih dvojica razgovarali, te da bi “Srbi u Crnoj Gori trebalo da gledaju ko radi u njihovom interesu”.

Mandić se distancirao od slanja predstavnika u Knin, istakavši da njegovu Novu srpsku demokratiju tamo neće predstavljati niko, te dodajući da je delegacija te partije bila u Mrkonjić Gradu.

Vera Didanović kazala je da je, kao i obično, Vučićeva reakcija namenjena prvenstveno građanima Srbije, ali da se ovoga puta može govoriti i o “ubijanju dve muve jednim udarcem”. Ona je rekla da je Vučiću za ulogu “oca nacije” potrebna apsolutna poslušnost srpskih predstavnika u celom regionu, a naročito u Crnoj Gori, državi po svemu najbližoj Srbiji.

“Zato će uraditi sve što može da ojača ulogu političara koji su mu potpuno poslušni i oslabi položaj onih koji se otimaju kontroli. Osim kroz njegove izjave, nedovoljno lojalni predstavnici Srba iz Crne Gore podvrgnuti su satanizaciji u provladinim medijima, a trenutno se ne vide razlozi za očekivanje da se taj tretman zaustavi - osim ako se jasno i glasno ne poklone ‘ocu nacije’”, poručila je Didanović.

Todorović: DNP ne prima naredbe ni od koga

S druge strane, Vučić je izrazio zahvalnost lideru Demokratske narodne partije (DNP) Milanu Kneževiću i njegovom partijskom kolegi Milunu Zogoviću što su došli na događaj u Mrkonjić Gradu.

Knežević je optužio Vladu da je zabila “nož u leđa” srpskom narodu odlukom da pošalje predstavnika na obeležavanje godišnjice “Oluje”.

“Toliko su izdali našu zajedničku istoriju, zajedničko pamćenje i zajedničku duhovnost da je dosta za sve naše mrtve, za sve žive i za sve one Srbe koji će se roditi u Crnoj Gori...”, rekao je Knežević.

Ipak, Podgorica je slala predstavnike i 2024. i 2025, dok je DNP bio deo Vlade Milojka Spajića. Na pitanje da li je tom logikom i DNP tada zabio “nož u leđa” srpskom narodu, portparolka te stranke Jovana Todorović rekla je “Vijestima” da predstavnici DNP-a svake godine učestvuju u obeležavanju sećanja na etničko čišćenje srpskog naroda s teritorije Hrvatske.

“Četvrtog avgusta 2024. u Loznici su, osim predsednika DNP-a Milana Kneževića, sećanju na pogrom Srba iz Hrvatske prisustvovali tadašnji potpredsednik Vlade Zogović i ministarka saobraćaja Maja Vukićević uprkos protivljenju premijera Spajića”, podsetila je ona.

Todorović je istakla da je stav DNP-a oduvek bio jasan, da je nepromenjen, te da ga je u Mrkonjić Gradu saopštio Knežević:

“Vojna akcija hrvatske vojske predstavlja nastavak genocida iz 1941. prema srpskom narodu u Hrvatskoj. A odluka da zvanična Crna Gora pošalje predstavnika u Hrvatsku na proslavu etničkog čišćenja je zabijanje noža u leđa Srbiji, Republici Srpskoj i čitavom srpskom narodu gde god živeo. Bilo da se to desilo za vreme režima Mila Đukanovića, ili za vreme Milojka Spajića”.

Ona je navela da je Kneževiću zbog rezolucije o Jasenovcu zabranjen ulazak u Hrvatsku, kao i da je on “jedini poslanik prema kome je primenjena ova mera” (ulazak u Hrvatsku zabranjen je i Andriji Mandiću i potpredsedniku Vlade Aleksi Bečiću).

“I sve institucije su ćutale i još ćute. Znamo da istina koju je Knežević saopštio u Mrkonjiću mnoge boli, jer niko iz Spajićeve Vlade nema opravdanje što nije prisustvovao obeležavanju sjećanja na pogrom Srba iz Hrvatske, ali svi u Crnoj Gori znamo da nisu smeli doći od (šefa delegacija EU u Crnoj Gori Johana) Satlera. E, u tome je razlika između nas i njih. Mi ne primamo naredbe i instrukcije ni od koga, osim od svog naroda, zato svuda i na svakom mestu i možemo saopštiti sve što mislimo”, poručila je Todorović.

Jednima legitimna operacija, drugima pogrom

Hrvatska je “Olujom” u avgustu 1995. povratila kontrolu nad delom svoje teritorije, na kojoj je deo hrvatskih Srba formirao tzv. Republiku Srpsku Krajinu. Prema hrvatskim izvorima, pred “Olujom” iz Hrvatske je u konvojima otišlo oko 130.000 Srba, a prema srpskim njih 200.000-300.000 je prognano ili pobeglo u Bosnu i Hercegovinu ili Srbiju.

Godišnjica operacije “Oluja” u Hrvatskoj se obeležava 5. avgusta, kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, dok se u Srbiji “Oluja” obeležava 4. avgusta, na dan kad je operacija počela, kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe. Tokom četvorodnevne ofanzive, hrvatske snage su zauzele više od 10.000 kvadratnih kilometara teritorije i ušle u Knin, glavni grad pobunjenih Srba.

Tribunal u Hagu osudio je 2011. prvostepeno hrvatske generale Anta Gotovinu i Mladena Markača na 24, odnosno 18 godina zatvora, za progon, deportaciju, pljačku, ubistva i nehumana dela nad srpskim stanovništvom u Krajini, dok je general Ivan Čermak oslobođen optužbi.

Presudom Međunarodnog suda pravde utvrđeno je da su političke i vojne vlasti Hrvatske bile svesne da će ta operacija izazvati masovni egzodus srpskog stanovništva, te da su na očekivanom egzodusu zasnivale vojnu strategiju, smatrajući ga poželjnim. Međutim, Žalbeno veće Tribunala 2012. je oslobodilo i Gotovinu i Markača krivične odgovornosti.

Iz Kabineta šefa države Jakova Milatovića juče je saopšteno da prisustvo obeležavanju godišnjice “Oluje” nije državna obaveza Crne Gore, te da za mnoge u Hrvatskoj ta operacija predstavlja simbol pobede u ratu, ali da je za veliki broj Srba simbol stradanja, progona i gubitka domova.

“Crna Gora neguje dobre odnose s Hrvatskom kao susednom državom i partnerom na evropskom putu. Ti odnosi se zasnivaju na međusobnom poštovanju i saradnji, ali ne i na obaveznom prisustvu manifestacijama koje i kod velikog broja građana u Crnoj Gori izazivaju bolna sećanja”, kazali su.