VIDEO „Ostaje mi samo da kupim konja“: Rusi u šoku zbog nestašice goriva, čekaju i po 10 sati u redovima

Kako prenosi BBC, na većini benzinskih stanica na poluostrvu uvedena su ograničenja. Građani mogu da kupe najviše 20 litara goriva po osobi, i to uz unapred kupljene vaučere, pod uslovom da goriva uopšte ima na raspolaganju.

Situacija je postala toliko ozbiljna da su lokalne vlasti otvorile posebnu telefonsku liniju za turiste koji su došli na Krim, ali sada ne mogu da pronađu dovoljno goriva za povratak kući.

„Sada pešačim na posao. Ostalo mi je još samo da kupim konja“, našalio se jedan stanovnik Simferopolja u izjavi za nezavisni portal Bereg.

Ozbiljnost problema priznao je i proruski lider Krima Sergej Aksjonov, koji je 5. juna izjavio da trenutno nije moguće u potpunosti zadovoljiti potrebe stanovništva za gorivom.

Mariupolj postao ključna tačka

Krim danas praktično ima samo jedan pouzdan pravac snabdevanja.

Pomorski transport značajno je otežan nakon što su ukrajinske snage onesposobile više trajekata koji su povezivali poluostrvo sa Rusijom. Kerčki most, koji predstavlja simbol ruske kontrole nad Krimom, takođe je postao rizična ruta zbog stalne opasnosti od ukrajinskih napada.

Prema izvorima iz Rusije, malo ko je spreman da preko mosta vozi kamione natovarene gorivom.

Zbog toga je glavni teret snabdevanja prebačen na kopneni koridor preko okupiranog Mariupolja. Upravo taj pravac poslednjih nedelja postao je jedna od glavnih meta ukrajinskih napada.

Od početka maja ukrajinski dronovi napali su više od 300 kamiona na toj ruti, uključujući oko 30 cisterni koje su prevozile gorivo.

„Ne bih želeo da sada vozim kamion pun dizela preko Kerčkog mosta. To je jednostavno traženje problema. Zato gorivo morate da dopremate kopnenim putem preko Mariupolja. A tamo ste ranjivi tokom čitavog puta“, rekao je za BBC Krejg Kenedi, stručnjak za rusku naftnu industriju sa Univerziteta Harvard.

Nestašice pogađaju i vojsku

Ukrajinske vlasti otvoreno poručuju da je cilj napada upravo urušavanje ruske logistike.

Ukrajinski ministar digitalne transformacije Mihajlo Fedorov izjavio je krajem maja da Kijev želi da dodatno poveća pritisak na ruske snage u pozadini fronta i oteža izvođenje ofanzivnih operacija.

Prema pojedinim ruskim izvorima, posledice se već osećaju i među vojnim jedinicama.

Proruski vojni analitički kanal „Ribar“ na Telegramu upozorio je da problemi sa gorivom više nisu samo civilno pitanje.

„Napadi koji prazne benzinske stanice za civile utiču i na snabdevanje vojnika na jugu. Logistička kriza ne pravi razliku između vojnih i civilnih potreba – pogađa sve odjednom“, navodi se u objavi.

Ukrajinci tvrde da gotovo nemaju otpor

Komandant ukrajinskog 413. bataljona „Raid“ Jevhen Karas rekao je za BBC da ukrajinski dronovi tokom napada često ne nailaze na ozbiljniji otpor ruske protivvazdušne odbrane.

„Bio je to prelep osećaj kada možemo da letimo gde god želimo“, rekao je Karas.

Njegove tvrdnje nije moguće nezavisno potvrditi, ali ukrajinski izvori poslednjih meseci sve češće navode da uspevaju da gađaju ciljeve duboko iza linija fronta.

Napadi na rafinerije dodatno pogoršavaju krizu

Probleme sa snabdevanjem dodatno pogoršavaju ukrajinski napadi na ruske rafinerije i skladišta nafte, koji traju već mesecima.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nedavno je izjavio da je tokom maja gotovo 40 odsto ruskih kapaciteta za primarnu preradu nafte bilo van funkcije upravo zbog ukrajinskih udara.

Prema rečima stručnjaka Krejga Kenedija, Ukrajina sve više menja strategiju.

Umesto velikih rafinerija, fokus se prebacuje na lokalne distributivne centre i logističke mreže.

„Takvi napadi imaju mnogo direktniji efekat na lokalno stanovništvo i vojsku u pojedinim regionima kao što je Krim“, ocenjuje Kenedi.

„Donošenje rata kući“

Od početka rata ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više puta je govorio o potrebi da Rusija oseti posledice sukoba koji je pokrenula.

Kijev tu strategiju opisuje kao „donošenje rata kući“ – na teritorije koje kontroliše Rusija.

Krim, koji je Moskva anektirala još 2014. godine i koji je godinama bio jedno od najpopularnijih letovališta za ruske turiste, danas postaje simbol upravo takvog pristupa.

Dok se ruske snage i dalje bore na frontu u Ukrajini, stanovnici poluostrva sve češće se suočavaju sa nestašicama goriva, dugim redovima na pumpama i posledicama rata koje su do sada uglavnom bile rezervisane za drugu stranu fronta.