Krvava bitka za ukrajinski grad Bahmut, uskoro bi mogla da postane još razornija. Naime, ruska paravojna formacija Vagner koja se nalazi na prvim linijama fronta u borbi za ovaj grad ušla je u fabriku Azom, u kojoj se prema njihovim tvrdnjama nalaze ukrajinski borci. Ovakav razvoj događaja podseća na okupaciju čeličane Azovstal u lučkom gradu Marijupolju u kojoj su ukrajinski vojnici prošli kroz pravi pakao tokom 82 dana zatočeništva.
Naime, prema tvrdnjama Vagnerovaca koji su upali u fabriku, put do nje su našli slučajno, što je dovelo do toga da ih ukrajinske trupe sačekaju potpuno nepripremljene.
„Pokušali smo da nađemo put do fabrike, onda sam otkrio ovaj prolaz. Ušli smo neprimećeni, promašio nas je ukrajinski strelac. Čuo sam da neprijateljska grupa priča iza zida. Naredio sam jurišnicima da mi priđu i sukobili smo se sa njima na drugoj strani, gde su moji momci prethodno pokušali da uđu u fabriku“, rekao je za ruske medije komandir jurišnog voda.
Za sada nije poznato koliko je tačno ukrajinskih vojnika zarobljeno u fabrici, niti kako se prema njima postupa.
Ipak, očekuje se da će ukrajinci pokušati da povrate Bahmut, što potvrđuje i izjava ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Naime, lider Ukrajine je rekao da bi gubitak Bahmuta učinio da se ukrajinsko društvo oseća umorno, dok bi Rusiji omogućio da „proda ovu pobedu Zapadu, svom društvu, Kini, Iranu“.
„Ako oseti malo krvi – nanjuši da smo slabi – Putin će pritiskati, pritiskati i pritiskati“, rekao je Zelenski.
Kada je reč o sličnosti ove dve fabrike, prva je svakako fizička. Baš kao i Azovstal, Azom je ogromna fabrika koja važi za jedno od najvećih postrojenja za proizvodnju obojenih metala na teritoriji čitavog Sovjetskog Saveza.
Kao drugo, scenario je takođe gotovo identičan. Naime, ruske trupe su na prilično sličan način zauzele čeličanu u Marijupolju.
Naime, ova fabrika bila je jedna od prvih ruskih meta na teritoriji. Nakon zauzimanja Rusi su borce bataljona Azov, koji su se nalazili u njoj praktično „odsekli“ od ostatka sveta. Pretpostavlja se da će Vagner sada učiniti isto.
Pored toga, osvajanjem Marijupolja ruske snage su formirale kopneni koridor do regiona Donbasa, koji čine samoproglašene Donjecka i Luganska Narodna Republika, koje su pod kontrolom Rusije.
Isto to bi mogle i sada – pad Bahmuta može da omogući prodor do Kramatorska i Slavjanska, dva ukrajinska grada koja su svojevremeno bila pod ruskom kontrolom, ali je Kijev uspeo da ih povrati.
Ipak, ono od čega strahuje međunarodna zajednica, jeste to da se ponovi i humanitarna katastrofa iz Marijupolja.
Naime, tada su ruske snage nakon mesec dana uspele da opkole grad, čime je dostava humanitarne pomoći postala praktično nemoguća. Oni koji su uspeli da pobegnu, ispričali su kako stanovnici Marijupolja nemaju hrane, vode, ni osnovnih životnih potrepština.
Pročitajte još:
U čeličani se u tom trenutku nalazilo najmanje 2.000 civila koji nisu uspeli da napuste grad.
Takođe, kroz ta tri skoro tri meseca opsade, ruska strana je više puta gađala čeličanu i iz vazduha, a dolazilo je i do okršaja ukrajinskih vojnika i snaga Moskve.
Nakon što su je Rusi i zvanično preuzeli 20. maja, na internetu su se pojavile i fotografije na kojima se vidi u kakvim su uslovima Ukrajinci proveli ta 82 dana.
Naime, fotografije koje su izašle u javnost omogućavaju da se vidi unutrašnjost čeličane u Marijupolju – veliki broj mračnih prostorija, sa oskudnim i improvizovanim nameštajem, prožetim vlagom i prljavštinom.
BONUS VIDEO Ruske snage bombarduju čeličanu Azovstal
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar