Sve o retkim elementima kojima Ukrajina želi da kupi Trampovu pomoć: Gde ih ima najviše i čemu služe

Sa imenima poput disprozijuma, neodimijuma i cerijuma, retki zemni elementi su grupa od 17 metala, uglavnom teških, koji su zapravo obilno prisutni u Zemljinoj kori širom sveta.

Prema proceni Geološke službe SAD iz 2024. godine, procenjuje se da širom sveta postoji 110 miliona tona ovih depozita, uključujući 44 miliona tona u Kini – koja je ubedljivo najveći svetski proizvođač.

Daljih 22 miliona tona procenjuje se da se nalazi u Brazilu, 21 milion u Vijetnamu, dok Rusija ima 10 miliona, a Indija sedam miliona tona.

Međutim, iskopavanje ovih metala zahteva intenzivnu upotrebu hemikalija, što dovodi do ogromnih količina toksičnog otpada i nekoliko ekoloških katastrofa. Zbog toga su mnoge zemlje oprezne u vezi sa preuzimanjem značajnih troškova njihove proizvodnje.

Takođe, retki zemni metali često se nalaze u vrlo malim koncentracijama u rudama, što znači da velike količine stena moraju biti obrađene kako bi se dobio rafinisani proizvod, često u obliku praha.

Zašto ih Tramp želi?

Svaki od 17 retkih zemnih elemenata koristi se u industriji i nalazi se u širokom spektru svakodnevnih i visokotehnoloških uređaja, od sijalica do navođenih projektila.

Na primer:

• Evropijum se koristi u fluorescentnim svetlima i radarskim sistemima,


• Cerijum se koristi za poliranje stakla i u katalitičkim konverterima automobila,


• Soli lantana koriste se u preradi nafte, dok se legure lantana koriste u energetskim sistemima hibridnih i vodoničnih automobila.

Lista primena u modernoj ekonomiji je praktično beskonačna.

Svi ovi metali poseduju jedinstvena svojstva koja su gotovo nezamenjiva ili mogu biti zamenjena samo uz ogromne troškove.

Na primer, neodimijum i disprozijum omogućavaju izradu skoro trajnih, izuzetno jakih magneta koji zahtevaju minimalno održavanje, što omogućava postavljanje vetroturbina u okeanu daleko od obale.

Tramp je u ponedeljak izjavio da želi da postigne dogovor u kojem bi Kijev garantovao snabdevanje retkim zemnim elementima u zamenu za američku pomoć – ideju koju je prošle godine predložio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Šta Ukrajina može da ponudi Trampu?

Nije jasno da li Tramp traži određene elemente u Ukrajini, koja takođe ima i druge minerale za ponuditi.

„To može biti litijum. Može biti titanijum, uranijum, i mnogi drugi“, rekao je šef kabineta Zelenskog Andrij Jermak. „Ima ih mnogo.“

Ukrajinski retki zemni elementi su uglavnom neiskorišćeni zbog rata i državnih politika koje regulišu rudarsku industriju. Takođe, zemlji nedostaju kvalitetne informacije koje bi usmerile razvoj eksploatacije retkih zemnih metala.

Prema Institutu za geologiju, Ukrajina poseduje retke zemne elemente poput lantana i cerijuma, koji se koriste u televizorima i osvetljenju; neodimijuma, koji se koristi u vetroturbinama i baterijama za električna vozila; kao i erbijuma i itrijuma, čije se primene kreću od nuklearne energije do lasera. Istraživanje finansirano od strane EU takođe ukazuje na to da Ukrajina ima rezerve skandijuma. Detaljni podaci su poverljivi.

Geološki podaci su oskudni jer su mineralne rezerve raspršene širom Ukrajine, a postojeće studije se uglavnom smatraju nedovoljnim. Prema mišljenju biznismena i analitičara, pravi potencijal industrije ostaje nejasan zbog nedostatka istraživanja.

Odakle dolazi najveći deo globalnih zaliha retkih zemnih elemenata?

Decenijama je Kina maksimalno iskoristila svoje rezerve retkih zemnih elemenata masovno ulažući u rafinerije – često bez strogih ekoloških propisa koji su obavezni u zapadnim zemljama.

Kina je takođe prijavila ogroman broj patenata u vezi sa proizvodnjom retkih zemnih elemenata, što predstavlja prepreku za kompanije u drugim zemljama koje žele da pokrenu proizvodnju u velikim razmerama.

Kao rezultat toga, iako rezerve retkih zemnih metala postoje i drugde, mnogim kompanijama je jeftinije da pošalju neobrađenu rudu u Kinu na preradu, dodatno jačajući globalnu zavisnost od Pekinga.

SAD i EU većinu svojih zaliha dobijaju iz Kine, ali obe pokušavaju da povećaju sopstvenu proizvodnju i poboljšaju reciklažu kako bi smanjile zavisnost od Pekinga.

Tokom trgovinskog sukoba između SAD i Kine 2019. godine, kineski državni mediji sugerisali su da bi izvoz retkih zemnih elemenata u Sjedinjene Države mogao biti obustavljen kao odmazda za američke ekonomske mere. Japan je 2010. godine osetio posledice takve obustave kada je Kina privremeno prekinula izvoz ovih metala zbog teritorijalnog sukoba.

Od tada je Tokio intenzivno radio na diversifikaciji snabdevanja, potpisujući ugovore sa australijskom kompanijom Lynas za proizvodnju u Maleziji.

Kako se retki zemni elementi razlikuju od „kritičnih minerala“?

Retki zemni elementi su deo šire grupe kritičnih minerala u SAD, ali ne obuhvataju celu listu.

Među merama koje je Peking najavio kao odgovor na američke tarife na kinesku robu jesu i kontrole izvoza određenih kritičnih minerala, iako nijedan od njih nije retki zemni element.

Kinesko Ministarstvo trgovine i carinska administracija saopštili su da Kina uvodi izvoznu kontrolu za volfram, telur, bizmut, molibden i indijum kako bi „zaštitila nacionalne bezbednosne interese“.

Volfram, telur, bizmut i indijum nalaze se na listi kritičnih minerala Geološke službe SAD – to su materijali od ključnog značaja za napredne tehnologije, čistu energiju i nacionalnu bezbednost.