Superizborna 2026: Ko sve ove godine izlazi da glasa i kako će to promeniti svet

Mađarska: Parlamentarni izbori pod pritiskom ekonomije i nove opozicije

U Mađarskoj se parlamentarni izbori očekuju u proleće 2026. (april ili maj), a tačan datum se, po pravilima, određuje naknadno – u propisanom roku pre glasanja.

Za premijera Viktora Orbana i savez Fidesz–KDNP, 2026. je izborna prekretnica posle dugog niza pobeda. U političkoj slici poslednjih godina posebno je upadljiv rast nove opozicione energije, pre svega kroz TISZA pokret/stranku i njenog lidera Petera Mađara, koji se u medijskim analizama sve češće pominje kao najozbiljniji izazivač vladajućeg bloka.

Dodatni sloj pritiska dolazi iz ekonomije i javnih finansija: rejting-agencije i analitičari upozoravaju da predizborna potrošnja i slabija fiskalna disciplina mogu otežati period posle izbora.

Šta je ključno 2026. u Mađarskoj?

• da li Orban ulazi u novu fazu vladavine ili se otvara prostor za smenu,


• kolika će biti izlaznost i mobilizacija urbane opozicije,


• kako će se „ekonomski račun“ (inflacija, plate, investicije, EU fondovi) preliti u glasačke kutije.

BiH: Opšti izbori 4. oktobra i novo nadmetanje za odnos entiteta i države

U Bosni i Hercegovini opšti izbori zakazani su za 4. oktobar 2026.Tada se, u pravilu, bira i državni nivo (Predsedništvo BiH, Parlamentarna skupština – Predstavnički dom), ali i entitetski nivoi – uključujući Republiku Srpsku (predsednik RS i Narodna skupština RS), što ovu izbornu godinu čini višeslojnom i politički eksplozivnom.

Posebnu težinu u RS daje činjenica da je entitet ušao u turbulentan period nakon vanrednih izbora za predsednika RS u novembru 2025., čiji je mandat praktično „prelazni“ do opštih izbora 2026.

Drugi veliki front je izborno zakonodavstvo i nadležnosti: u BiH već postoje napetosti oko izmena izbornog okvira i pitanja ko kontroliše izborni proces, uz otvorene sporove između institucija na državnom nivou i vlasti u RS.

Zašto su izbori 2026. u RS crvena lampica?

• jer će pokazati da li se politički sukobi sele sa ulice i institucija nazad u demokratsku arenu,


• jer su izbori direktno vezani za pitanje funkcionalnosti države i odnosa entiteta–država,


• jer je poverenje u izborni proces i dalje krhko, a institucije često pod pritiskom političkih blokada.

Jermenija: Parlamentarni izbori 7. juna i test legitimiteta posle godina kriza

U Jermeniji se sledeći parlamentarni izbori očekuju 7. juna 2026. – datum koji se uklapa u zakonski definisan izborni prozor, a o njemu su javno govorili i predstavnici izborne administracije. 

Bira se novi saziv Nacionalne skupštine, a samim tim i politička većina koja određuje vladu. (U jermenskom sistemu parlamentarna većina praktično odlučuje o tome ko formira izvršnu vlast.) 

Izbori dolaze u momentu kada se jermenska politika već godinama kreće po oštrici noža: bezbednosna pitanja, odnos sa susedima, unutrašnje podele, kao i poverenje u institucije – sve to ulazi u kampanju i pretvara je u ispit ne samo za vladajuće, već i za opoziciju koja traži način da preokrene politički tok.

Šta će se meriti na biralištima u Jermeniji?

• snaga i otpornost vladajuće strukture,


• kapacitet opozicije da se ujedini i ponudi kredibilnu alternativu,


• tema bezbednosti i državnog suvereniteta kao dominantan okvir kampanje.

Rusija: Izbori za Državnu dumu do 20. septembra i politika „mobilizacije“ društva

U Rusiji su sledeći parlamentarni izbori za Državnu dumu planirani najkasnije do 20. septembra 2026., kada se bira svih 450 poslanika. 

Iako se formalno radi o redovnim izborima, kontekst u kome će se održati čini ih politički izuzetno osetljivim: rat i spoljnopolitička izolacija, kontrola javnog prostora, pritisci na opoziciju i medije, kao i pitanje kako će vlast strukturirati kampanju – kroz „patriotski“ narativ ili kroz obećanja stabilnosti i socijalne sigurnosti.

U izbornoj arhitekturi pažnju privlače i debate o izbornim jedinicama i načinu predstavljanja, koje su poslednjih godina predmet sporova i kritika posmatrača. 

Zašto će ruski izbori 2026. biti važni i van Rusije?

• jer su indikator kako režim upravlja društvom u produženoj krizi,


• jer utiču na unutrašnju stabilnost i kontinuitet politike prema susedima,


• jer se rezultati i proces često posmatraju kao signal „koliko je sistem zatvoren“ ili spreman na ograničene promene. 

Bugarska: Predsednički izbori u jesen 2026. i potraga za novim političkim težištem

Bugarska 2026. ulazi u izborni fokus zbog predsedničkih izbora planiranih za jesen (najčešće se pominje novembar 2026.), pri čemu je aktuelni predsednik Rumen Radev na kraju drugog mandata i nema pravo na novu kandidaturu. 

Za razliku od čisto protokolarnog šefa države, bugarski predsednik ima političku težinu kroz mandat, javni uticaj i ulogu u kriznim periodima (posebno u situacijama političke fragmentacije). Zbog toga izbori 2026. nisu samo „lični duel kandidata“, već i borba za to ko postaje simbol stabilnosti u zemlji koja je godinama imala česte političke potrese i teške koalicione matematike. 

Bugarska se istovremeno pozicionira u EU temama i ekonomskoj agendi, uključujući i pitanje evra (što je dominiralo javnim debatama poslednjih godina), pa predsednička kampanja može lako postati kanal za šire proevropske i evroskeptične poruke. 

Šta će obeležiti bugarske izbore 2026?

• ko nasleđuje Radeva i kakav će biti odnos predsednika prema vladi,


• da li će kampanja biti proevropska, suverenistička ili populistički obojena,


• koliko će ekonomske teme i standard uticati na izbor „figura poverenja“.