3
Ramzan Kadirov, dugogodišnji lider Čečenije, izjavio je početkom nedelje da ponovo traži da bude razrešen dužnosti. Iako je slične tvrdnje iznosio i ranije, nova izjava dolazi u trenutku pojačanih spekulacija o njegovom zdravlju i sve zategnutijim odnosima sa Kremljom.
„Čuo sam te glasine. Pišu razne stvari“, rekao je Kadirov za regionalni portal Chechnya Today. „Ali upravo ja tražim da me razreše. Neka moj naslednik dođe sa sopstvenim idejama i vizijom. Nadam se da će moj zahtev biti prihvaćen.“
Međutim, već sledećeg dana Kadirov je relativizovao sopstvenu izjavu, poručivši na Telegramu da „samo predsednik Vladimir Vladimirovič Putin odlučuje“ o njegovoj sudbini. „Ja sam vojnik. Ako dobijem naređenje, poslušaću“, dodao je.
Ovo nije prvi put da Kadirov najavljuje odlazak. Slične poruke slao je i prethodnih godina, često u kontekstu pregovora sa Moskvom o budžetskim sredstvima ili ličnim garancijama. Prema nekim analitičarima, Kadirov koristi ovakve izjave kao deo strategije: medijski efekat je uvek snažan, a potencijalne političke ustupke od Moskve lakše je izdejstvovati kada se predstavi kao umoran lider koji zaslužuje zaštitu.
Ramzan Kadirov, rođen 1976. godine, sin je Ahmada Kadirova, nekadašnjeg muftije i vođe proruskih snaga u Drugom čečenskom ratu. Porodica je prvobitno učestvovala u borbi protiv ruske vojske tokom Prvog čečenskog rata, ali se kasnije preobratila u saveznike Kremlja. Nakon atentata na njegovog oca 2004. godine, Ramzan je nasledio njegov položaj i 2007. postao predsednik Čečenije uz blagoslov Vladimira Putina.
Kadirov je decenijama uživao gotovo apsolutnu autonomiju u vođenju svoje republike, uz neograničenu finansijsku podršku iz Moskve. U zamenu za lojalnost Kremlju i suzbijanje islamskog ekstremizma, stekao je status nedodirljivog vladara.
Iza slike lidera u luksuznoj odeći i viralnim snimcima sa TikToka, krije se režim čiji su temelji nasilje i strah. Kadirovljeva vladavina obeležena je brojnim optužbama za brutalna kršenja ljudskih prava.
Organizacije poput Human Rights Watch i Amnesty International godinama ukazuju na sistematske nestanke, mučenja i političke likvidacije u Čečeniji. Među najpoznatijim slučajevima su ubistvo bivšeg komandanta čečenskog otpora Zelimhana Hangošvilija u Berlinu, kao i likvidacija kritičara Tumsa Abdurahmanova u Švedskoj.
Ruska novinarka Elena Milašina brutalno je pretučena u Groznom 2022. godine, dok su mnogi novinari, aktivisti i opozicionari naterani na ćutanje – ili na bekstvo iz zemlje.
Kadirov se često predstavlja kao čuvar islama, ali i kao verni Putinov saveznik. Zbog vernosti Putinu ali i brutalnosti prema neprijateljima, dobio je i nadimak Putinov pas. Njegova deca i članovi porodice godinama zauzimaju visoke funkcije u republici, a nedavno je povukao ćerku Aishat sa pozicije zamenice premijera i prebacio vlasništvo nad poslovnim imperijama na bliske rođake – potez koji se tumači kao priprema za povlačenje ili prenošenje moći unutar klana.
Posebno je izazvala pažnju vest da je njegov 15-godišnji sin, koji je ranije brutalno pretukao zatvorenika, unapređen u telohranitelja najvišeg ranga i nagrađen sa tri državne medalje.
Pročitajte još:
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Kadirov je poslao hiljade svojih boraca – tzv. „kadirovaca“ – na front. Iako se često pojavljuju na snimcima sa fronta, njihova stvarna borbena efikasnost često je osporavana, pa su među protivnicima stekli nadimak „TikTok vojska“.
S druge strane, borci pod njegovom komandom optuženi su za niz ratnih zločina: silovanja, mučenja zarobljenika, pa čak i uzimanje talaca u bolnicama. Ukrajinske vlasti iznele su dokaze o brutalnim zločinima koje su počinili pripadnici njegovih jedinica, uključujući otmice civila i traženje otkupa za zarobljene vojnike.
Iako se formalno predstavlja kao lojalni „vojnik“ Putina, u poslednje vreme sve češće se govori o tenzijama između Groznog i Moskve. Izveštaji o tajnim kontaktima Kadirova sa Bliskim istokom i pokušajima da obezbedi zaštitu za sebe i porodicu, dodatno su poljuljali njegov položaj u očima Kremlja.
Ukoliko se zaista povuče, Kadirov ne ostavlja samo političku prazninu već i složeno bezbednosno pitanje za čitav Severni Kavkaz. Njegov naslednik – ko god to bio – suočiće se sa očekivanjima lokalnog klana, dugim spiskom represivnih praksi i nimalo lakim odnosom sa Moskvom.
