Šta to sija u Severnoj Koreji: Kako su ruske milijarde promenile Pjongjang

Godinama su se na noćnim satelitskim snimcima Severne Koreje mogle videti tek retke svetlosne tačke. Zbog hronične nestašice električne energije čak su i gradovi uglavnom tonuli u mrak. Međutim, tokom poslednjih šest godina, od aprila 2020, osvetljena površina u centru Pjongjanga udvostručila se, dok se intenzitet svetlosti utrostručio.

Portal NK Njuz u sve boljem osvetljenju gradskih četvrti vidi znak da je režim dao prednost snabdevanju električnom energijom novih ulica i stambenih kompleksa u centru prestonice, nastojeći da na taj način pokaže svoja dostignuća. Kim Džong Un je još 2021. godine, na Osmom kongresu Radničke partije, najavio izgradnju 50.000 novih stanova u glavnom gradu.

Plan je potom pokrenut, između ostalog i u novoj četvrti Hvasong, u kojoj se izdvajaju dva stambena nebodera od po 40 spratova čiji izgled podseća na severnokorejske interkontinentalne rakete Hvasong.

„Najveći privredni uspeh“

Nova naselja i visoke zgrade nisu jedini znak promena u Severnoj Koreji. Dugogodišnji posetioci navode da Pjongjang deluje modernije nego ranije: na ulicama je sve više uvezenih automobila, uključujući električna vozila iz Kine, koriste se aplikacije za plaćanje putem QR kodova i pozivanje taksija, dok robne kuće nude i zapadne modne i kozmetičke marke.

U Pjongjangu je režim završio i izgradnju najveće bolnice u zemlji, kao i ogromnog kompleksa staklenika za uzgoj povrća, površine približne Central parku u Njujorku. Na istočnoj obali Kim je u junu 2025. otvorio pet kilometara dugo letovalište Vonson-Kalma, sa kapacitetom za oko 20.000 gostiju. „Volstrit džornal“ je u junu Severnu Koreju čak nazvao „najvećim privrednim uspehom na svetu“.

Unosni ratni poslovi sa Rusijom

Nagli privredni uspon režim verovatno finansira pre svega prihodima od učešća u ruskom ratu protiv Ukrajine. Prema izveštaju južnokorejskog Instituta za strategiju nacionalne bezbednosti (INSS) iz marta, Severna Koreja je zaradila između 7,7 i 14,4 milijarde američkih dolara prodajom municije Moskvi i slanjem vojnika na ratište.

Blumberg ekonomiks je nedavno procenio da je vojna podrška Rusiji između 2022. i 2025. godine Pjongjangu donela više od 14 milijardi dolara prihoda.

Dodatnih gotovo osam milijardi dolara stiglo je od trgovine sa Kinom, angažovanja severnokorejskih radnika u inostranstvu, izvoza i sajber-kriminala. Primera radi, tokom napada na kripto-platformu Bajbit u februaru 2025. godine, jednog od najvećih takvih napada u istoriji, severnokorejski hakeri su navodno ukrali tokene eterijuma u vrednosti od oko 1,5 milijardi dolara.

Poređenja radi, bruto domaći proizvod Severne Koreje prethodne godine iznosio je oko 27 milijardi dolara.

Kim: „Sve se promenilo“

Nova uloga saveznika Rusije donela je Kimu veći politički značaj, ali i snažniju vojnu moć, što se vidi i u porinuću dva razarača od po 5.000 tona. Tokom svojih 15 godina na vlasti severnokorejski lider verovatno nikada nije raspolagao tolikim političkim uticajem i finansijskim sredstvima.

Reč je o velikom preokretu u odnosu na period pandemije koronavirusa. Početkom 2021. godine Kim je na kongresu Radničke partije priznao da su „gotovo svi privredni sektori podbacili u odnosu na očekivanja“. Pet godina kasnije, na sledećem partijskom kongresu, slika je bila sasvim drugačija: ispred zgrade bilo je raspoređeno sedam redova artiljerije, dok je Kim poručio: „Sve se temeljno promenilo.“

Partnerstvo sa Rusijom omogućilo je Severnoj Koreji i da ublaži svoju dugogodišnju međunarodnu izolaciju. Vladimir Putin posetio je Kima u Pjongjangu u junu 2024. godine, dok je kineski predsednik Si Đinping stigao u junu ove godine, tri meseca nakon beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka. Kim je sa Sijem i Putinom učestvovao i na obeležavanju 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Pekingu u septembru 2025. godine.

Unosno angažovanje vojnika

Nije poznato da li je Rusija ili Severna Koreja prva došla na ideju da ogromne zalihe municije te osiromašene zemlje iskoristi za rat protiv Ukrajine. Prema ukrajinskim procenama, Severna Koreja je tokom 2024. i 2025. godine obezbedila čak polovinu municije potrebne Rusiji na ratištu, kao i samohodnu artiljeriju, višecevne raketne bacače i balističke rakete.

Prema ukrajinskim navodima, Pjongjang sada planira da u Rusiji rasporedi i raketnu jedinicu sa 90 vojnika, šest lansirnih rampi i do 120 projektila, koja bi učestvovala u borbenim operacijama protiv Ukrajine.

Između 16.000 i 22.000 severnokorejskih vojnika već je pomagalo Rusiji u potiskivanju ukrajinskih snaga iz pograničnog regiona Kursk, a kasnije i u deminiranju tog područja. Prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Kim namerava da u Rusiju pošalje dodatnih 30.000 do 50.000 vojnika.

Za Pjongjang je to veoma unosan posao. Prema izveštaju INSS-a, Severna Koreja mesečno dobija oko 2.800 američkih dolara za svakog vojnika i 3.000 dolara za oficira, dok se za svakog poginulog vojnika navodno isplaćuje između 6.000 i 10.000 dolara.

Ipak, novi priliv novca ne znači da je Severna Koreja prošla kroz klasičan proces ekonomskih reformi.

„Za razliku od privrednog rasta koji se u Severnoj Koreji dogodio sredinom 2010-ih godina, sadašnji rast nije rezultat unutrašnjih privrednih reformi, već isključivo međunarodne sreće“, smatra Lankov.