Jedna građevina, potpuno netaknuta, a oko nje stravični prizori, beton, prašina... Scena iz zemljotresom pogođene Turske je potpuno nadrealna, i obišla je gotovo ceo svet. Sada se svi pitaju kako baš ta zgrada nije srušena?
Grad Kahramanmara se dva puta zatresao, i to prvi put kad je jačina zemljotresa bila 7,8 i drugi koji je bio magnitude 7,5 po Rihteru. To je bilo dovoljno da se većina zgrada sruši do temelja.
Prema poslednjim informacijama, preko 23.000 ljudi je umrlo, više od 80.000 povređeno.
Sada je osvanula fotografija na društvenim mrežama, na kojoj se vidi jedna građevina, potpuno netaknuta, dok su oko nje stravični prizori, beton, prašina…
Görseldeki bina İnşaat Mühendisleri Odası’nın Kahramanmaraş İl Temsilciliği Binası.
— Mahir Ulutaş (@Mahir_Ulutas) February 10, 2023
Fazla söze gerek yok. Bilim ve mühendislik böyle büyük bir depremde dahi ayakta kalacak yapılar inşa etmeye yeter.
Yeter ki bilim ve teknik halk yararına uygulansın! pic.twitter.com/IHUAwuYCOc
„Zgrada na slici je u Kahramanmarasu, to je zgrada predstavništva Komore inženjera građevine. Druge reči nisu potrebne. Naučnici i inženjeri imaju znanje za izgradnju struktura koje će preživeti tako veliki zemljotres. Kad bi se nauka i tehnologija primenjivale za dobrobit ljudi“, napisali su na Tviteru.
Mnogi stanovi za koje su pre građani tako dugo marljivo štedeli, uređivali i činili ih ugodnim za život sada leže u hrpi ruševina nakon snažnog potresa koji je pogodio Tursku, piše 24.hr.
Nove i stare zgrade, neke izgrađene tek pre šest meseci, raspale su se. Druge su se spljoštile poput betonskih palačinki.
Kahramanmaraş'ta bulunan İnşaat Mühendisleri Odası'nın binası bölgede ayakta kalan tek bina oldu.#MüteahhitlerYargılansın pic.twitter.com/qZNZWSi8mi
— BPT (@bpthaber) February 10, 2023
Nije poznat puni opseg štete od potresa magnitude 7,8 u ponedeljak i neprekidnih naknadnih zemljotresa koji su izazvali katastrofu u Turskoj i Siriji, ubivši više od 24.000 ljudi.
Stručnjaci kažu da Turska ima propise za sprečavanje takve katastrofe. Ali ih građevinske firme bedno sprovode.
Budući da je prvi potres bio tako snažan, „šteta je bila za očekivati, ali ne i vrsta štete kakvu sada vidite“, rekao je Mustafa Erdik, profesor na Fakultetu Bogazici u Istanbulu.
Čak i ako se zgrada sruši, ljudi se obično mogu sakriti dok ih spasioci ne pronađu, rekao je.
Ali ovoga puta, dodao je, zgrade su se „urušile poput palačinki“.
„Podovi se slažu jedan na drugi“, rekao je Erdik, koji je član i Turske zaklade za potrese, što znači da su mali izgledi da će ljudi biti pronađeni živi.
Uzroci su obično povezani s lošim kvalitetom betona, koji je ponekad pomešan s previše vode i šljunka, a premalo cementa, kaže Zihni Tekin, konsultant na Tehničkom fakultetu u Istanbulu.
Ostali razlozi uključuju čelične šipke koje su pretanke za armaturu stubova, što utiče na izdržljivost zgrade, rekao je inženjer.
Nekoliko američkih stručnjaka za protivpotresnu gradnju, gledajući fotografije i video-zapise zgrada koje su se složile poput palačinki, reklo je da je glavna greška već sad očigledna: to su neelastične betonske zgrade, koje imaju neadekvatnu konfiguraciju železnih armaturnih šipki što omogućuje da beton postane krt i eksplodira prema van.
„Stambene zgrade u tom području većinom su napravljene od krtog betona i vrlo su osetljive na ljuljanje uzrokovano potresima“, objavila je fabrika Miyamoto International za građevinski inženjering.
Takve su zgrade pokazale ranjivost na potrese širom sveta, uključujući Meksiko i Novi Zeland.
„Ako vam noseći stubovi eksplodiraju prema van, podovi će se samo naslagati jedni na druge“, rekao je profesor Džejms Dolan, stručnjak u Kaliforniji i Turskoj.
„Ista je stvar uvek iznova i iznova u potresima u celom svetu, gde je taj tip gradnje iznimno čest. Znamo da će se srušiti na isti način.“
Drugi razlog zašto zgrade mogu biti osjetljive na urušavanje je nedostatak odgovarajućih veza između okomitih stupova i vodoravnih podova, i te veze pucaju u ljuljanju izazvanim potresima, rekao je Dolan.
Tekin je takođe okrivio niski kvalitet obrazovanja inženjera i arhitekata, uprkos tome što su se privatni fakulteti pojavili širom Turske.
Turska pravila o gradnji, temeljena na kalifornijskim, redovno su revidirana od potresa 1999. u severozapadnoj Turskoj.
Ono što je posebno podiglo buru je važnost koju je Erdogan pridavao izgradnji otkako je njegova Stranka pravde i razvoja (AKP) došla na vlast 2002. godine.
Procvat građevinarstva podstakao je značajan ekonomski rast pod Erdoganom u prvim godinama njegove vladavine.
#related-news_0
Službeni podaci pokazuju da se broj fabrika koje posluju u sektoru nekretnina povećao za 43 posto u 10 godina, dosegnuvši 127.000 pre pandemije koronavirusa 2020. godine.
Budući da je Erdogan obećao da će obnoviti pogođeno područje u roku od godinu dana, pomama za nekretninama verovatno neće usporiti.
Mnogi spekulišu o riziku koji predstavljaju visoke zgrade u Istanbulu.
Ali za Erdika, glavna briga su „zgrade sa šest, sedam i osam katova koje grade male fabrike ili čak same porodice“. Nije on jedini koji se boji loše gradnje. Od ponedeljka prima neprestane pozive investitora koji su od njega tražili da hitno proceni njihovu visokogradnju.
Opširnije o današnjim dešavanjima u Turskoj i Siriji, pročitajte u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO Nova.rs u epicentru zemljotresa Novi Hataj
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar