Foto: Reuters, Profimedia, EPA_EFE, AP, Slađana Đermanović/Nova.rs

Ukrajinka Sofija Prosijanik (19), kao i brojni njeni sugrađani preživljava pravu golgodu zbog ruske invazije na njenu zemlju.

Ona živi sa svojim dečkom i njegovom majkom u maloj prostoriji i svi dele isti krevet.

„Mrzim to. Samo želim malo ličnog prostora“, navela je ona.

Ranije ove godine, Sofija je pobegla iz Marijupolja, grada koji su Rusi okupirali i na kraju i zauzeli, prenosi BBC.

Upoznala je svog dečka Jaroslava Mojsenka u centru za evakuaciju, pre nego što je došla da živi sa njim i njegovom majkom Nadiom u selu Kalinovka, zapadno od Kijeva.

Ali Jaroslav i Nadija su se vratili u svoj dom koji je u ruševinama, unišen tokom neuspelog ruskog marša na Kijev na početku rata.

Sada žive u kući koji je nekada bila porodična „letnja kuhinja“.

Ovu prostoriju je moguće preći u tri koraka. Krevet i frižider su na jednoj strani, dok je šporet pored vrata.

Između je stolica na kojoj sede kada peru.

Kažu da je još gore kada moraju da idu u toalet u toj istoj sobi, ako je previše hladno da bi koristiti kupatilo na otvorenom.

„Mrzim da to radim pred svima“, rekla je Sofija.

Foto: REUTERS/Vyacheslav Madiyevskyy

Sada se oseća „normalno“ samo kada je na poslu u lokalnoj benzinskoj stanici, gde ima odgovarajući toalet i struju.

Dok traje njen razgovor sa novinarom BBC-ja, svetla se pale i gase, kao što se stalno dešava.

Milioni Ukrajinaca se suočavaju sa nestankom struje naokn ponovljenih ruskih udara na energetsku mrežu zemlju.

Nadija kaže da koriste baklje i sveće, ali da je ovoj porodici najveći problem nedostatak prostora. Barem su leti mogli da otvore vrata, ali sada je hladno.

Ostaci glavne kuće su odmah pored i to Nadiji najteže pada.

Njena porodica je počela da gradi ovu kuću kada je imala samo 14 godina. Sada kada se sprema da napuni 64 godine, Nadija sebe opisuje kao „beskućnicu“ i plače, dok objašnjava kako je teško pustiti svoja osećanja kada leže i budi se među ruševinama.

„Kada želim da odem i uzmem nešto, stalno se sećam gde su moje stvari bile u toj staroj kući“, rekla je ona.

„Bio je ormar pored zida. Sada kad hoću nešto da uzmem, uhvatim sebe kako mislim – tu više nema ničega“, navela je.

Dolazak kući nakon što su Rusi napustili njihovo selo zapadno od Kijeva, rebalo je da predstalja radost za Nadiju, ali je umesto toga izvor stalne tuge.

PROČITAJTE JOŠ:

Nadaju se da će uskoro, preko dobrotvorne organizacije Nest, dobiti montažnu kuću u kojoj bi Sofija mogla da živi Jaroslavom, dok bi Nadija ostala u pomoćnoj kući.

Novinari BBC-ja su sreli muškarce koji rade na montažnoj kući za Irinu i njenog sina. Ona je izašla da se pozdravi, ali je odmah briznula u plač, prisećajući se prvih nedelja rata.

„Sve je gorelo“, kaže ona, dodajući da su granate su letele tačno iznad njihovih glava.

BONUS VIDEO: Soba za mučenje u Hersonu

Komentari

Svi komentari (0)