Visoko poverljivi dokumenti Pentagona koji su procurili na internet poslednjih nedelja otkrili su kako SAD podjednako špijuniraju saveznike i neprijatelje. Jedan deo dokumenata tiče se sukoba Rusije i Ukrajine, a u njima se navodi da če Ukrajina uskoro ostati bez municije u narednom periodu, zbog čega je zvanični Kijev odlučio da hitno promeni strategiju. Istovremeno, alarm je upaljen zbog navodnog špijuniranja predsednika Vladimira Zelenskog, ali i pominjanja jedne balkanske države.
Neki od dokumenata, za koje američki zvaničnici kažu da su autentični, otkrivaju razmere američkog prisluškivanja ključnih saveznika, uključujući Južnu Koreju, Izrael i Ukrajinu.
Drugi otkrivaju stepen do kojeg su SAD prodrle u rusko Ministarstvo odbrane i rusku plaćeničku organizaciju Vagner, uglavnom putem presretnutih komunikacija i izvora, koji bi sada mogli biti u opasnosti.
Drugi, pak, otkrivaju ključne slabosti u ukrajinskom naoružanju, protivvazdušnoj odbrani, veličini i spremnosti bataljona u kritičnoj tački rata, dok se ukrajinske snage spremaju da pokrenu kontraofanzivu protiv Rusa – i baš kada su SAD i Ukrajina počele da razvijaju odnos međusobnog poverenja u odnosu na deljenje obaveštajnih podataka.
Ukrajina je već promenila neke od svojih vojnih planova zbog curenja informacija, rekao je za CNN izvor blizak ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom.
Prvo curenje
Dokumenti su se pojavili na platformi društvenih medija Discord. U pitanju su bile fotografije zgužvanih dokumenata položenih na časopise i okruženih drugim nasumičnim predmetima, kao što su torbe. Kao da su na brzinu presavijeni i gurnuti u džep pre nego što su uklonjeni sa bezbedne lokacije, rekao je za CNN izvor upoznat sa ovakvim dokumentima.
Portparol Discorda potvrdio je u saopštenju u nedelju da sarađuju sa organima za sprovođenje zakona u istrazi.
Američki saveznici sada vrše procenu štete, pokušavajući da utvrde da li su neki od njihovih izvora i metoda ugroženi curenjem.
Špijuniranje prijatelja
CNN je pregledao 53 dokumenta koja su procurila, a čini se da su svi proizvedeni od sredine februara do početka marta.
Jedan dokument otkriva da su SAD špijunirale i Vladimira Zelenskog. To nije iznenađujuće, rekao je izvor blizak ukrajinskom predsedniku, ali su ukrajinski zvaničnici duboko frustrirani zbog curenja.
U izveštaju američke obaveštajne službe, koji potiče od obaveštajnih službi signala, kaže se da je Zelenski krajem februara „predložio udar na ruske lokacije u Rostovskoj oblasti „koristeći bespilotne letelice, pošto Ukrajina nema oružje dugog dometa sposobno da dosegne toliko daleko.
S tim u vezi, u drugom obaveštajnom izveštaju se navodi da bi Kina mogla da iskoristi ukrajinske udare na ciljeve duboko u Rusiji „kao priliku da postavi NATO kao agresora i da može povećati svoju pomoć Rusiji ako oceni da su napadi značajni“.
I balkanska zemlja u dokumentima
U jednoj seriji dokumenata, navodi se da je Bugarska 23. februara izrazila spremnost da pokloni svoju flotu aviona MiG-29 Ukrajini – što je „izazov“, ocenjuje se u izveštaju, jer će Bugarsku ostaviti bez borbenih aviona za ispunjavanje misija.
Ogromno curenje informacija takođe otkriva da prodor SAD u rusko Ministarstvo odbrane i plaćeničku organizaciju Vagner ide dublje nego što se ranije mislilo.
Veliki deo informacija o Rusiji prikupljen je putem presretnutih komunikacija, što je izazvalo zabrinutost da bi Rusi sada mogli da promene svoj način komunikacije kako bi bolje prikrili svoje planiranje.
Ljudski izvori takođe mogu biti ugroženi. Dokumenti pokazuju da su SAD uspele da presretnu ruske planove bombardovanja, do kojih su tačno termoelektrane, električne podstanice i železnički i transportni mostovi ruske snage planirale da napadnu unutar Ukrajine i kada.
SAD su takođe uspele da presretnu rusku strategiju za borbu protiv tenkova NATO-a koji su ušli u Ukrajinu početkom aprila. Plan je „pozvao na uspostavljanje tri vatrene zone zasnovane na dometu – dugu, srednju i kratku – sa svakom zonom pokrivenom specifičnim vrstama oružja i jedinica“, navodi se u izveštaju američkih obaveštajnih službi.
POGLEDAJTE JOŠ:
Procene o žrtvama
Prema jednom od dokumenata, ruske snage su u februaru imale između 189.500 i 223.000 žrtava, uključujući čak 43.000 vojnika poginulih u akciji. Ukrajina je, u međuvremenu, pretrpela 124.500 do 131.000 žrtava, sa do 17.500 poginulih u akciji, navodi se u izveštaju.
Upitan o informacijama koje kruže na Tviteru i Telegramu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak za CNN da „nema ni najmanje sumnje u direktnu ili indirektnu umešanost Sjedinjenih Država i NATO-a u sukob između Rusije i Ukrajine“.
BONUS VIDEO Šta američki blok u Evropi znači za Srbiju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar