0
Kovid-19 je pogodio ceo svet, a do sada je odneo više od 2,7 miliona života. Džejn Korbin, novinarka BBC panorame, istražila je koji su najbolji primeri borbe protiv pandemije korone. Ona je poslednjih godinu dana istraživala pandemiju i sada je odlučila da od globalnih lidera i visokih zdravstvenih zvaničnika sa četiri kontinenta, otkrije koji su im prioriteti u borbi protiv ovog opasnog virusa.
PROČITAJTE JOŠ:
Prvi korak: Priprema
Stenli Park živi u Seulu u Južnoj Koreji. Kada je došao na aerodrom da pokupi ćerku Džo Jeon, nije je pozdravio zagrljajem već maskom i flišicom sredstva za dezinfekciju. Stenliju ovo nije prvo iskustvo sa pandemijom. Seća se straha epidemije Mersa koji je 2015. godine pogodio jugoistočnu Aziju, prenosi BBC.
To je iskustvo iz kojeg je njegova zemlja naučila kako da postupi. Vlada je sprovela 48 reformi kako bi ojačala spremnost i odgovor na vanrednu situaciju u javnom zdravstvu. Ovo se isplatilo. Kada je korona pogodila i ovu zemlju, zvaničnici su znali kako brzo da poravnaju krivu epidemije, bez zatvaranja preduzeća, uvođenja strožih ograničenja na nacionalnom nivou.
Po dolasku iz Atlante, Džo Jeon je bila u strogom dvonedeljnom karantinu u kući svojih roditelja, preuzela je aplikaciju koja prati njeno kretanje i primila je šest poziva na pregled od vlasti. Karantin je shvatila ozbiljno i nije čak izlazila ni u baštu.
Korak drugi: Testiranje, praćenje i lociranje
„Trenutno je veoma izazovno, nemam pojma da li pacijenti koje primam imaju koronavirus ili ne“, rekao je Dejvid Hodges, lekar iz severoistočne Engelske, za Panoramu u martu 2020. godine.
Kako se virus širio i kako je rastao broj zaraženih, valda Velike Britanije koja je do tog trenutka tragala za kontaktima, prestala je da testira u zajednici. Vladin formalni program testiranja i praćenja je pokrenut u maju.
Većina zemalja istočne Azije započela je traženje kontakata u januaru. U Južnoj Koreji, bolnice su bile određene da rade sa pacijentima obolelim od kovida-19 od testiranja do lečenja.
Ovde ljudi ne trebaju ni da ulaze u zgradu – testirani su na dohvat ruke u posebnoj zatvorenoj kabini. Bolnica obrađuje sve testove na licu mesta, a oni su dostupni za četiri do pet sati. U Velikoj Britaniji to može potrajati dan ili više.
Takođe postoji i tim koji prati svaki sumnjivi slučaj, nadgleda kamere, šalje timove u zajednicu…
Premijer je preuzeo ličnu odgovornost u ovoj situaciji pre nego što je zemlja imala prvi potvrđen slučaj virusa.
„Primenom stragetije praćenja postigli smo dobar rezultat“, rekao je on.
Južna Koreja, zemlja od 52 miliona ljudi, imala je samo 1.693 smrtna slučaja od koronavirusa.
Treći korak: Podrška za karantin
„Teranje ljudi da ostanu kod kuće glavni je razlog zbog kojeg smo uspeli da zaustavimo Kovid“, kaže Usha Kumari, zdravstvena radnica u zajednici Kerela u Indiji. Usha je jedan od 30.000 akreditovanih socijalno-zdravstvenih aktivista.
Njena uloga je bila da osigura da svi koji treba da se izoluju da to i učine. Odlazi u kupovinu, donosi lekove i sve što bi moglo da im zatreba, kako ne bi napustili domove.
Podrška onima koji se izoluju ne prestaje. Narodne kuhinje svakodnevno pružaju do 600 besplatnih obroka za ljude koji se samoizoluju kod kuće ili u bolnici, a usluge mentalnog zdravlja nude se od početka pandemije.
Obezbeđena je i novčana pomoć, a računi su u nekim slučajevima privremeno zamrznuti. U Velikoj Britaniji, onima koji ma se samoizoluju ponuđena je isplata od 500 funti. Međutim, u prva četiri meseca u Britaniji, dve trećine podnosilaca zahteva je odbijeno. Sada vlada Velike Britanije proširuje uslove za isplatu podrške.
Ministar zdravlja Kerale je rekao da je naučio važne lekcije pre tri godine dok se bavio smrtonosnim virusom Nipah i da ih je sada primenio u borbi protiv koronavirusa.
Ova indijska država ima 35 miliona stanovnika, ima jednu od najnižih stopa smrtnosti od koronavirusa u svetu.
Četvrti korak: Zaštita starijih osoba
Početkom aprila, Lisa Federle je započela testiranje u domovima za negu u gradu Tibingeru državi Baden-Virtemberg u Nemačkoj, kako bi sprečila da se viris širi i kako bi posete bile dozvoljene.
Gradonačelnik grada Boris Palmer je mislio da mora da se izgradi poseban zaštitni štit za ljude koji su najviše ugroženi. Video je uticaj virusa u Italiji i Španiji. „To su stariji ljudi, pa nam je za njih potrebna zaštita“.
Palmer je koristio svoj lokalni budžet za prioritet nege i podrške starijom populaciji grada, uključujući subvencionisanu taksi službu, besplatne maske dopremljene do kuća i posebno radno vreme za kupovinu.
To je značilo da je gradska Univerzitetska bolnica primila manje pacijenata koji su oboleli od kovida i nije bila primorana da otkaže druge medicinske postupke.
Za razliku od Velike Britanije gde su London, Kardif, Belfast i Edinbrug donosili glavne odluke, Nemačka je svojim saveznim držama dopustila da odluče kako će odgovoriti na virus.
Stariji su najbrojnije žrtve pandemije, posebno oni u Evropi koji živi u domovima za negu.
Peti korak: Strategija vakcinacije
Više od 26 miliona ljudi u Velikoj Britaniji je primilo bar jednu dozu vakcine protiv koronavirusa. Iako zaostaje za Izraelom koji je od sada vakcinisao više od polovine stanovnika, Velika Britanija je postigla izuzetak uspeh sa svojim programom vakcinacije.
Uspeh Britanije se uglavnom svodi na ogroman napor u planiranju. Odeljenje za zdravstvo i socijalnu zaštitu započelo je planiranje masovnog programa vakcinacije pre nego što je uopšte postojala potvrda prvog slučaja Kovida-19 u Britaniji.
Na leto je vlada potpisala ugovor za 100 miliona doza vakcine AstraZeneka i 30 miliona doza vakcina Fajzer.
U Evropi je druga priča: planiranje je započelo kasnije, a sprovođenje plana teče sporo. Samo je 8 odsto ljudi u Evropi primilo vakcinu. Situacija je još gora u zemljama u razvoju. Iako su gotovo cela Evropa i Amerika započele kampanje vakcinacije, samo nekoliko afričkih država je to uradilo.
Mnoge siromašnije zemlje se oslanjaju na isporuke vakcina preko Kovaks programa, šeme koju vodi Gavi, Savez za vakcine. Cilj je da se svima omogući pristup vakcinama.
Velika Britanija je jedan od najvećih donatora, donirajući skoro 500 miliona funti. Južna Afrika se prijavila za incijativu. Međutim, strategija vakcinacije zahteva međunarodni napor.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
