Ratna turneja Zelenskog: Gde je sve predsednik Ukrajine išao pre posete Srbiji i šta je od tih zemalja dobio

Volodimir Zelenski dolazi danas prvi put u posetu Srbiji, a o tome šta su njegovi ciljevi se uveliko piše. Radi se o poslednjem u nizu putovanja ukrajinskog predsednika koji traži podršku i pomoć za odbranu od ruske invazije.

Prvi put je Ukrajinu od početka invazije napustio u decembru 2022, kada je otišao u Sjedinjene Američke Države. Od tada je obišao gotovo sve najvažnije evropske prestonice i veliki broj članica NATO.

Posebno tokom 2023. njegove posete imale su gotovo isti obrazac – Zelenski bi stigao u neku prestonicu, sastao se sa liderima, tražio novo oružje, a zatim bi usledile najave novih paketa pomoći.

Tokom 2024. cilj se proširio. Kijev više nije tražio samo pojedinačne pakete oružja već je počeo da sklapa desetogodišnje bilateralne bezbednosne sporazume koji bi trebalo da Ukrajini obezbede dugoročnu vojnu, finansijsku i političku podršku.

SAD, Nemačka i Italija – ključna borba za PVO

Prva i najvažnija ratna poseta Zelenskog bila je Vašingtonu 21. decembra 2022.

Tadašnja administracija Džoa Bajdena objavila je paket pomoći vredan oko 1,85 milijardi dolara, u kojem je prvi put bio i sistem Patriot. To je bio ogroman pomak za Ukrajinu, koju je Rusija već mesecima zasipala raketama i dronovima.

Tokom kasnijih poseta Zelenskog SAD spisak američkog naoružanja proširio se na HIMARS, Bradley, Abrams, dodatne sisteme Patriot, ATACMS i ogromne količine artiljerijske municije.

Sličan značaj za ukrajinsku PVO dobila je Nemačka.

Zelenski je prvi put od početka invazije stigao u Berlin u maju 2023. Nemačka je tada pripremila paket pomoći vredan oko 2,7 milijardi evra, u kojem su bili tenkovi Leopard, borbena vozila Marder, sistemi IRIS-T, municija i druga oprema.

Posebno važni postali su nemački sistemi Patriot i IRIS-T, koji su raspoređeni za odbranu ukrajinskih gradova i infrastrukture.

Kada je Zelenski ponovo došao u Berlin u februaru 2024, Ukrajina i Nemačka potpisale su dugoročni bezbednosni sporazum.

Treći važan evropski oslonac u PVO postala je Italija. Zelenski je Rim posetio u maju 2023, a Italija je zajedno sa Francuskom Ukrajini obezbedila sistem SAMP/T, jedan od najmodernijih evropskih protivvazdušnih sistema.

Rim je slao i municiju i drugu vojnu opremu, mada su detalji italijanskih paketa često ostajali poverljivi.

Britanija i Francuska – tenkovi i rakete koje mogu da gađaju duboko iza fronta

Velika Britanija bila je jedna od prvih evropskih država koje je Zelenski posetio. U London je stigao u februaru 2023.

Britanija je već odlučila da Ukrajini pošalje tenkove Challenger 2, ali je još važniji korak napravljen nekoliko meseci kasnije, kada je London postao prva država koja je Kijevu dala rakete dugog dometa Storm Shadow.

One su omogućile ukrajinskoj vojsci da gađa ruska skladišta, komandne centre i infrastrukturu daleko iza prve linije fronta.

Britanija je istovremeno proširila obuku ukrajinskih vojnika i pilota, a u januaru 2024. postala prva država koja je sa Ukrajinom zaključila dugoročni bilateralni bezbednosni sporazum.

Iz Londona je Zelenski u februaru 2023. otišao u Pariz.

Francuska je već slala Ukrajini haubice CAESAR i laka borbena vozila AMX-10 RC, a zatim je Kijevu predala i rakete SCALP-EG, francusku verziju britanskog Storm Shadowa.

Kasnije su usledili dodatni CAESAR sistemi, oklopna vozila, municija i PVO.

Zelenski je ponovo bio u Parizu u februaru 2024, kada je potpisan dugoročni bezbednosni sporazum. Francuska je potom otišla korak dalje i odlučila da Ukrajini preda borbene avione Mirage 2000, uz obuku pilota.

Poljska, Češka, Slovačka i Bugarska – sovjetsko oružje, tenkovi i ogromne količine municije

Zemlje istočne Evrope bile su posebno važne jer su u svojim skladištima imale naoružanje koje je ukrajinska vojska mogla odmah da koristi.

Zelenski je u Varšavu stigao u aprilu 2023, ali je Poljska do tada već predala Ukrajini veliki broj tenkova T-72 i PT-91.

Varšava je bila i među državama koje su prve podržale slanje zapadnih tenkova Leopard 2, a zatim je Ukrajini predala i borbene avione MiG-29.

Ipak, možda najveći značaj Poljske nije ni u jednom konkretnom sistemu naoružanja. Zemlja je postala glavni logistički koridor preko kojeg američka i evropska pomoć ulazi u Ukrajinu.

Češka je takođe veoma rano počela da šalje tenkove i borbena vozila sovjetskog porekla.

Zelenski je Prag posetio u julu 2023, a ponovo u maju 2025. Vremenom je najveći češki doprinos postala međunarodna inicijativa za kupovinu artiljerijske municije za Ukrajinu širom sveta.

Češka se tako pretvorila u jednog od ključnih posrednika za nabavku granata, uz sve razvijeniju saradnju češke i ukrajinske vojne industrije.

Zelenski je u julu 2023. posetio i Slovačku. Ona je Ukrajini u prvim fazama rata predala svoj sistem S-300 i borbene avione MiG-29.

Dolaskom Roberta Fica na vlast državne donacije oružja su praktično zaustavljene, ali komercijalna saradnja vojnih kompanija nije potpuno prekinuta.

Istog meseca Zelenski je otišao i u Bugarsku.

Sofija je bila važna zbog ogromnih proizvodnih kapaciteta za municiju sovjetskog standarda, koju ukrajinska vojska masovno koristi. Bugarska i Ukrajina kasnije su saradnju proširile i na zajedničku proizvodnju municije i dronova.

Holandija, Danska i Belgija – koalicija koja je Ukrajini donela F-16

Jedan od najvećih diplomatskih ciljeva Zelenskog tokom 2023. bio je da zapadne države pristanu na slanje borbenih aviona F-16.

U maju 2023. otišao je u Holandiju, a zatim se vratio u avgustu.

Holandija je zajedno sa Danskom postala jedan od glavnih nosilaca takozvane F-16 koalicije, koja je organizovala obuku ukrajinskih pilota i pripremila predaju aviona.

U avgustu 2023. Zelenski je otišao i u Dansku. Kopenhagen je zajedno sa Amsterdamom zvanično najavio da će Ukrajina dobiti F-16.

Danska je kasnije postala važna i zbog potpuno drugačijeg modela pomoći – počela je da finansira proizvodnju oružja direktno u ukrajinskim fabrikama. Taj sistem, poznat kao „danski model“, omogućava da evropski novac direktno povećava proizvodnju ukrajinskih dronova, municije i druge vojne opreme.

Belgija se pridružila istoj vazduhoplovnoj koaliciji.

Zelenski je Belgiju posećivao više puta zbog sastanaka EU i NATO, a Brisel je Kijevu obećao desetine F-16 i nastavak dugoročne vojne pomoći.

Tako je projekat koji je početkom 2023. izgledao gotovo nedostižno prerastao u stvaranje ukrajinske flote zapadnih borbenih aviona.

Švedska, Norveška i Finska – skandinavska vojna i finansijska podrška

U avgustu 2023. Zelenski je prvi put od početka invazije posetio Švedsku.

Ukrajina je od Stokholma dobila borbena vozila pešadije CV90, samohodne haubice Archer, protivoklopno oružje i drugu opremu.

Kasnije je Švedska odlučila da Ukrajini preda i avion za rano upozoravanje ASC 890, važan za otkrivanje vazdušnih ciljeva.

Dve države su 2024. potpisale dugoročni bezbednosni sporazum, a otvorena je i mogućnost buduće saradnje oko švedskih borbenih aviona Gripen.

Zelenski je u Oslu boravio u decembru 2023.

Norveška je posebno značajna zbog sistema NASAMS, jednog od glavnih zapadnih sistema protivvazdušne odbrane koji se koristi u Ukrajini. Pored toga, finansira artiljerijsku municiju, vojnu opremu, energetsku infrastrukturu i druge potrebe Kijeva.

Finsku je Zelenski posetio u maju 2023.

Helsinki je slao brojne vojne pakete, ali sadržaj mnogih nije detaljno objavljivan zbog bezbednosnih razloga. Saradnja je 2024. proširena dugoročnim sporazumom koji obuhvata vojnu pomoć, odbrambenu industriju, kritičnu infrastrukturu i bezbednost granice.

Baltik – male države koje su dale nesrazmerno mnogo

U januaru 2024. Zelenski je napravio turneju po Litvaniji, Letoniji i Estoniji.

Iako raspolažu znatno manjim arsenalima od Nemačke ili Francuske, baltičke države spadaju među zemlje koje su u odnosu na veličinu svojih ekonomija dale najviše Ukrajini.

Slale su artiljeriju, protivoklopno oružje, dronove, municiju, vojna vozila i finansijsku pomoć.

Letonija se obavezala da vojnu podršku Ukrajini vezuje za deo svog BDP-a, dok su Estonija i Litvanija takođe sklopile dugoročne bezbednosne sporazume sa Kijevom.

Sve tri države ostale su među najglasnijim zagovornicima ukrajinskog članstva u NATO.

Španija i Portugal – milijarde, Leopard i municija

Zelenski je 27. maja 2024. stigao u Madrid.

Španija i Ukrajina tada su potpisale bilateralni bezbednosni sporazum, a Madrid se obavezao na milijardu evra vojne pomoći tokom 2024.

Španska pomoć uključivala je tenkove Leopard 2A4, rakete za Patriot, artiljerijsku municiju i drugu opremu.

Već sledećeg dana Zelenski je stigao u Lisabon.

Portugal se obavezao da obezbedi najmanje 126 miliona evra vojne pomoći, nastavi učešće u F-16 koaliciji, programu nabavke artiljerijske municije, pomorskoj bezbednosti i razminiranju.

Obe države potpisale su sa Ukrajinom dugoročne bezbednosne sporazume.

Rumunija – F-16, Crno more i žitni koridor

Zelenski je Bukurešt posetio u oktobru 2023.

Rumunija je zbog svog geografskog položaja postala izuzetno važna za Ukrajinu.

Preko rumunskih luka i teritorije prolazio je veliki deo ukrajinskog izvoza žitarica, dok je zemlja uključena i u obuku ukrajinskih pilota na F-16.

Saradnja je kasnije proširena na protivvazdušnu odbranu i bezbednost Crnog mora, a dve države potpisale su i dugoročni bezbednosni sporazum.

Albanija i Hrvatska – vojna pomoć i politička podrška Balkana

Zelenski je u februaru 2024. stigao u Tiranu na samit Ukrajina–Jugoistočna Evropa, a u oktobru iste godine otišao u Dubrovnik na novi sastanak tog formata.

Albanija je pružala vojnu pomoć i municiju i ostala jedan od najglasnijih zagovornika ukrajinskog članstva u NATO.

Hrvatska je davala vojnu i humanitarnu pomoć, a Kijevu je posebno značajno hrvatsko iskustvo u razminiranju, obnovi i reintegraciji teritorija posle rata.

Za Zelenskog je Balkan važan i politički – kao region u kojem pokušava da spreči širenje ruskog uticaja i zadrži što širu koaliciju podrške Ukrajini.

Putovanja van Evrope imala su drugačiji cilj

Zelenski je od početka rata putovao i u Saudijsku Arabiju, UAE, Katar, Japan, Singapur, Filipine, Argentinu, Južnu Afriku i druge države.

Međutim, u tim zemljama uglavnom nije tražio tenkove, Patriot ili F-16.

Od država Globalnog juga očekivao je pre svega političku podršku, glasove u međunarodnim organizacijama, pomoć u razmeni ratnih zarobljenika, povratku ukrajinske dece iz Rusije i podršku ukrajinskoj mirovnoj formuli.

Japan je jedan od važnih izuzetaka jer je, iako nije član NATO, postao jedan od najvećih finansijskih donatora Ukrajine.