Iako su temperature vazduha oko nule, u Hrvatskoj temperature u javnim prostorijama ne prelaze 21 stepen Celzijusa. U nekima će grejanje biti i niže, što bi trebalo da dovede do uštede energije od pet do deset odsto. Ranije će se gasiti svetla, manje će se otvarati prozori, a dogrevanje je strogo zabranjeno. Ovo su samo neke od restrikcija sa kojima se građani te zemlje suočavaju, a situacija nije ništa bolja ni u ostalim evropskim državama.
Već tokom oktobra računi za gas i struju u većini ustanova dva, tri ili četiri puta veći, piše Jutarnji list.
Putnici će sada toplotu na sedištima starih tramvaja ZET-a moći da osete tek kada se spoljna temperatura spusti ispod pet stepeni Celzijusa. Reč je o merama uštede energije u Zagrebu izazvanim globalnom situacijom – ratom u Ukrajini i poskupljenjem energenata.
Ipak, Zagreb nije jedini koji štedi energiju. Tim putem su krenule mnoge evropske metropole. U Parizu, Ajfelova kula gasi svetla sat ranije. Gradske vlasti spustile su temperaturu na gradskim bazenima i naložile svim nadležnima da zagreju prostorije na 19 stepeni. Uprkos tome, ove godine će za energiju potrošiti 90 miliona evra, čak 35 miliona više nego 2021. godine
U Austriji su počeli sa „Misijom 11” da uštede 11 odsto energije. Oni su građanima preporučili da se tuširaju hladnom vodom jer je, pored poznatog jačanja imuniteta, korisna i za jačanje energetskih zaliha države. Svaki minut manje pod tušem znači uštedu 20 odsto energije. Zabranili su domaćinstvima da zagrevaju bazene i u 22 časa gase sve svetleće reklame. U susednoj Nemačkoj zabranjeno je korišćenje toplovodnih bojlera na javnim mestima ako nisu potrebni iz higijenskih razloga.
I Hrvatska je početkom avgusta počela sa merama štednje. Vlada je tada sledila smernice EU i donela odredbu po kojoj bi temperatura u prostoriji trebalo da bude ograničena na 21 stepen Celzijusa. Kako se to dešavalo tokom leta, trenutna temperatura hlađenja je bila adekvatna, za koju je utvrđeno da iznosi 25 stepeni. Tu brošuru pratili su i hrvatski gradovi, među kojima je najveći potrošač Zagreb.
Uprava Zagreba kaže da poštuje sve smernice EU i Vlade i da su ograničili grejanje u zgradama gradske uprave na preporučenih 21 stepen Celzijusa. Takođe su poručili zaposlenima da svedu ventilaciju prostorija na minimum. Detaljna uputstva su poslali i na adrese svojih institucija.
„Procenjuje se da je za smanjenje temperature grejanja za jedan stepen ušteda oko pet do deset odsto, a pošto je temperatura u prostorijama gradske uprave smanjena za dva do tri stepena, minimalna ušteda će biti oko 15 odsto“, napominju iz uprave grada.
Pored gasa, vode računa i o potrošnji struje. Zabranili su zagrevanje prostorija električnim grejačima i klima uređajima. Štede struju i gašenjem računara i, kažu, maksimalno su smanjili upotrebu veštačkog svetla. Isključuje se čim se prostorija isprazni i ne uključuje se ako ima dovoljno prirodnog svetla.
Kada je doneta odluka o ograničavanju temperature u javnim ustanovama, u medijima se raspravljalo o tome da li treba ograničiti grejanje u školama i vrtićima.
Pitalo se – da li da se štedi na deci? Međutim, ovakvu uštedu, osim što je mnogi osuđuju, ograničava i Državni pedagoški standard, koji predviđa da temperatura u prostorijama za decu u vrtićima bude od 20 do 22 stepena. U školama se tolerišu za stepen niže temperature.
„U osnovnim i srednjim školama temperatura u učionicama, u skladu sa odredbama DPS-a, mora biti 20, u hodnicima i stepeništima 18, a u sali za fizičku i zdravstvenu kulturu od 16 do 18 stepeni Celzijusa“, naglašavaju iz gradske uprave.
Štede se i u vozilima ZET-a. Gradska PR služba upozorila je da su leti počeli da štede u autobusima i tramvajima ograničavajući temperaturu hlađenja na 25 stepeni Celzijusa. Nastavili su i kroz jesen i zimu, uz napomenu vozačima da ne uključuju grejanje dok spoljna temperatura ne padne ispod pet stepeni, a kada to učine, da je ne postavljaju na više od 20.
Jedno od najposećenijih mesta u Zagrebu je Glavni kolodvor, gde se putničke sobe greju na između 15 i 17 stepeni Celzijusa. Zbog svoje otvorenosti, neisplativo je koristiti višu temperaturu. Predvorje Centralne stanice, veza između perona 1 i vrata na Tomislavov trg, se ne greje.
Zagreb, međutim, nije sledio primer Pariza i odlučio da smanji temperaturu na gradskim bazenima. Kao razlog izdvajaju Pravilnik o sanitarno-tehničkim i higijenskim uslovima bazena i o zdravstvenoj ispravnosti bazenske vode, koji propisuje pH vrednost bazenske vode i količinu hlora u njoj.
Zbog toga je, kažu u Gradu, važno da se u bazenima održava određena temperatura vode i vazduha kako bi ove vrednosti ostale u propisanim okvirima.
Mere štednje u preostalim sportsko-rekreativnim objektima se razlikuju u svakom od njih. One zavise od energetskih svojstava zgrade i rasporeda korišćenja objekta.
Pročitajte još:
I u najvećoj dvorani u Hrvatskoj, Areni Zagreb, primenjuju sve propisane smernice. U Zagrebačkom holdingu kažu da trenutno nema značajnijih odstupanja u ovogodišnjim računima za energente u odnosu na 2021. godinu.
Troškove zbog energenata više nemaju ni Gradske biblioteke, jer su okvirni ugovori sa dobavljačima koji se završavaju 2023. godine i dalje na snazi. S druge strane, u HNK u Zagrebu nisu imali te sreće, pa su im računi za struju porasli. Intendant Iva Hraste nam je rekla da su im režijski troškovi za struju povećani 2,5 puta, a gas 4,7 puta.
Štedi se i u bolnicama i domovima za stara i nemoćna lica, iako sprovođenje mera tamo nije imperativ kako se ne bi ugrozilo zdravlje njihovih štićenika.
To čine tako što smanjuju grejanje u kancelarijama, pomoćnim prostorijama, magacinima, prostorijama za osoblje, hodnicima, stepeništima… Smanjuju ga zapravo u svim prostorijama koje nisu ambulante, bolesničkim sobama, operacionim salama ili čekaonicama, koje se greju na 21 stepeni Celzijusa. Što se tiče izdataka za energente u bolnici, oni su u odnosu na oktobar prošle godine pali za 39 odsto.
BONUS VIDEO Ekonomista Radosavljević upozorava: Za četiri meseca struja skuplja za 24 odsto – to je tek početak
