1
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću u januaru 2025. godine doneo je iznenadnu promenu američke spoljne politike prema Moskvi. Iako je nova administracija pokušala da pruži ruku saradnje Vladimiru Putinu i eventualno okonča rat u Ukrajini, ruski predsednik nije pokazao spremnost da odustane. To i ne čudi, jer je rat u Ukrajini postao ključni stub Putinove unutrašnje legitimizacije. U njegovoj ideologiji, sukob sa Zapadom nije samo geopolitička kalkulacija već i pitanje opstanka režima.
Od povratka na vlast 2012. godine, Putin je započeo proces udaljavanja od liberalnih vrednosti Zapada. Taj proces se ubrzao nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine. Uvođenje ratne privrede, ideološka mobilizacija društva i represija nad elitama transformisali su Rusiju u nešto što sve više liči na Severnu Koreju – izolovanu, militarizovanu i ideološki zatvorenu državu, piše Forin afers.
Jedna od najvećih unutrašnjih pretnji Putinovoj vlasti dolazi od samih ruskih elita. Većina visokih biznismena i birokrata do skoro je igrala po pravilima „tihog dogovora“: politička pasivnost u zamenu za ekonomsku slobodu. Međutim, taj pakt se urušio tokom pobune Jevgenija Prigožina 2023. godine, kada nijedna značajna figura nije stala u odbranu Kremlja.
To je bio znak Putinu da mora da prekomponuje sistem moći.
U tu svrhu, on postepeno uklanja tradicionalne poslovne i birokratske elite, zamenjujući ih veteranima iz rata u Ukrajini i lojalistima bez lične baze moći. Program „Vreme heroja“ iz 2024. ima upravo taj cilj – transformaciju vojnih zasluga u političku moć.
Na prvi pogled, ruska ekonomija je pokazala zavidnu otpornost. No, ta iluzija je održavana pre svega uz pomoć rezervi, visokih cena nafte i neučinkovitih sankcija. Međutim, vojna potrošnja je eksplodirala – sa 65,9 milijardi dolara 2021. na 149 milijardi u 2024. godini. Za 2025. godinu vojni izdaci čine 32,5% državnog budžeta. Istovremeno, socijalna davanja se smanjuju, a porezi rastu.
Deficiti budžeta se gomilaju, a Nacionalni fond blagostanja se prazni. Država čak pribegava štampanju novca, čime dodatno podstiče inflaciju, koja je do marta 2025. prešla 10%. Oslabljena rublja, visoke kamatne stope i hroničan nedostatak radne snage prete da potpuno destabilizuju privredu. Ključna industrijska preduzeća prelaze u ruke režimskih saveznika, dok se privatni kapital efektivno zarobljava u zemlji.
Kremlj je nakon 2022. godine počeo nacionalizaciju stranih firmi, a od 2023. i ruskih. Do marta 2025. nacionalizovano je više od 400 kompanija vrednih 30 milijardi dolara. Među njima su i Wildberries, Domodedovo aerodrom, kao i mnoge prehrambene i hemijske firme. Pravne osnove za ovu pljačku sve su proizvoljnije – često se koriste stari privatizacioni ugovori sa proceduralnim manama.
U aprilu 2025. godine, Ustavni sud je praktično ukinuo zastarelost za reviziju privatizacionih sporazuma, čime su svi veliki privatni kapitali postali potencijalne mete. U ovom ambijentu, lojalnost režimu više ne štiti ni njegove dugogodišnje saveznike – jedina zaštita je lični odnos s Putinom.
Poslednji korak u naporima Kremlja da preoblikuje rusku državu jeste ideološka transformacija. Još od 2012. godine, Vladimir Putin nastoji da izgradi i nametne dominantnu ideologiju zasnovanu na antiliberalnim vrednostima i istorijskom revizionizmu. Ideje koje su nekada pripadale marginama – poput onih koje promoviše antimoderni think tank Izborski klub – sve više dobijaju na prihvatanju u mejnstrimu, uključujući i shvatanje da je Rusija „opkoljena tvrđava“. Ipak, Kremlj nije uspeo da ponudi pozitivnu viziju budućnosti zemlje.
Umesto toga, u pokušaju da predupredi nezadovoljstvo u uslovima ekonomskih teškoća, pojačao je napore da izoluje ruske građane od nezavisnih izvora informacija. Nezavisni mediji su brutalno ugušeni, a broj političkih zatvorenika premašuje onaj iz kasnog sovjetskog perioda.
Ove međusobno povezane mere odražavaju sveobuhvatan napor da se izgradi država koja će uskoro posedovati mnoge karakteristike severnokorejskog modela. Putin je usvojio principe autarkijske samodovoljnosti i druge ideje koje podsećaju na severnokorejsku ideologiju Džuče – doktrinu koju je Kim Džong Il formulisao 1982. godine, sa ciljem da se naglasi nacionalna ekonomska i vojna nezavisnost. Od početka punog rata u Ukrajini, Putin je takođe sklopio vojni savez sa Pjongjangom i sada preoblikuje ruske elite na način koji podseća na severnokorejsku društvenu hijerarhiju.
Malo je verovatno da će Kremlj uskoro odustati od ovog projekta. Urođena nefleksibilnost mafijaško-državne strukture, transformacija elita (najpre kroz samoselekciju pre 2022, a zatim kroz prisilnu reorganizaciju), rastuće oslanjanje na nosioce prisile, kao i višegodišnje ideološko oblikovanje građana, dodatno su učvrstili zaokret režima ka severnokorejskom modelu. Pored toga, opstanak novog sistema zahteva stalno održavanje konfrontacije sa Zapadom, koja je postala Putinov ključni izvor legitimacije, uz obavezno proglašavanje povremenih „pobeda“ u toj borbi. Ovi faktori stvorili su začarani krug.
Pročitajte još:
Rat u Ukrajini je iznedrio moćne i dobro organizovane grupe unutar Rusije koje imaju direktan interes u nastavku sukoba i daljoj eskalaciji rata sa Zapadom. Putin više ne može da kupuje podršku zaposlenih u javnom sektoru kao ranije, pa ih sada zamenjuje korisnicima rata – radnicima odbrambene industrije, čije su zarade znatno porasle, kao i ugovornim „dobrovoljcima“ i njihovim porodicama, čija su primanja višestruko povećana.
Putin je krajem 2023. i početkom 2024. otvoreno prešao na novu retoriku: elita više nisu „oni koji su se obogatili devedesetih“, već „radnici i ratnici“. Taj diskurs je dobio institucionalnu podršku – bivši vojni kadar ulazi u politiku, a kulturne i poslovne ličnosti koje se ne pokoravaju novim normama bivaju javno progonjene.
Režim je takođe počeo da reguliše i privatni život građana, što je bio tabu čak i u kasnom Sovjetskom Savezu. Skandal iz decembra 2023. kada su poznate ličnosti bile javno prozvane zbog „nepristojnog ponašanja“ na žurki, označio je novu fazu kontrole društva. U njoj država ulazi u privatne sfere ponašanja, nameće vrednosti i traži bezuslovnu lojalnost.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
