Od početka ruske invazije na Ukrajinu postoje spekulacije da trenutna dešavanja na frontu nisu ono što je ruski lider Vladimir Putin imao na umu. Dokumenta na kojima je potpis ruskog predsednika, a u čiji posed je došao britanski Istraživački centar za odbranu i bezbednost, to potvrđuju. Prema njima, rat je trebalo da traje svega deset dana, a ne deset meseci. Takođe, skoro nijedan od ciljeva iz Putinovog plana nije ispunjen.
Naime, dokumenti su otkrili da je Rusija planirala da zauzme Ukrajinu u roku od deset dana i pripoji je do avgusta ove godine.
Dokumenti su takođe otkrili da je Rusija planirala da zauzme ukrajinske elektrane, aerodrome, vodosnabdevanje, centralnu banku i parlament, ali i da su ruske specijalne službe imale zadatak da ubiju ukrajinsko rukovodstvo. Čini se da su Rusi pretpostavljali da će zvaničnici ukrajinske vlade „ili pobeći ili biti zarobljeni zbog brzine invazije“.
Deo ovog cilja se donekle može smatrati ispunjenim, budući da je tokom prethodna dva meseca glavna meta ruskih napada bila elektro mreža, kao i vodosnabdevanje. Takođe, od početka rata ruske snage su često ubijale zvaničnike oblasti koje zauzimaju.
U planu invazije navedeno je da je Rusija planirala da započne rat „masovnom kampanjom raketa i vazdušnih napada“ na ukrajinske vojne ciljeve, ali i da Moskva nije planirala da gađa kritičnu infrastrukturu kao što su elektrane i železnice jer su one ključne za plan okupacije.
Ipak, ovaj deo plana nije potpuno ispoštovan, jer su ruske snage, prema tvrdnjama Ukrajinaca, više puta granatirale oblast oko Zaporožja, najveće nukelarne elektrane u Evropi. Takođe, projektili su padali i po železničkim stanicama, a za te napade je odgovornost preuzela upravo Moskva.
Problematičan deo plana obuhvata i ulogu Belorusije. Naime, podaci pokazuju da je Rusija planirala da upotrebi beloruske vazduhoplovne jedinice za zauzimanje nuklearnih elektrana Rivne i Hmeljnicki. Iako je bilo naznaka da bi beloruski lider Aleksandar Lukašenko mogao da se na neki način uključi u sukob do ozbiljnijih angažovanja, poput ovog nije došlo.
Plan je sadržao i imena ukrajinskih zvaničnika koji su spremni „za odstrel“.
Naime, ruski kontraobaveštajni režim sastavio je spiskove Ukrajinaca koji su bili podeljeni u četiri kategorije: oni koje treba ubiti, oni koje treba zastrašiti, oni koji se smatraju neutralnim i koje treba podstaći na saradnju, kao i oni koji su spremni da sarađuju.
Rusija je navodno planirala i prisilnu saradnju regionalnih guvernera i lokalnih vlasti, a FSB je imao zadatak da uhvati lokalne zvaničnike. Vremenom je planirala da dovede učitelje i druge zvaničnike iz Rusije da započnu „prevaspitavanje Ukrajinaca“.
Pročitajte još:
Višemesečni rat je pokazao da su Rusi u ovoj nameri bili ozbiljni. Konkretno, u regionima koje su jednostrano pripojeni Rusiji, žitelji su čak morali i da apliciraju za rusko državljanstvo. Ruske zastave su postavljane po institucijama, na ulicama je počeo da se govori ruski i počela je da se stvara atmosfera kojom odiše poruka – Ukrajina je izgubila.
Iako je jedan deo plana delimično ispunjen, Rusija suštinski nije ni prišla najvažnijim ambicijama. Rat traje 28 puta duže od onoga što je planirano. Čini se da mu se kraj ne nazire. Iz dana u dan je iscrpniji po Ruse, nego po Ukrajince.
Kijev ruske snage nije dočekao belim zastavama i predajom, kako je Putin planirao, već spreman na borbu. Ta borba traje i dalje, a ukrajinskoj strani pomaže još nešto na šta ruski lider očigledno nije računao – oružje Zapada.
Oružje u Ukrajinu stiže sa Zapada od početka rata i čini se da će u narednom periodu isporuka biti sve veća. Takođe, izvesno je da će sankcije postati sve jače i rigoroznije.
BONUS VIDEO Taktičke vežbe ruskih regruta u Belorusiji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare