0
Uoči prve godišnjice rata u Ukrajini, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, jedan od najvernijih saboraca Vladimira Putina - predsednika zemlje koja je izvršila invaziju, povukao je neočekivani potez. Naime, naredio je formiranje nove dobrovoljačke teritorijalne odbrane, koja bi mogla da broji čak 150.000 pripadnika - što po mišljenju mnogih sugeriše da se "verni Putinov vazal" priprema za nešto veliko.
Lukašenko je ovu odluku obrazložio na krajnje neobičan način – time da svaki muškarac treba da ume rukuje oružjem.
„Situacija nije laka. Više puta sam izjavio da svaki muškarac, i ne samo muškarac, treba bar da zna da rukuje oružjem,“ rekao je Lukašenko na zasedanju Saveta za bezbednost Belorusije.
Kako je naveo, to mora da zna da bi u najmanju ruku zaštitio svoju porodicu, svoj dom, svoje parče zemlje i, ako to bude neophodno, svoju državu.
Ministar obrane Belorusije Viktor Hrenjin precizirao je da će nova teritorijalna odbrana imati izmedju 100.000 i 150.000 dobrovoljaca.
U idealnom slučaju, ove jedinice bi bile prisutne u svakom selu i gradu u Belorusiji. Lukašenko je rekao da je „ukrajinsko iskustvo“ naglasilo potrebu za dodatnim snagama odbrane.
Time bi se broj beloruskih snaga povećao više nego dvostruko – prema informacijama kojima raspolaže Medjunarodni institut za strateške studije (IISS) vojska Belorusije je u 2022. godini zvanično imala-oko 48.000 vojnika i približno 12.000 pripadnika granične policije.
Ovako nagli porast broja ljudi „spremnih da zapucaju“ dovodi u sumnju dosadašnju vojnu neutralnost Minska po pitanju rusko-ukrajinskog sukoba.
Pre svega, zbog toga što je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko još na samom početku invazije otvoreno podržao svog ruskog kolegu. Stao je uz Rusiju i njene ciljeve i to se do danas nije promenilo.
Takođe, krajem januara Lukašenko je obelodanio da je odbio da potpiše sporazum o nenapadanju, koji mu je navodno predložila Ukrajina.
Kako je tada rekao, Ukrajina je ponudila Belorusiji potpisivanje pakta o nenapadanju ali u isto vreme obučava vojnike koji predstavljaju potencijalnu pretnju po nacionalnu bezbednost „kuvajući eksplozivnu mešavinu“.
„Šta im treba to stvaranje pretnji? Nemam pojma. Zato moramo da odgovorimo čvrsto. Imamo dovoljno pitanja kojima se bavimo, u vazdušnom prostoru i na zemlji, takozvanoj zelenoj granici“, rekao je predsednik Belorusije.
Ovime je, po mišljenju mnogih, već tada dao do znanja da se Minsk radi na planovima eventualnog uključivanja u sukob.
Nagoveštaj su bili i sastanci sa Putinom – tokom decembra videli su se čak tri puta i to dva puta za samo 24 časa, što nije uobičajen broj sastanaka najviših državnika neke zemlje.
Pročitajte još:
0
0
3
Naime, sastanci su održani 23. decembra prošle godine u Sankt Peterburgu, tokom doručka u Ruskom muzeju, kao i 22. decembra na neformalnom samitu Zajednice nezavisnih država (CIS).
Prethodno je 19. decembra, Putin došao u Belorusiju, nakon više od tri godine, a Kremlj je to najavio kao radnu posetu beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku.
Zbog svega ovoga, zvaničnici u Kijevu mesecima upozoravaju da bi susedna Belorusija mogla da se pridruži ruskim snagama i ponovo posluži kao lansirna platforma za novi napad i formiranje drugog fronta u ratu.
„Ukrajina gomila vojsku“
Sumnje u namere Belorusije izazvala je i nedavna izjava Lukašenka, da će njegova zemlja ući u rat ako se oseti ugroženom, a da trenutno postoje podaci da Ukrajina gomila vojsku na granici sa Belorusijom.
Nijedan ukrajinski zvaničnik nije potvrdio ove navode. Međutim, mnogi smatra da upravo ovakve navodne podatke Lukašenko može da iskoristi kao izgovor za direktan ulazak u rat sa Ukrajinom.
Naposletu, ruska invazija ne ide po prvobitno zamišljenom planu, zbog čega će Putinu možda trebati pomoć.
BONUS VIDEO Milenković Vučiću su Rusija i Vagner kao strašilo da spsku javnost spremi na udaljavanje od Rusije