Presuda koja je razbesnela Japan: Psihopata dobio samo 10 godina za ubistvo dve devojke, sud smatra da su same pristale na to

Tridesetdvogodišnji Đun Saito osuđen je 17. jula u gradu Saitama zbog ubistva dve devojke koje su, prema oceni suda, pristale da budu usmrćene. Žrtve su bile 22-godišnja devojka iz Jokohame i 21-godišnja Kaho Mijamoto iz prefekture Ibaraki.

Prvo ubistvo počinio je 2015. godine, kada je devojku prethodno uspavao tabletama za spavanje, a zatim je zadavio kaišem u njenoj kući. Tri godine kasnije, u svom stanu na sličan način usmrtio je i drugu žrtvu, ovog puta koristeći konopac.

Zašto je kazna tako blaga?

U Japanu se za dvostruko ubistvo u većini slučajeva izriče smrtna kazna ili doživotni zatvor. Zbog toga je presuda od deset godina izazvala šok, naročito ako se zna da se slične kazne u toj zemlji izriču za krijumčarenje većih količina droge ili oružanu pljačku.

Međutim, sud je postupao u skladu sa japanskim Krivičnim zakonikom, koji za krivično delo „ubistvo uz pristanak“ predviđa kaznu od šest meseci do sedam godina zatvora. Pošto je Saitu suđeno za dva takva dela, zakon nije dozvoljavao prosto sabiranje maksimalnih kazni, već je najviša moguća kazna iznosila deset i po godina zatvora.

Na kraju je osuđen na deset godina robije za dva ubistva, nezakonito uklanjanje tela jedne od žrtava i krađu mobilnog telefona.

Tužilaštvo od početka prihvatilo da su žrtve pristale

Važnu ulogu u ishodu postupka imala je i odluka tužilaštva, koje je u optužnici prihvatilo da su žrtve dale pristanak na ubistvo. Time je praktično odredilo pravni okvir suđenja i onemogućilo izricanje smrtne kazne ili doživotnog zatvora.

Ipak, tužioci su pokušali da dokažu da taj pristanak nije bio slobodan i samostalan, već da je optuženi vešto manipulisao psihički ranjivim devojkama i naveo ih da pristanu na sopstvenu smrt.

Za Saita je zatražena kazna od 13 godina zatvora, ali je sudsko veće izreklo blažu kaznu, što je česta praksa u japanskom pravosuđu.

Psihopata koji je godinama planirao ubistva

Tokom istrage otkriveno je da je Saito još od detinjstva osećao snažnu želju za ubijanjem. Sam je priznao da je pažljivo planirao zločine kako bi izbegao hapšenje.

Umesto da nasumično napadne nekoga na ulici, preko društvenih mreža tražio je depresivne osobe koje su razmišljale o samoubistvu. Namamljivao ih je obećanjima o bezbolnoj smrti, a zatim ih ubijao u zatvorenom prostoru, daleko od kamera i svedoka.

Jednoj od žrtava rekao je da ostavi oproštajno pismo u kojem navodi da odlazi da radi kao kućna pomoćnica i da izvadi SIM karticu iz telefona kako policija ne bi mogla da prati njeno kretanje.

Nakon ubistva raskomadao je telo, a lobanju zadržao kao trofej.

Zločin je otkriven tek prošle godine, kada je policija pretresla njegov stan zbog sumnje na krađu i pronašla ljudsku lobanju. Naknadnom istragom utvrđeno je da pripada devojci koja je nestala još 2018. godine.

Tek nekoliko meseci kasnije policija je povezala Saita i sa ubistvom iz 2015. godine, koje je prvobitno bilo pogrešno okarakterisano kao samoubistvo.

Presuda otvorila raspravu o spornom zakonu

Slučaj je pokrenuo ozbiljnu debatu među japanskim pravnicima, jer mnogi smatraju da zakon o „ubistvu uz pristanak“ ostavlja previše prostora za zloupotrebe.

Kritičari upozoravaju da se time ubistva iz koristoljublja ili psihopatskih pobuda praktično dovode u istu ravan sa medicinski potpomognutom eutanazijom terminalno obolelih pacijenata.

Posebno zabrinjava činjenica da su sudije u obrazloženju presude navele da je Saito aktivno ubeđivao jednu od žrtava da pristane na smrt, što dovodi u pitanje koliko je njen pristanak zaista bio dobrovoljan.

Kod osuđenog je pronađena i još jedna ljudska lobanja, za koju se kasnije ispostavilo da je legalno kupljen antikvitet. Ipak, u kombinaciji sa njegovim priznanjem da je od detinjstva maštao o ubijanju i načinom na koji je birao žrtve, ovaj detalj dodatno je učvrstio uverenje istražitelja da je reč o izuzetno opasnom psihopati.

Zbog svega toga brojni pravnici i deo javnosti smatraju da je zakon koji predviđa relativno blage kazne za ubistvo uz pristanak neophodno hitno menjati, jer bi u suprotnom mogao da postane sredstvo koje će serijske ubice i manipulatori koristiti kako bi izbegli najstrože kazne.