Foto: Martin BERNETTI / AFP / Profimedia,JAVIER TORRES / AFP / Profimedia,ernando Lavoz/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia,MARTIN BERNETTI / AFP / Profimedia

Čileanski birači su odlučno odbacili novi, progresivni ustav na referendumu u nedelju, nakon skoro dvogodišnjeg procesa.

Sa skoro svim prebrojanim glasačkim listićima, 62 odsto birača je odbilo predlog, a 38 odsto glasalo je za, prema čileanskoj izbornoj komisiji.

Predloženi ustav koji je ima podršku levičarskog predsednika Gabrijela Borića, uključivao je 388 članova, koji bi značajno proširili socijalna prava, povećali ekološku regulativu i dali vladi širu odgovornost za programe socijalne zaštite. Takođe bi obezbedio poputno novi rodni paritet i dodao određena mesta za predstavnike domoračkih naroda.

Foto: MARTIN BERNETTI / AFP / Profimedia

Dokument je odbijen u svim čileanskim provincijama, uključujući i napredniju prestonicu Santjago i njegovu metropolitansku oblast, gde su glasači uglavnom podržali Borića prošlog decembra na izborima. Borić je poraz prihvatio uživo televizijskim obraćanjem naciji nakon što su zatvorena biračka mesta u nedelju, prenosi CNN.

„Narod Čilea je govorio, i to glasno i jasno“, rekao je Borić.

„Dali su nam dve poruke. Prva je da vole i cene demokratiju. Druga je da narod Čilea nije zadovoljan predloženim ustaom i stoga je odlučio da ga na jasan način odbaci na biralištima“, dodao je on.

Foto: Martin BERNETTI / AFP / Profimedia

Slike sa ulica Santjaga pokazuju podeljene reakcije o ovom događaju. Sumorno raspoloženje je vladalo među pristalicama predloženog ustava, dok su sa druge strane slavili oni koji su bili protiv. Ustav koji je trenutno na snazi je napisan pod diktaturom Augusta Pinočea, koji je vladao Čileom gvozdenom pesnicom od 1973. do 1990. godine.

Šta bi donela promena ustava?

Predložena promena je pokrenuta 2020. godine kada je tadašnji predsednik Sebastijan Pinjera raspisao referendum o stvaranju novog ustava usred društvenih previranja i narodnog nezadovoljstva zbog povećavanja cena metroa 2019. godine.

Foto: JAVIER TORRES / AFP / Profimedia

U oktobru 2020. godine, više od 78 odsto čileanskih birača odobrilo je plebiscit kojim je predložena promena ustava, a u junu 2021. godine su ponovo glasali da bi izabrali članove za kontitutivnu skupštinu.

Posle dugog razmatranja konačni nacrt revidiranog ustava je dostavljen novom predsednik Gabrijelu Boriću. Ali iako je većina glasača podržala ideju ustavnih promena 2020. godine, pojavile su se podele oko predloženog ustava.

Ubrzo nakon što je nacrt dostavljen javnosti, različite ankete su počele da pokazuju sve veći trend odbacivanja povelje, a vlada je javno priznala taj scenario.

PROČITAJTE JOŠ:

Nacrt je stavio snažan naglasak na autohtono opredeljenje i zaštitu životne sredine. Zahtevao je rodnu ravnopravnost u svim javnim ustanovama i kompanijama i zadržao je poštovanje seksualne raznolikosti. Takođe je predviđao novi nacionalni zdravstveni sistem. Ipak, došlo je do gorkih podela, prenosi CNN.

Predložene promene bi značajno proširile ekološka prava u zemlji. Postavilo bi ograničenja rudarskoj industriji, kao što je zabrana rudaranje u blizini glečera, zaštićenihh područja i regiona sklonih sušama.

Novi ustav bi proglasio Čile „ekološkom državom“, priznao bi prirodu kao subjekat prava, naredio državi da preduzme mere protiv klimatske krize i napustio bi termin „prirodni resursi“, pa bi se umesto toga koristio termin „prirodna zajednička dobra“.

Desnica je tvrdila da bi nacrt pomerio zemlju isuviše ulevo, ili da je previše ambiciozan i težak za pretvaranje u konkretne zakone.

BONUS VIDEO: Balkanske zemlje protiv u borbi protiv malih hidroelektrana

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Komentari

Svi komentari (0)