Pobegao iz ruske vojske da ne bi ratovao u Ukrajini, sada mu preti deportacija iz Nemačke u Hrvatsku

Zvezdov smatra da nije slučajno oboren na ispitima. Poslednjih godina pojedini ruski mediji pisali su da se učenici i studenti namerno obaraju kako bi izgubili pravo na odlaganje vojne obaveze i bili mobilisani, ali za te tvrdnje ne postoje nezavisne potvrde, navodi Dojče vele.

Poslat u ozloglašenu jedinicu

U maju 2024. raspoređen je u vojnu jedinicu broj 25573 kod Usurijska, koja na internet forumima važi za jednu od najgorih u Rusiji zbog velikog broja poginulih tokom obuke i brojnih navoda o zlostavljanju vojnika.

Prema njegovim rečima, oficiri su još tokom puta do jedinice vršili pritisak na regrute da potpišu profesionalni ugovor.

„Sebi i svojoj porodici obećao sam da neću potpisati ugovor“, kaže Zvezdov, dodajući da nikada nije želeo da učestvuje u ratu protiv Ukrajine.

On tvrdi da su uslovi u jedinici bili brutalni.

„Poslali su me na poligon. Oficiri su tamo kažnjavali regrute zbog svega i svačega, a mnogima su čak pucali u noge. Morali smo da radimo 200 sklekova sa gas-maskom i trčimo 50 krugova u panciru sa dodatnih 25 do 30 kilograma opreme“, ispričao je.

Pokušao samoubistvo

Zvezdov kaže da je zbog svega pokušao da izvrši samoubistvo, ali su ga u tome sprečili oficiri. Nakon toga, tvrdi, starešina mu je zapretio krivičnim gonjenjem i primorao ga da potpiše ugovor.

Prema navodima nezavisnog ruskog portala ASTRA, ovakvi slučajevi nisu retkost. Zbog nedostatka vojnika, mnogi regruti navodno su pod pritiskom ili prevarom primorani da potpišu ugovore, nakon čega bivaju poslati na front.

Bekstvo preko Jermenije i BiH

Mesec dana kasnije saopšteno mu je da će biti raspoređen u jurišne jedinice kod Melitopolja, na okupiranoj teritoriji Ukrajine.

„Nije mi preostalo ništa drugo nego da pobegnem“, kaže on.

Iskoristio je odsustvo koje je dobio pod izgovorom da nabavlja opremu za odlazak na front. Pobegao je u Jermeniju, a zatim preko Bosne i Hercegovine stigao u Hrvatsku, gde je zatražio politički azil.

Pre nego što je hrvatski postupak okončan, u decembru 2025. otišao je u Nemačku i tamo podneo novi zahtev za azil.

Nemačka ga vraća u Hrvatsku

Nemačke vlasti odbile su njegov zahtev i, u skladu sa Dablinskom uredbom, odlučile da ga vrate u Hrvatsku kao prvu članicu Evropske unije u koju je ušao.

Rok za njegovo prebacivanje ističe krajem jula. Ukoliko do tada ne bude vraćen, odgovornost za njegov slučaj prelazi na Nemačku.

Ruski dezerteri teško dobijaju azil

Aktivista za ljudska prava Aleksej Kozlov iz berlinske organizacije Solidarus kaže da ruski dezerteri u Nemačkoj gotovo da nemaju šanse da dobiju azil.

„Takve javne izjave političara nikada nisu ugrađene u zakone“, rekao je Kozlov, podsećajući da su nemački zvaničnici ranije najavljivali da će odbijanje vojne službe biti osnov za međunarodnu zaštitu.

On objašnjava da sama mobilizacija ili slanje na front nisu dovoljni razlozi za odobravanje azila.

Nemačka Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF) za Deutsche Welle navodi da se svaki slučaj procenjuje pojedinačno.

„Zaštita se odobrava samo ako postoji stvaran i utemeljen strah od ličnog progona“, saopštio je BAMF.

Navodi o mučenju ruskih vojnika

Portal ASTRA tvrdi da je od početka invazije identifikovao 29 nezakonitih zatvora za ruske vojnike koji odbijaju da ratuju. U njima su, prema svedočenjima, vojnici izloženi iznudama, prebijanju, izgladnjivanju i mučenju, a zabeleženi su i smrtni slučajevi.

Jedan bivši ruski vojnik, Danilo, koji je odbio odlazak na front, opisao je uslove u jednom od takvih objekata.

„Dovode vojnike s vrećama na glavama. Ne dobijaju hranu. Ako trebaš na toalet, daju ti malu kesu. Vešali su nas lancima za ruke i noge o plafon“, ispričao je.

Spas pronašao u crkvenom azilu

Nakon odbijanja zahteva za azil, Zvezdov je dobio crkveni azil u evangelističkoj zajednici u blizini Ahena, gde trenutno živi i radi.

U međuvremenu je nemačka policija pokušala da ga pronađe kako bi ga deportovala u Hrvatsku, ali je zahvaljujući crkvenom azilu izbegao prebacivanje.

Sada čeka 30. jul, kada bi Nemačka trebalo da preuzme odgovornost za njegov slučaj. Ako mu i novi zahtev za azil bude odbijen, kaže da će najverovatnije pokušati da utočište potraži u nekoj zemlji van Evropske unije.