Ovo je trenutno najjača karta koju Zelenski ima u rukama

Pre dve godine ona je bila tek jedan od mogućih aduta Kijeva prilikom ubeđivanja američkih skeptičnih republikanskih zakonodavaca da izglasaju pomoć ovoj državi, dok je sada možda i najjača karta koju Zelenski periodično poteže u javnosti. Naravno, to nije slučajno, jer se radi o bogatstvima koja su trenutno značajnija Sjedinjenim Američkim Državama nego Ukrajini, ali je još značajnije da ne završe u rukama protivničke strane.

Naime, kada se radi o listi ključnih minerala za industrije budućnosti, ali i tekuće potrebe brojnih grana privrede, u vrhu svetske liste se po pravilu može naći Kina. Igrom slučaja, Ukrajina na svojoj teritoriji poseduje značajan deo ovih minerala, a deo njih se nalazi i na oko 20% teritorije koju pod okupacijom drži Rusija ili je u neposrednoj blizini ovih regiona. Radi se prvenstveno o rudama titanijuma, litijuma, grafita i retkih elemenata Zemlje, koji su važni za čitav niz savremenih industrija od avijacije i automobilskog sektora do vojnih namena i mikročipova. 

U gotovo svakoj od ovih kategorija Kina ima dominaciju, ako ne nužno u rudarenju, onda u obradi i njihovoj prodaji na svetskom tržištu. Ukoliko se uzme čitav niz oblasti u kojima imaju primenu, uključujući i vojsku, to stvara i bezbednosne pretnje za SAD, jer se u čitavom nizu ruda oslanja sa preko 80% na kineske snabdevače. Kina je već koristila ovu dominaciju na tržištu kao alat protiv zapadnih država. Krajem prethodne godine vlada u Pekingu uvela je izvozna ograničenja SAD-a u sferi minerala. Evropska unija je takođe od Kine zabeležila izvozna ograničenja u sferi germanijuma i galijuma, dok je slične strategije Peking koristio protiv Japana početkom 2010-ih zbog sporova oko Senkaku ostrva. Zbog toga, Vašington vidi ugovore američkih kompanija vezane za rezerve ovih minerala u Ukrajini kao mogućnost za diversifikaciju i odbranu od potencijalnih kineskih izvoznih ograničenja.

Kijev procenjuje da se oko 5% svetskih ovih i drugih „kritičnih sirovina” nalazi u Ukrajini, te to i vidi kao najjači adut u pregovorima sa Trampom oko mirovnog rešenja. Ove rezerve uključuju oko 19 miliona tona dokazanih rezervi grafita, za koje državna agencija ukrajinskog geološkog zavoda kaže da pozicionira Ukrajinu kao jednog od potencijalnih najvećih pet država sveta u snabdevanju mineralom. Grafit se koristi za pravljenje baterija za električna vozila i Trampova administracija inicirala je carine od oko 900% na ovaj mineral iz Kine, zbog navodnih damping cena. Efikasnost kineske proizvodnje se pokazala kao rizik za brojne zapadne proizvođače, jer oni ne mogu efikasno da pariraju kineskim cenama kojima pogoduje kineska ekonomija obima, a njihovo gašenje generiše dalju zavisnost sveta od Kine i bezbednosne rizike.

Ukrajina takođe ima trećinu svih evropskih rezervi litijuma, ključne komponente za baterije potrebne za električna vozila. Deluje da je ovo pitanje zanimljivo više Ilonu Masku i njegovoj Tesli, kao najvećem zapadnom proizvođaču električnih vozila, sa velikim kapacitetima za proizvodnju u Istočnoj Nemačkoj. Jedna litijumska lokacija je u Krutoj Balki, u blizini južne luke Berdjansk, koju je Kremlj zauzeo početkom svoje invazije 2022. godine. Drugi je u okrugu Ševčenkovski, na liniji fronta u istočnoj Donjeckoj oblasti. Ruske trupe su nedavno preuzele kontrolu nad tim područjem. Nalazište u Liodianu jedno je od dva pod kontrolom Ukrajine, te korišćenje ukrajinskih litijumskih rezervi u potpunosti bi zavisilo i od dogovora sa Moskvom u ovoj oblasti.

Pre ruske invazije, globalni udeo Ukrajine u proizvodnji titanijuma, lakog metala koji se koristi u konstrukciji brojnih proizvoda, od aviona do elektrana, bio je nešto ispod 10%. U ovoj oblasti globalno Kina takođe ima dominaciju sa skoro 50% globalnog proizvodnog udela. Iako nije tehnološki dovoljno napredna da proizvodi avione na nivou Erbasa ili Boinga, jeste za sirovine potrebne za njih. Takođe, Ukrajina ima značajna nalazišta spomenutih retkih elemenata Zemlje, gde Kina ima najveći svetski udeo u obradi. Reč je o grupi od 17 elemenata koji se koriste za proizvodnju oružja, vetroturbina, radara, mikročipova, LED svetala, elektronike i drugih proizvoda vitalnih u savremenom svetu, a od navedenih 17 Ukrajina tvrdi da ima značajne rezerve neodimijuma i cerijuma. 

Međutim, postizanje ovog ugovora između Kijeva i Vašingtona neće biti tako lako, a u prilog ovome govori i prvi neuspeh predloga američkog sekretara finansija prilikom posete Volodimiru Zelenskom. Predlog o preferencijalnom američkom pristupu ovim mineralima i drugim bogatstvima Ukrajine u vrednosti prihoda i izdatih dozvola od oko 500 milijardi dolara nije bio prihvatljiv ukrajinskom predsedniku bez jasnijih bezbednosnih garancija. Takođe, postoji i kritika sa američke strane da ukrajinske tvrdnje o navedenim rezervama potencijalno nisu precizne, te da je za određene rezerve potreban visok nivo inicijalnih investicija da bi se stavile u funkciju i generisala dobit. Razgovor oko rezervi na teritorijama koje je Rusija okupirala takođe je važno pitanje. Ipak, deluje da Kijev ima solidnu poziciju oko ovog pitanja i nije bez razloga Volodimir Zelenski odložio potpisivanje sporazuma u periodu Bajdenove administracije, računajući da će transakcioni pristup biti dosta efikasniji adut u razgovorima sa Donaldom Trampom oko potencijalnog mirovnog sporazuma. U tom smislu, minerali jesu najjači ukrajinski adut dokle god kineska dominacija na tržištu čini američku industriju i vojsku ranjivim na bilo kakve tržišne poremećaje. Deluje da će to vreme trajati, jer je Kina u razvoj ovog sektora krenula još tokom 2000-ih i sada je nekoliko koraka ispred ostalih država u svetu.