10
Kristijan Tibring-Gjede danas je dospeo u žižu javnosti pošto su svetski mediji preneli da je upravo on nominovao američkog predsednika Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir za 2021. godinu.
Ovaj norveški političar član je norveške populističke Stranke napretka, a član norveškog parlamenta je od 2005. godine. Pre nego što je ušao u politiku radio je kao pomoćnik u norveškom Ministarstvu odbrane.
Tibring-Gjede se u javnosti i profilisao kao političar koji oštro kritikuje norvešku imigracionu politiku. On tvrdi da broj imigranata u Norveškoj treba „drastično smanjiti“ i predlaže da se tražiocima azila dodeljuje samo privremeno boravište u zemlji, a da se onima koji „odlaze na odmor“ u zemlju iz koje su pobegli boravišne dozvole odmah oduzmu.
Kritkovao je i uticaj islama i nedostatak „slobodnih vrednosti“ u ovoj veri, pa je hidžab uporedio sa odećom pripadnika Kju Kluks Klana i nacista, nazvavši ga „islamskom uniformom“.
Govorio je u parlamentu da Norveška mora čvrsto da se zauzme protiv „islamizacije koja se događa pred našim očima“, a 2006. je za Nobelovu nagradu za mir nominovao režisera Ajana Hirsija Alija poznatog po kritikovanju islama.
Pažnju šire javnosti privukao je 2010. godine kontroverznom kolumnom u Aftepostenu nazvanom „San iz Diznilenda“ u kojoj je takođe sa još jednim autorom oštro kritikovao imigracionu politiku Norveške koju, kako su istakli, vode laburisti. U članku se navodi da imigranti pretera da „raskomadaju Norvešku“, ali i da su laburisti norveškoj kulturi zabili nož u leđa.
Pročitaj i:
Tada je optužen za rasizam, iako je negirao da su njegovi pogledi rasistički i potom 2011. godine na nacionalnoj konvenciji svoje stranke održao još kontroverzniji govor o imigrantima koji je izazvao salve kritika.
Tibring-Gjede je u medijima tvrdio i da su imigrantski dečaci tvrdoglaviji od norveških, a polemiku je pokrenuo i naredne godine kada je optužio ministre kulture i integracija za „negiranje norveške kulture“.
Protivi se učlanjenju Norveške u EU, član je proizraelskog parlamentarnog odbora i poziva Norvešku da pođe stopama Švedske koja je priznala Gazu 2014. godine.
Tibring-Gjede često kritikuje Zapad da prestrogo osuđuje Rusiju i poziva zapadnjačke vlade da pomognu Putinu.
Tibring-Gjede sebe opisuje kao klasičnog liberala, naročito kada je reč o ekonomskim pitanjima, i zagovara ograničenu državnu intervenciju i smanjene poreske stope. Ipak, kada je reč o društvenim i kulturološkim pitanjima, Tibring-Gjede je ipak konzervativan – i pošto je u više navrata izazvao kontroverze svojim izjavama i stavovima, mnogi ga i opisuju kao nacionalistu i konzervativca. On veruje da je imigraciona politika najvažnije političko pitanje sa kojim se suočava norveško društvo.
Tibring-Gjede je pohvalio američkog predsednika za napore na rešavanju sukoba u svetu pošto je nominovao Trampa za Nobelovu nagradu za mir.
“Tramp je učinio više da se postigne mir između država od većine drugih kandidata za nagradu za mir”, ocenio je Tibring-Gjede. Tibring-Gjede, koji je i predsedavajući norveške delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO, rekao je da je Trampova administracija igrala ključnu ulogu u uspostavljanju odnosa između UAE i Izraela.
U pismu u kom se nalazi nominacija navodi se i da postoji nada da će i druge bliskoistočne zemlje da prate korake UAE, te da bi pomenuti sporazum mogao “da promeni pravila igre” na Bliskom istoku i dovede region do saradnje i napretka.
Takođe, istakao je ulogu koju američki predsednik ima u posredovanju između sukobljenih strana kao što su Indija i Pakistan, Severna i Južba Koreja. Takođe, pomenuo je i povlačenje američkih trupa sa Bliskog istoka.
Da podsetimo, Nobelovu nagradu za mir za 2020. godinu dobio je premijer Etiopije Abij Ahmed Ali za napore u postizanju mira sa Eritrejom. On je ujedno 100. dobitnik ove nagrade. Ipak, Tramp je tada naveo da je on učinio za Afriku više od Alija i na kraju mu nije zvanično čestitao.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
