Otišli u Rusiju zbog posla, završili u ratu: Jezive sudbine stranih boraca, među kojima su i Srbi

Ruski servis BBC uspeo je da poimenično i na osnovu javno dostupnih podataka potvrdi smrt 1.285 stranih plaćenika i dobrovoljaca angažovanih u ruskim jedinicama. Još 2.304 poginula čine severnokorejski vojnici, koje je BBC korejski servis identifikovao analizom satelitskih snimaka, zvaničnih fotografija i spomen-obeležja podignutih u Pjongjangu.

Podaci BBC-ja i nezavisnog ruskog medija Medijazona zasnivaju se na zvaničnim saopštenjima, objavama porodica i saboraca na društvenim mrežama, fotografijama grobova i vojnim spomenicima. Istraživači upozoravaju da je stvarni broj poginulih verovatno znatno veći, jer mnoge smrti nikada nisu javno potvrđene.

Među strancima koji su poginuli na ruskoj strani ima zatvorenika regrutovanih u kaznenim ustanovama, ekonomskih migranata, dobrovoljaca privučenih visokim zaradama, ali i ljudi koji tvrde da su prevareni i da su u Rusiju doputovali očekujući posao u građevinarstvu, obezbeđenju ili drugim civilnim delatnostima.

Otišao da radi kao obezbeđenje, završio na frontu

Jedan od slučajeva koje je istražio BBC jeste sudbina Edsona Kamvesigjea iz Ugande.

Prema svedočenju njegove porodice, Kamvesigje je verovao da odlazi u Rusiju kako bi radio kao pripadnik obezbeđenja. Ranije je radio u Iraku i Avganistanu, ali, kako tvrde njegovi najbliži, nikada nije učestvovao u borbama.

U decembru 2025. rekao je porodici da je pronašao posao u Rusiji.

Samo nekoliko nedelja kasnije pozvao je suprugu i saopštio joj da se nalazi na vojnoj obuci i da će uskoro biti poslat na front.

„Zamolio me je da se molim za njega, jer je na vojnoj obuci i uskoro će biti upućen na front“, rekla je njegova supruga Kerolajn Mukuza za nemački list Tagescajtung, a prenosi BBC.

Kamvesigje je poginuo nedelju dana kasnije u blizini Kupjanska, na severoistoku Ukrajine. Njegova porodica i dalje pokušava da vrati telo u Ugandu, dok su tamošnji mediji izvestili da su vlasti odbile da organizuju transport.

BBC navodi da su do juna 2026. poginula još najmanje dvojica državljana Ugande koji su se borili na ruskoj strani.

Najviše stranaca iz siromašnijih zemalja

Među poginulim stranim državljanima nalaze se građani Kube, Kine, SAD, Vijetnama, Poljske, Indije, Nepala, Šri Lanke, Jemena, zemalja Centralne Azije i brojnih afričkih država.

Visoki zvaničnik NATO-a rekao je za BBC ruski servis na samitu Alijanse u Ankari da se u sastavu ruskih snaga nalazi približno 24.000 stranih boraca iz 44 zemlje. Prema njegovim rečima, najveći broj dolazi iz Afrike.

„Verovatno su stotine Afrikanaca potpisale ugovore. Neki su to učinili dobrovoljno, a neki su bili primorani“, rekao je zvaničnik NATO-a za BBC.

Kako navodi BBC, strani borci dolaze u Rusiju različitim putevima. Neki otvoreno potpisuju ugovore sa vojskom zbog novca, dok drugi tvrde da im je tek po dolasku saopšteno da moraju na vojnu obuku.

Britanska agencija Rojters i Međunarodna federacija za ljudska prava ranije su izveštavali i o pokušajima regrutovanja ljudi iz siromašnijih afričkih zemalja, kao i o pritiscima na migrante koji već žive u Rusiji.

Poginuli državljani Srbije

BBC ruski servis naveo je da je među potvrđeno poginulim stranim borcima najmanje 13 državljana Srbije. Kompletan spisak njihovih imena nije objavljen u tekstu BBC-ja, ali su pojedinačni slučajevi ranije dospeli u javnost preko domaćih i regionalnih medija, objava saboraca i društvenih mreža.

Jedan od najpoznatijih slučajeva jeste Uroš Prvulović iz Kruševca, za kojeg je Slobodna Dalmacija 2023. godine objavila da je poginuo u borbama za Bahmut, koji ruska strana naziva Artjomovsk.

Vest o njegovoj smrti tada je objavio Dejan Berić, srpski borac na ruskoj strani, navodeći da je Prvulovićevo telo pronađeno desetak dana posle pogibije.

Prvulović je još 2014. otišao u Lugansk i bio pripadnik proruskih formacija. Kasnije se priključio Vagneru i učestvovao u borbama kod Debaljceva, Severodonjecka, Lisičanska, Popasne i Bahmuta.

U septembru 2024. Blic je objavio i da je na ratištu poginuo Strahinja Bjelica iz Beograda. Prema tom izvoru, Bjelica je imao 30 godina i porodici je slao fotografije i snimke sa fronta. Njegov otac se posle smrti javno oprostio od sina.

Nezavisne su pisale o slučaju smrti Banjalučanina poznatog pod nadimkom „Fantom iz Republike Srpske“. Njegov identitet nije bio zvanično potvrđen, ali su saborci tvrdili da je poginuo u borbama na istoku Ukrajine.

Prema objavama na društvenim mrežama, on je u Rusiju otišao iz Banjaluke, prošao obuku i od decembra 2022. bio povezan sa Vagnerom. Smrt je navodno potvrdio saborac poznat pod nadimkom „Pitbul“, ali zvanične potvrde ruskih vlasti nije bilo.

U medijima se pominjala i smrt Emraha Zornića iz Novog Pazara 2023. godine. Međutim, okolnosti njegove pogibije ostale su nejasne. Pojedini lokalni izvori tvrdili su da nije bio borac, već da je pomagao ranjenicima ili radio kao bolničar. Zbog toga ga nije moguće sa sigurnošću svrstati među pripadnike ruskih oružanih formacija bez dodatne potvrde.

Učešće državljana Srbije u ratu u drugoj zemlji predstavlja krivično delo prema izmenama Krivičnog zakonika usvojenim 2014. godine. Uprkos tome, pojedinci iz Srbije i Republike Srpske odlazili su u Donbas još od početka sukoba 2014, a deo njih kasnije se priključio ruskim regularnim ili plaćeničkim jedinicama.

Zatvorenicima nuđena sloboda

Kada je postalo jasno da se rat neće brzo završiti, Rusija je sredinom 2022. počela da regrutuje zatvorenike, među kojima je bilo i stranih državljana.

U početku je regrutovanje organizovala privatna vojna grupa Vagner, a kasnije je taj posao preuzelo rusko Ministarstvo odbrane, navodi BBC.

Zatvorenicima je nuđena sloboda u zamenu za odlazak na front. Ovaj model najčešće je primenjivan na državljane bivših sovjetskih republika, posebno Uzbekistana i Tadžikistana. Više od polovine poginulih državljana te dve zemlje otišlo je u rat direktno iz ruskih zatvora.

Ruske vlasti su tokom 2024. dodatno povećale novčane naknade za potpisivanje ugovora sa vojskom. Regrutima u Moskvi nuđeno je oko 30.000 dolara prilikom potpisivanja ugovora i približno 3.500 dolara mesečno.

Kada se uračunaju dodaci za boravak u borbenoj zoni, primanja u prvoj godini službe mogla su da premaše 72.000 dolara, dok prosečna mesečna neto zarada u Rusiji iznosi oko 760 dolara, navodi BBC.

Poseban slučaj Severne Koreje

Severnokorejski vojnici razlikuju se od ostalih stranih boraca jer nisu dolazili pojedinačno, već su u Rusiju poslati odlukom vlasti u Pjongjangu.

Rusija i Severna Koreja potpisale su u junu 2024. sporazum o uzajamnoj odbrani, a severnokorejske jedinice angažovane su prvenstveno u ruskoj Kurskoj oblasti.

BBC korejski servis identifikovao je 2.304 poginula severnokorejska vojnika na osnovu satelitskih snimaka i fotografija vojnog groblja u Pjongjangu.

U maju 2026. godine u glavnom gradu Severne Koreje otkriven je spomenik vojnicima poginulim u borbama na ruskoj strani.

I Ukrajina regrutuje strance

Strane državljane regrutuje i Ukrajina, koja je ubrzo posle početka ruske invazije 2022. osnovala Međunarodnu legiju za odbranu Ukrajine.

Prema podacima koje je jedan ukrajinski zvaničnik izneo za Hromadske u avgustu 2025, samo kopnenim snagama pridružilo se više od 8.000 stranih dobrovoljaca, dok je kroz sve rodove ukrajinske vojske prošlo najmanje 16.000 stranaca iz 72 zemlje.

Među prvim dobrovoljcima bilo je najviše građana zapadnih zemalja i bivših sovjetskih republika, često sa prethodnim vojnim iskustvom. Kasnije su se u većem broju priključivali i vojni veterani iz Kolumbije.

Strani državljani u ukrajinskim snagama primaju istu platu kao ukrajinski vojnici – oko 2.690 dolara za pun mesec proveden u zoni borbenih dejstava, uz dodatne naknade za vreme provedeno na prvoj liniji, navodi BBC.

Ukrajina, međutim, ne objavljuje objedinjene podatke o broju poginulih stranih pripadnika svojih oružanih snaga.

Stranci ipak čine mali deo ukupnih gubitaka

Iako broj poginulih stranaca raste, oni i dalje čine mali deo ukupnih ruskih gubitaka.

Čak i kada se uračunaju severnokorejski vojnici, strani državljani predstavljaju manje od dva odsto od ukupno 233.033 poginulih pripadnika ruskih snaga čiju je smrt potvrdio BBC ruski servis.

Ruska vlada nije objavila nove zvanične podatke o poginulim vojnicima još od septembra 2022. godine i uglavnom ne komentariše procene BBC-ja i Medijazone.

Istraživači zato upozoravaju da potvrđeni spiskovi predstavljaju samo donju granicu stvarnog broja poginulih.