Od "Putinove pudlice" do obračuna sa Rusijom: Mađarska pod Mađarom napravila zaokret od 180 stepeni

Poslednji potez posebno je snažan: Mađarska je proterala deset ruskih diplomata zbog sumnje da su povezani sa obaveštajnim aktivnostima, dok iz Rusije već stižu pretnje „bolnim odgovorom“, pa čak i pozivi da se Budimpešti obustavi isporuka ruskog gasa, piše Dojče vele.

Tokom vladavine Viktora Orbana gotovo nijedna članica Evropske unije nije održavala tako bliske odnose sa Moskvom kao Mađarska. Orban je zbog odnosa prema Vladimiru Putinu među kritičarima dobijao nadimke poput „Putinove pudlice“ i „agenta Kremlja“, dok je Budimpešta godinama smatrana potencijalnim bezbednosnim rizikom unutar EU i NATO.

Razmere problema postale su još očiglednije u proleće 2026. godine, kada je otkriveno da je bivši šef mađarske diplomatije Peter Sijarto svom ruskom kolegi Sergeju Lavrovu prosleđivao poverljive informacije sa sastanaka EU.

Dolaskom Petera Mađara na mesto premijera početkom maja situacija se potpuno promenila. Za razliku od Orbana, Mađar je više puta veoma oštro osudio rusku invaziju na Ukrajinu, a njegova vlada je Rusiju nedavno i zvanično označila kao pretnju po nacionalnu bezbednost Mađarske.

Najozbiljniji potez usledio je 8. septembra, kada je Ministarstvo spoljnih poslova proteralo deset ruskih diplomata zbog toga što su, kako je navedeno, „prekršili odredbe Bečke konvencije o diplomatskim odnosima“.

Ministarka spoljnih poslova Anita Orban, koja nije u srodstvu sa bivšim premijerom, nije otkrila detalje, ali se takva formulacija u diplomatskoj praksi uglavnom koristi kada se sumnja da su diplomate zapravo pripadnici obaveštajnih službi.

Ona je poručila da je odluka doneta radi zaštite bezbednosti i suvereniteta Mađarske, ali je naglasila da Budimpešta ne želi potpuni prekid odnosa sa Moskvom.

„Želimo i dalje da održavamo neophodan dijalog, uz uzajamno poštovanje i poštovanje pravila“, poručila je ministarka.

Povratak Mađarske Zapadu

Proterivanje deset diplomata predstavlja praktično zaokret od 180 stepeni u mađarskoj politici prema Rusiji i jednu od najoštrijih diplomatskih mera Budimpešte protiv Moskve od pada komunizma 1989. i 1990. godine.

Stručnjak za obaveštajne službe Peter Tarjani ocenio je da značaj odluke daleko prevazilazi običnu diplomatsku svađu.

„Nije reč o diplomatskom sukobu, nego o ozbiljnom obaveštajnom pitanju“, rekao je Tarjani, dodajući da se Mađarska ovim potezom „vraća u glavne tokove bezbednosne politike“ svojih zapadnih saveznika.

Politikolog Andraš Rac, jedan od vodećih mađarskih stručnjaka za Rusiju, podsetio je da je Mađarska bila jedina članica EU i NATO koja poslednjih godina nije sprovela slično proterivanje ruskih diplomata.

Prema njegovim rečima, takav potez „zapravo je trebalo preduzeti još pre četiri i po godine“.

„Mađarska sada izmiruje svoj stari dug prema saveznicima u EU i NATO“, ocenio je Rac.

Od „Putinove pudlice“ do obračuna sa ruskim špijunima

DW podseća da Orbanova vlada nikada nije bezrezervno osudila ruski rat protiv Ukrajine, a bivši premijer je poslednjih godina vlasti čak prebacivao deo odgovornosti za rat na Kijev i Zapad.

Njegova proruska politika počela je mnogo ranije, nakon povratka na vlast 2010. godine. Orban ju je često pravdao velikom zavisnošću Mađarske od ruskih energenata. Međutim, tvrdnje njegove vlade da Mađarska zahvaljujući takvoj politici dobija posebno jeftin ruski gas više puta su dovođene u pitanje.

Istovremeno, proširenje nuklearne elektrane Pakš uz pomoć Rusije predstavljaće dugoročan finansijski teret za Mađarsku.

Još ozbiljnije posledice Orbanove politike, prema DW-u, videle su se u oblasti nacionalne bezbednosti.

Ruski obaveštajci su sve do 2016. godine navodno nesmetano učestvovali u vojnim vežbama krajnje desničarskih grupa u Mađarskoj. Ruske obaveštajne službe su od 2012. godinama masovno dolazile do podataka iz mađarskog Ministarstva spoljnih poslova i drugih državnih institucija, bez ozbiljne javne reakcije tadašnje vlade.

Budimpešta je 2019. dozvolila i preseljenje sedišta Međunarodne investicione banke u Mađarsku. Ta institucija je zbog svojih veza sa Moskvom dobila nadimak „špijunska banka“. Tek nakon američkih sankcija 2023. godine banka se povukla iz zemlje.

Istraživački novinar Sabolč Panji zbog svega toga je Mađarsku opisivao kao „logistički centar i polazište ruskih obaveštajnih službi“, upozoravajući da takva situacija nije ugrožavala samo Mađarsku već i čitav region.

„Proterivanje deset osoba već znači rat“

Orbanova proruska politika vremenom je izazivala sve veće nezadovoljstvo među Mađarima, a jasno proevropsko i prozapadno opredeljenje Petera Mađara bilo je jedan od faktora koji su doprineli izbornoj pobedi njegove stranke Tisa.

Na predizbornim skupovima tokom proleća 2026. često su se vijorile zastave Evropske unije, dok se među okupljenima mogao čuti slogan: „Rusi, idite kući!“

Mađar i njegovi najbliži saradnici smatraju da je mesto njihove zemlje nedvosmisleno u Evropi i da sa Moskvom treba održavati samo pragmatične i ograničene odnose.

Ipak, brzina i oštrina zaokreta iznenadile su čak i deo stručnjaka.

Bivši zamenik direktora mađarske obaveštajne službe Andraš Telkeš smatra da proterivanje tolikog broja diplomata pokazuje koliko je rusko obaveštajno prisustvo u Mađarskoj bilo duboko.

Prema njegovoj oceni, taj potez može da pomogne Budimpešti da ponovo stekne poverenje obaveštajnih službi država saveznica, ali istovremeno otvara ozbiljan sukob sa Moskvom.

„Proterivanje dve ili tri osobe bilo bi signal. Proterivanje deset osoba već znači rat“, ocenio je Telkeš.

Moskva preti „oštrim i bolnim“ odgovorom

Reakcija Rusije bila je gotovo trenutna. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova optužila je „rusofobni lobi u Budimpešti“ za pogoršavanje odnosa i najavila „oštar i bolan“ odgovor Moskve.

Još dalje otišao je poslanik ruske Državne dume Andrej Kolesnik, član Odbora za odbranu, koji je poručio da bi Rusija trebalo da razmotri mogućnost obustavljanja isporuke gasa Mađarskoj.

Takav scenario mogao bi da predstavlja prvi veliki test nove politike Petera Mađara, s obzirom na dugogodišnju energetsku zavisnost zemlje od Rusije.

Nova šefica diplomatije Anita Orban, međutim, dobro poznaje upravo rusku energetsku politiku i korišćenje energenata kao sredstva političkog pritiska. Doktorirala je 2007. godine na temi ruske energetske politike u srednjoj Evropi, a godinu dana kasnije objavila je knjigu „Moć, energija i novi ruski imperijalizam“.

Upravo bi ona sada mogla da se nađe u centru prvog velikog energetskog obračuna Budimpešte i Moskve nakon više od decenije tokom koje je Mađarska pod Viktorom Orbanom važila za najbližeg ruskog partnera unutar Evropske unije.