Neviđene mase ljudi na ulicama Teherana: Zastava Islamske Republike Iran skinuta, a spomenik oboren (VIDEO)

Princ Reza Pahlavi je pozvao građane da izađu na demonstracije i večeras i sutra u 20 časova po lokalnom vremenu. Čim je večerašnji protest počeo, vlast je onemogućila pristup internetu i telefonski saobraćaj, navodi Asošiejted pres.

"Velika iranska nacijo, oči celog sveta su uprte u vas. Izađite na ulice i iznesite zahteve kao ujedinjeni front. Upozoravam Islamsku Republiku, njenog vođu i Čuvare islamske revolucije da vas svet i predsednik SAD Donald Tramp pažljivo gledaju. Represija nad narodom neće ostati bez odgovora", naveo je Reza Pahlavi u pozivu iz Vašingtona gde je u egzilu.

Večerašnji protest je prvi test potencijalnog uticaja u Iranu Reze Pahlavija, čiji je smrtno bolesni otac, autokratski proamerički šah Mohamad Reza Pahlavi (1941-1979), pobegao iz zemlje u januaru 1979. za vreme Islamske revolucije, neposredno pre uspostavljanja tvrdokorne teokratske vlade.

Kada je sat otkucao 20 časova, širom Teherana se čulo skandiranje, a na ulicama su bile hiljade ljudi, navode svedoci. Demonstranti su skandirali "Smrt diktatoru", misleći na vrhovnog vođu Irana Alija Hamneija, i "Smrt Islamskoj Republici". Drugi su hvalili šaha, vičući: "Ovo je poslednja bitka! Pahlavi će se vratiti".

Na večerašnjim demonstracijama su se čula i klicanja pokojnom šahu, što je u prošlosti moglo dovesti do smrtne kazne, a sada svedoči o gnevu koji podstiče proteste, u čijoj je osnovi nezadovoljstvo građana ekonomskom situacijom. Nejasno je, međutim, da li ti povici znače i podršku princu Rezi Pahlaviju, ili su samo izraz želje za povratak u vreme pre Islamske revolucije, navodi AP.

Pahlavi je rekao da će izneti dalje planove u zavisnosti od odgovora na njegov poziv. On je ranije kritikovan zbog podrške Izraelu i podrške koju je dobio od tog najljućeg neprijatelja Irana, posebno posle 12-dnevnog rata dve zemlje u junu prošle godine.

Iranski zvaničnici su ozbiljno shvatili najavljene proteste - mediji bliski vlasti su objavili da će bezbednosne snage koristiti dronove za identifikaciju učesnika.

Protesti, čije širenje povećava pritisak na vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamneija, najintenzivniji su bili juče, a nastavljeni su i danas u gradovima i selima širom zemlje. Više pijaca i bazara bilo je zatvoreno u znak podrške demonstrantima.

Internet kompanija Klaudfler (CloudFlare) i grupa Netbloks (NetBlocks) prijavile su da je internet saobraćaj prekinut večeras u Iranu i to pripisale vladi. Ranija gašenja interneta u Iranu bila su praćena intenzivnom represijom nad protivnicima vlasti. Agencija AP navodi da iz Dubaija večeras nije bilo moguće dobiti brojeve fiksne i mobilne telefonije u Iranu.

Protesti u Iranu nemaju vođu, budući da su vlasti do sada uhapsile, procesuirale ili proterale iz zemlje sve potencijalne lidere opozicije. Za sada je nejasno kako će poziv Pahlavija uticati na dalje demonstracije.

Vlasti Irana se prethodnih dana nisu oglašavale o razmerama najnovijeg talasa protesta, kojih je danas bilo na mnogim lokacijama i pre demonstracija u 20 časova. Mediji bliski vlasti, međutim, izveštavaju o smrti i ranjavanju pripadnika bezbednosnih snaga u unutrašnjosti zemlje.

Prema podacima organizacije Aktivisti za ljudska prava u Iranu, čije je sedište u SAD, u nasilju povezanom sa najnovijim talasom protesta u Iranu poginulo je najmanje 39 osoba, a više od 2.260 je uhapšeno. Protesti, započeti 28. decembra, proširili su se na svaku od 31 iranske provincije, navodi organizacija koja podatke dobija od mreže aktivista u Iranu.

Američki predsednik Tramp upozorio je Iran u petak da će SAD "priteći u pomoć" demonstrantima ako ih vlast bude ubijala dok mirno protestuju, na šta je Teheran oštro odgovorio.

Najnoviji protesti su najrasprostranjeniji u Iranu od 2022. godine, kada su širom zemlje milioni demonstrirali zbog smrti u pritvoru Mahse Amini, 22-godišnje Kurdkinje koju je policija za moral uhapsila jer nije nosila hidžab u skladu sa propisima.

Protesti su izbili 28. decembra, kada su prodavci izašli na ulice Teherana kako bi izrazili gnev zbog još jednog naglog pada vrednosti iranske valute rijal u odnosu na američki dolar. Studenti su se ubrzo pridružili protestima, koji su počeli da se šire na druge gradove, ali i na ruralna mesta.

Rijal je ove nedelje potonuo na rekordno nizak nivo, a inflacija je porasla na 40 odsto, nakon što su Ujedinjene nacije u septembru ponovo uvele sankcije Iranu zbog nuklearnog programa te zemlje. Pogoršanju ekonomske situacije doprineo je i 12-dnevni rat Irana i Izraela u junu prošle godine, okončan američkim udarima na iranska nuklearna postrojenja.