0
Nova reportaža iz Ukrajine otkriva loše stanje u kojem se zemlja nalazi. Predsednik Zelenski, čini se, jedan je od retkih koji veruju u pobedu. Pred Ukrajincima je teška zima, a neki komandanti odbijaju direktne naredbe, čak i kada dolaze direktno od Zelenskog.
Nakon 20 meseci rata u Ukrajini petina teritorije je pod kontrolom Rusije, desetine hiljada vojnika i civila su ubijeni, a predsednik Vladimir Zelenski oseća da podrška Ukrajini jenjava.
„Najgore je što je svet izgubio interes. Iscrpljenost zbog rata je poput talasa i vidi se u Sjedinjenim Američkim Državama i u Evropi. I vidimo da, kada se umore, to postane poput šoua: ‘Ne mogu da gledam ovu reprizu po deseti put'“, rekao je u intervjuu za Tajms, prenosi Dnevnik.hr.
Sve manje ljudi u SAD-u, velikom partneru Ukrajine, podržava slanje oružja. Prema Rojtersovoj anketi, taj je broj sa 65 odsto stanovništva u junu, pre početka ukrajinske protivofanzive, do oktobra pao na 41 odsto.
Novinar Tajmsa Sajmon Šuster Zelenskog je pratio tokom njegove posete SAD-u u septembru, kada je on održao govor pred američkim Kongresom, a potom je otišao i u Kijev i tamo razgovarao s bliskim saradnicima ukrajinskog predsednika. Čini se da u ratnu pobedu, piše Šuster, veruje sve manje ljudi, a Zelenski je ostao usamljen.
Međutim, njegova vera u veliku pobedu nije umanjena, nego je, naprotiv, dostigla nivo koja zabrinjava neke od njegovih saradnika: „On se zavarava. Mi smo ostali bez izbora i ne pobeđujemo, ali pokušajte to njemu da objasnite“, rekao je novinaru jedan od njegovih savetnika.
Ta tvrdoglavost bi mogla da ga košta Ukrajinu. Kada se raspravlja o budućnosti rata s Rusijom, jedna tema još je uvek tabu – mogućnost mirovnih pregovora. Zelenski se protivi i privremenom primirju: „To bi značilo da ostavljamo ovu ranu budućim naraštajima“, istakao je.
Ipak, predsednik je svestan da Ukrajina po pitanju naoružanja više ne može s jednakom sigurnošću da se osloni na zapadne saveznike. Ovog septmebra u SAD-u je dočekan mnogo hladnije nego tokom posete krajem prošle godine. Članovi Kongresa nisu bili oduševljeni njegovim dolaskom, a nije uspeo da dogovori ni intervjue s Foks Njuzom i Oprom Vinfri. Umesto toga, Zelenski se 21. septembra susreo za članovima Kongresa, od kojih su neki zakasnili na sastanak.
„Otvoreno su me pitali šta će se dogoditi ako Amerika uskrati pomoć. ‘Izgubićemo’, odgovorio sam“, prisetio se Zelenski.
Kada se Zelenski vratio u Kijev, njegovi bliski saradnici su pripremali plan za drugu zimu ovog rata. Ruski napadi onesposobili su deo električne mreže, zbog čega bi moglo da bude problema kada temperature padnu. Tri viša zvaničnika utvrdila su da će situacija biti gora nego prošle zime i da ukrajinski građani neće biti puni razumevanja.
„Prošle godine krivili su Rusiju, a ove će kriviti nas jer se nismo dobro pripremili“, rekao je jedan od zvaničnika.
Hladnoća će takođe otežati napredovanje vojske i do proleća zamrznuti situaciju na ratištu, nešto što Zelenski odbija da prihvati. Njegovi savetnici ističu da će doći do velikih promena u vojnoj strategiji – najmanje će jedan ministar dobiti otkaz, kao i generali koji su zaduženi za protivnapad.
„Mi ne napredujemo“, istakao je savetnik Zelenskog i dodao da neki komandanti odbijaju naredbe da se krene u napad, čak i kada dođu direktno od predsednika: „Oni žele da sede u rovovima i brane prvu liniju, ali mi tako ne možemo da pobedimo u ratu“.
Komandanti su ovog oktobra odbili naredbu da se oslobodi grad Horlivka, strateška tačka na istoku Ukrajine koju Rusi kontrolišu skoro deset godina. „Čime“ glasio je odgovor s ratišta.
„Oni nemaju ni ljude ni oružje. Gde je oružje? Gde je artiljerija? Gde su novi vojnici“, rekao je poručnik s kojim je razgovarao novinar.
Problem manjka vojnika još je veći od problema nedostatka oružja. Jedan od bliskih saradnika predsednika objasnio je da, čak i ako sa Zapada stigne novo naoružanje, Ukrajina nema ljude koje bi njima rukovali.
Ukrajina od početka ruske agresije odbija da objavljuje službene brojke mrtvih i povređenih. Međutim, prema američkim i evropskim procenama, ta brojka je odavno prešla 100.000, zbog čega je vojska u lošijem stanju nego što je bila prvog dana rata. Ukrajinci su zbog toga morali u vojsku ponovo da pozovu starije osoblje, što je prosečnu dob vojnika podiglo na 43 godine.
„Oni su odrasli ljudi, a ni pre rata nisu bili jako dobrog zdravlja. Ovo je Ukrajina, a ne Skandinavija“, napomenuo je jedan predsednikov savetnik.
Vojska se muči i s regrutacijom novih vojnika. U prvih deset dana rata prijavilo se 100.000 ljudi, optimistično očekujući da će rat biti gotov za nekoliko meseci, čak i za nekoliko nedelja.
„Mnogi su mislili da će ovo biti brzo i da će oni učestvovati u herojskoj pobedi“, rekao je jedan od savetnika.
Situacija je toliko loša da su se na društvenim mrežama pojavile priče da vojska s vozova i autobusa odvlači mladiće i šalje ih u rat, zbog čega mnogi od njih podmićuju lekare da bi dobili izuzeće. Zbog sveprisutne korupcije Zelenski je u avgustu otpustio čelnike kancelarije za regrutaciju u svim regijama Ukrajine.
Međutim, ta odluka se pokazala pogrešnom, jer je nakon toga regrutacija novih vojnika stala. Teško je naći i nove ljude koji će raditi u kancelarijama za regrutaciju: „Ko želi taj posao? To je kao da na čelo stavite znak da ste korumpirani“, smatra jedan oficir.
Od početka agresije na Ukrajinu jedan od glavnih ciljeva ukrajinskog predsednika bio je da zadrži pažnju Zapada na ratu i svojoj državi obezbedi svu moguću pomoć. To je postalo teže nakon što je 7. oktobra Hamas napao Izrael, zbog čega su se oči sveta okrenule prema Bliskom istoku.
„To je logično. Naravno da mi gubimo zbog tih događaja. Ljudi umiru i potrebna je pomoć da se spasu životi, da se spasi čovečanstvo“, rekao je Zelenski.
Pročitajte još...
Njegov odnos sa stranim vođama sada je mnogo komplikovaniji nego na početku rata. Tokom svojih službenih puteva i telefonskih poziva Zelenski mora da ih uveri da je ukrajinska pobeda i u njihovom interesu. Bez obzira na njihove odluke, Zelenski ne vidi drugi izbor osim nastavljanja rata.
„Mislim da Ukrajina ne može sebi da dopusti da se umori od rata. Čak i ako su neki od nas umorni, mnogi od nas ne žele sebi to da priznaju“, zaključio je.
