Do sada je zabeleženo više od milion slučajeva Kovid-19 širom sveta, u zemljama od Nepala do Nikaragve. I dok se broj smrtnih slučajeva povećava, a pacijenti preplavljuju bolnice, postavlja se pitanje - da li postoji mesto na kojem nema koronavirusa?
Od 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija, do 2. aprila 18 zemalja nije prijavilo nijedan slučaj Kovid-19, prenosi BBC, koji koristi podatke sa Univerziteta Džons Hopkins.
Tih 18 zemalja su: Komori, Kiribati, Lesoto, Maršalska ostrva, Mikronezija, Nauru, Severna Koreja, Palau, Samoa, Sao Tome i Principe, Solomonska ostrva, Južni Sudan, Tadžikistan, Tonga, Turkmenistan, Tuvalu, Vanuatu i Jemen.
Neke od njih, slažu se stručnjaci, verovatno imaju neprijavljene slučajeve.
Severna Koreja je, na primer, zvanično ima nula zaraženih, kao i ratom razoren Jemen. Ali postoje zemlje na koje virus nije „ sleteo“. Vecćina njih su mala ostrva sa malo posetilaca – u stvari, sedam od 10 najmanje posecćenih mesta na svetu, prema podacima UN, nema zaražene Kovid-19. Te zemlje su se svojom udaljenošću praktično „samoizolovale“.
Međutim, nekoliko malih pacifičkih zemalja, među kojima je i Nauru, takođe je uvelo vanredno stanje.
Nauru, u Tihom okeanu, udaljen je preko 300 kilometara od bilo kog mesta – ostrvo Banaba, deo Kiribatija, najbilže je kopno. Najbliži „gavni“ grad sa direktnim letovima je Brizbejn, koji se nalazi 4.000 kilometara jugozapadno. To je druga najmanja članica UN po teritoriji (posle Monaka) i sa nešto više od 10.000 ljudi, druga najmanja po broju stanovnika (posle Tuvalu). Takođe je jedno od najmanje posecćenih mesta na Zemlji. Iako se ne pojavljuje u poslednjim podacima UN, jedan turistički operator kaže da ta zemlja ima samo 160 turista godišnje.
Možda mislite da tako udaljeno mesto ne bi trebalo dodatno da se distancira. Ali zemlja sa jednom bolnicom, bez respiratora i nedostatkom medicinskih sestara, ne sme da rizikuje, piše BBC.
Pored Naurua, Kiribati, Tonga, Vanuatu i drugi, takođe su zatvorile svoje granice.
„Poslednja mesta na koja će Kovid-19 doći su verovatno ona u južnom Pacifiku, vrlo udaljena ostrva, na to bih uložio novac“, kaže Andi Tatem, profesor prostorne demografije i epidemiologije na Univerzitetu Sauthempton.
„Ali u našoj globalizovanoj ekonomiji, nisam siguran da bilo koje mesto može da izbegne takvu zaraznu bolest“, dodaje on. Tatem navodi da zatvaranje granica – poput onih u Nauru – mogu da pomognu, ali da ne mogu trajati zauvek.
„Većina ovih zemalja oslanja se na neku vrstu uvoza spolja – bilo da se radi o hrani ili robi ili turizmu – ili izvozi sopstvenu robu. Mogucće je da se mogu potpuno zatvoriti, ali to može biti štetno – i na kraju će morati da se otvore“, zaključuje Tatem.
Pratite nas i na društvenim mrežama: