Milo Đukanović tužio Agenciju za sprečavanje korupcije zbog odluke o neprijavljenom oružju

Njegova punomoćnica, advokatica Ana Đukanović, tvrdi da je odluka ASK-a nezakonita zbog bitnih povreda pravila postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ona, između ostalog, tvrdi da zakon koji je važio u vreme podnošenja izveštaja nije izričito propisivao obavezu prijavljivanja vatrenog oružja kao posebne kategorije pokretne imovine.

Sa druge strane, funkcioneri su prema tadašnjem zakonu bili dužni da prijave pokretnu imovinu vredniju od 5.000 evra, kao i stvari koje podležu registraciji kod nadležnih organa.

ASK: Đukanović prekršio zakon

Agencija za sprečavanje korupcije krajem juna utvrdila je da je Đukanović, dok je bio predsednik Crne Gore, prekršio propise jer u redovnom godišnjem izveštaju za 2022. nije prijavio 11 komada vatrenog oružja evidentiranih na njegovo ime.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), na koje se ASK pozvao prilikom donošenja odluke, za devet od 11 komada oružja bili su evidentirani oružni listovi za držanje i nošenje, dok su za dva postojali oružni listovi za držanje.

Iz ASK-a su za „Vijesti“ potvrdili da su primili tužbu i naveli da će u predviđenom roku odgovoriti na njene navode i dostaviti spise predmeta Upravnom sudu.

Iz Agencije poručuju da odluke donose isključivo na osnovu zakona i detaljno prikupljenih i proučenih činjenica i dokaza.

„Ono što je važno jeste da su naše odluke adekvatno i temeljno obrazložene i dostupne javnosti. Pozdravljamo mogućnost pravnog preispitivanja svih naših odluka, jer svaki sudski ishod dodatno učvršćuje vladavinu prava i doprinosi razvoju pravne sigurnosti“, saopštili su iz institucije na čijem je čelu Kristina Braletić.

Odbrana: Zakon nije izričito pominjao vatreno oružje

Jedan od ključnih argumenata Đukanovićeve odbrane odnosi se na sadržaj zakona koji je važio u vreme kada je podnet izveštaj za 2022. godinu.

Prema tadašnjem članu 24, javni funkcioner bio je dužan da prijavi, između ostalog, „pravo svojine na pokretnim stvarima čija vrednost prelazi 5.000 evra ili za koje je propisana obaveza registracije kod nadležnih organa“, pri čemu su kao primeri navedeni motorna vozila, plovni objekti, vazduhoplovi i slično.

„Dakle, Zakon izričito ne propisuje obavezu prijavljivanja vatrenog oružja, niti ga navodi kao posebnu kategoriju pokretne imovine“, navodi se u tužbi od 17. jula u koju su „Vijesti“ imale uvid.

Odbrana takođe tvrdi da ASK nije utvrđivao vrednost oružja niti je objasnio zbog čega ta činjenica nije važna za primenu pomenute zakonske odredbe.

Ana Đukanović ukazuje i da je propis iz 2024. godine, za razliku od zakona iz 2016, izričito naveo oružje među pokretnim stvarima koje podležu prijavljivanju.

Sporno i kada je ASK saznao za slučaj

Tužbom je otvoreno i pitanje trenutka kada je Agencija saznala za moguću povredu zakona.

ASK je u odluci iz juna naveo da je postupak pokrenuo 5. marta ove godine po službenoj dužnosti, „u vezi sa medijskim navodima“, nakon provere imovine i prihoda.

Odbrana tvrdi da u odluci nije dovoljno jasno navedeno kada je Agencija tačno saznala za moguću povredu, niti na osnovu kojih činjenica je zaključila da je postupak pokrenut u zakonom predviđenom roku.

U tužbi se posebno ukazuje na činjenicu da je izveštaj o prihodima i imovini podnet još 10. marta 2023. godine, dok su se podaci o registrovanom oružju nalazili u službenim evidencijama MUP-a.

„Vijesti“ su 3. marta objavile da, prema evidencijama ASK-a, bivši predsednik države nikada nije prijavio da poseduje oružje registrovano na svoje ime ili dobijeno na poklon.

Informacija da Đukanović ima oružje registrovano na svoje ime pojavila se nakon hapšenja njegovog brata Aca Đukanovića. Njegov advokat Nikola Martinović tada je, nakon saslušanja svog klijenta u Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću zbog sumnje na nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, rekao da deo pronađenog oružja pripada Milu Đukanoviću.

Martinović je naveo i da je deo oružja nasleđen od njihovog pokojnog oca i da za njega postoji dokumentacija.

MUP je potom 13. marta odgovorio „Vijestima“ da je na ime Mila Đukanovića registrovano ukupno 12 komada oružja, dok je važnost oružnih listova za dva komada istekla još 1996. godine.

Đukanović osporava način na koji je ASK koristio podatke MUP-a

Odbrana osporava i način na koji je Agencija koristila podatke Ministarstva unutrašnjih poslova.

U tužbi se navodi da je odluka ASK-a najvećim delom zasnovana na dopisu MUP-a od 12. marta, koji je Agencija prihvatila kao dovoljan osnov za utvrđivanje ključnih činjenica.

Ana Đukanović tvrdi da dopis MUP-a predstavlja samo podatak iz službene evidencije, ali da sam po sebi ne dokazuje da je prema zakonu koji je važio u vreme podnošenja izveštaja postojala obaveza prijavljivanja tog vatrenog oružja.

Milo Đukanović tokom postupka pred Agencijom nije osporavao vlasništvo nad oružjem. Tvrdio je, međutim, da nije imao nameru da ga sakrije niti da izbegne zakonske obaveze, ističući da je ta imovina uredno evidentirana kod nadležnih državnih organa.

ASK je odbacio takvo obrazloženje. Iz Agencije su naveli da se od osobe koja obavlja visoku javnu funkciju opravdano očekuje viši standard postupanja nego od prosečnih građana, posebno kada je reč o zakonskim obavezama koje se odnose na transparentnost imovinskog stanja.

Zbog toga ASK smatra da neprijavljivanje 11 komada vatrenog oružja ne može da se tretira kao običan previd.

Odbrana se usprotivila i tom zaključku, tvrdeći da je Agencija Đukanovićev navod da je reč o previdu odbacila bez odgovarajuće analize dokaza i bez navođenja razloga koji bi takav zaključak opravdali.