Meloni srušila Berluskonijev rekord, ali tu ne namerava da stane: Ovo su njeni sledeći koraci

Dok se Meloni sa saveznicima okuplja u Bariju na jugu Italije kako bi obeležila rekord, glavno pitanje jeste koliko dugo može da traje njena dominacija italijanskom desnicom. Parlamentarni izbori očekuju se sledeće godine, a Meloni je i dalje na vrhu anketa i nema očiglednog rivala unutar vladajuće koalicije.

Do Berluskonijevog ukupnog rekorda ipak joj je daleko. Nekadašnji italijanski premijer proveo je ukupno 3.340 dana na vlasti tokom više mandata. Njegova politička dugovečnost počivala je na sposobnosti da preživi izborne poraze, padove vlada, krivična suđenja i bezbroj prognoza o kraju njegove političke karijere. Ogromno bogatstvo, televizijska imperija i partija izgrađena oko njegove ličnosti davali su mu resurse koji nisu zavisili samo od trenutne popularnosti.

Meloni nema takve prednosti, ali ima samo 49 godina, vodi u anketama i priprema izbornu reformu koja bi mogla da joj olakša ostanak na vlasti.

Italo Bokino, bivši konzervativni poslanik i istaknuti pristalica Meloni, predviđa da će njena politička era „trajati 30 godina“, čak i ako deo tog vremena provede u opoziciji.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga njene popularnosti jeste neposrednost. Meloni se ne ustručava da na međunarodnim skupovima i konferencijama za medije u dijalektu požali na visoke potpetice ili potrebu da ode u toalet, prihvata nadimak „pijacarka“, a poznata je i po prevrtanju očima kojim često jasno pokazuje šta misli.

„Ona je iskrena, providna je kao staklo“, rekao je Bokino.

On smatra i da je njen imidž sitne plavokose žene doprineo tome da političarka koja dolazi iz italijanske postfašističke desnice deluje manje preteće biračima koji su prema toj političkoj tradiciji bili nepoverljivi.

„Neće dugo trajati jer nije uspela“

Na levici, međutim, ne smatraju da Meloni još zaslužuje poređenje sa Berluskonijem.

Laura Boldrini, poslanica Demokratske partije levog centra i nekadašnja predsednica donjeg doma parlamenta, tvrdi da rezultati vlade ne opravdavaju njenu dugovečnost.

„Ne mislim da će dugo trajati jer nije uspela. Mislim da su rezultati veoma skromni i veoma razočaravajući za one koji su je podržali i glasali za nju“, rekla je Boldrini.

Protivnici optužuju Meloni da nije uspela da pokrene stagnirajuću italijansku ekonomiju niti da reši problem niskih zarada, kao i da je uzalud trošila novac pokušavajući da smanji migracije. Kritičari tvrde da je mnogo energije usmerila na poteze koji bi mogli da učvrste njenu vlast, poput izborne reforme i neuspelog pokušaja promene pravosuđa, dok kriza troškova života nije rešena.

Dodatni problem na desnici predstavlja bivši general Roberto Vanači, koji je izgradio novu političku snagu desno od Meloni.

Boldrini ga opisuje kao „fašistu, rasistu i mizoginistu“ koji privlači nezadovoljne birače razočarane vladom.

„Kažu da neće zajedno izaći na izbore, ali mislim da hoće, jer u suprotnom neće pobediti“, ocenila je ona.

U svetu mnogo ozbiljnije shvaćena od Berluskonija

Politico ocenjuje da je Meloni na međunarodnoj sceni izgradila znatno veći kredibilitet nego Berluskoni.

Berluskoni je negovao odnose sa političarima od Vladimira Putina do Tonija Blera, ali su ga gafovi, „bunga-bunga“ zabave i seksualni skandali često pretvarali u predmet podsmeha u inostranstvu.

Meloni se, nasuprot tome, na evropskim samitima smatra pragmatičnom političarkom i izgradila je dobre odnose sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom.

Uspela je i da Evropsku uniju približi stavovima koje je Italija zastupala o migracijama, trgovinskim sporazumima, industriji i zelenoj politici. Analitičari smatraju da su gotovo četiri godine političke stabilnosti dodatno povećale težinu Italije u Evropi.

Politički analitičar Lorenco Preljasko kaže da birači Meloni i dalje priznaju uspeh u vođenju vlade i međunarodnoj politici.

„Smatraju je sposobnom da bude premijerka na način na koji druge partijske lidere možda ne smatraju“, rekao je.

Politikolog Roberto D'Alimonte ide korak dalje i kaže da je Meloni „postala centar gravitacije desnice“.

„U toj koaliciji nema alternativnog lidera“, ocenio je.

Ekonomija bi mogla da joj pokvari planove

Dominacija, međutim, ne znači da je sledeća pobeda zagarantovana.

Veliki deo biračkog tela njene stranke Braća Italije čine nestabilni birači desnog centra koji su prethodnih godina prelazili iz jedne stranke u drugu.

Istovremeno se gomilaju ekonomski problemi. Prema prognozama koje navodi Politico, Italija bi kasnije ove godine mogla da uđe u recesiju, a zemlja je na putu da prestigne Grčku kao najzaduženija država Evrope.

Visoke cene energije i sve veći pritisak da Rim poveća izdvajanja za odbranu ostavljaju Meloni malo prostora za velike finansijske ustupke biračima u poslednjem budžetu pred izbore.

Njeni koalicioni partneri istovremeno gube podršku u korist Vanačijevog pokreta, što bi moglo da otvori prostor ujedinjenoj levici ukoliko ona uspe da se dogovori o programu i zajedničkom kandidatu. Meloni bi zato na kraju mogla da bude primorana da Vanačija uvede u svoj politički blok.

Sledeća stanica – predsednička palata?

Iako je oborila Berluskonijev rekord neprekidnog vođenja vlade, analitičari smatraju da Meloni još nije ostavila trag uporediv sa njegovim.

Berluskoni je 1994. praktično stvorio modernu koaliciju italijanskog desnog centra i decenijama oblikovao politiku oko svoje ličnosti. Meloni je, zasad, nasledila tu političku arhitekturu i zavladala njome, ali još nije izgradila sopstveni sistem.

„Ne bih je smatrao ličnošću koja definiše epohu na isti način kao Berluskoni“, rekao je Preljasko.

To bi, međutim, moglo da se promeni.

Njena parlamentarna većina radi na izbornoj reformi kojom bi se ukinule jednomandatne izborne jedinice, uveo proporcionalni sistem i pobedničkoj koaliciji dodelio bonus. Ako desni centar ponovo pobedi, Meloni bi tako mogla da dobije još čvršću parlamentarnu većinu.

Politico primećuje da taj model snažno podseća na Berluskonijevu reformu iz 2005. godine.

Drugi mandat sa većom većinom mogao bi Meloni da omogući i veći uticaj na izbor predsednika Italije 2029. godine, kao i da ponovo pokrene zaustavljeni plan za uvođenje direktnog izbora premijera.

Ali njene ambicije možda ne završavaju ni na mestu predsednice vlade.

Nikola Prokačini, visoki funkcioner Braće Italije koji Meloni poznaje još iz vremena kada su bili aktivni u omladinskoj politici, smatra da bi jednog dana mogla da postane predsednica Republike.

„Ona nije slučajno lider. Svi znaju šta mogu da očekuju od nje“, rekao je.

Prokačini veruje da će Meloni ostati važna politička figura još decenijama, mada se nasmejao na mogućnost da još 20 ili 30 godina ostane premijerka. Taj posao je, kaže, uz intenzitet kojim ga ona obavlja, „iscrpljujući“.

Dok njene pristalice u Bariju slave rekord, Laura Boldrini upozorava da sam broj dana provedenih na vlasti nije merilo političkog uspeha.

„Dugovečnost sama po sebi nije vrednost. Morate da sprovodite politike koje poboljšavaju živote ljudi, sprovodite reforme i napravite razliku. A to se nije dogodilo“, zaključila je.