Mandićeva fotelja se trese zbog Mladića, ali u igri je i opstanak vlasti u Crnoj Gori

Za razliku od prethodnih pokušaja, koji praktično nisu imali šansu za uspeh, sada je inicijativu podržalo 38 od ukupno 81 poslanika, među njima i deo vladajuće većine. Vanredna sednica na kojoj bi trebalo da se raspravlja o Mandićevoj smeni zakazana je za 24. septembar.

Iz DPS-a za DW poručuju da je glasanje o Mandiću test za sve poslanike i da će pokazati ko je spreman da „zarad fotelje i sitnih privilegija pređe i preko ovog Mandićevog anticivilizacijskog čina“.

Ta stranka tvrdi da Mandićevi stavovi produbljuju društvene podele, narušavaju ugled parlamenta i međunarodni kredibilitet Crne Gore.

„Prvi čovek Skupštine države koja teži da bude prva sledeća članica Evropske unije dužan je da poštuje vrednosti na kojima se temelji ustavni poredak Crne Gore, da poštuje presude međunarodnih sudova i neguje kulturu sećanja“, navode iz DPS-a za DW.

Za Mandićevu smenu nije potrebna apsolutna većina od 41 poslanika, već većina onih koji budu prisutni na sednici. Vladajuća koalicija zato ima i mogućnost da izbegne glasanje tako što ne bi obezbedila kvorum, jer je za početak sednice potrebno prisustvo najmanje 41 poslanika.

Posebnu težinu inicijativi daje odluka šest poslanika Bošnjačke stranke da glasaju za Mandićevo razrešenje.

Politički analitičar Miloš Perović ocenjuje za DW da je inicijativa odavno prevazišla pitanje sudbine jednog funkcionera.

„Ona je postala test unutrašnje kohezije parlamentarne većine i, mnogo važnije, test granica političkog kompromisa na kojima ta većina počiva“, kaže Perović.

Većina poslanika Pokreta Evropa sad, Demokrata i manjih prosrpskih stranaka i dalje podržava Mandića. Ipak, eventualna smena predsednika parlamenta mogla bi da izazove mnogo širu političku krizu i otvori pitanje opstanka vladajuće koalicije.

DPS tvrdi da je vlast već ušla u „terminalnu fazu“ i kao dokaz navodi niz sukoba među koalicionim partnerima.

Perović je, međutim, oprezniji. On za DW ocenjuje da Crna Gora nije pred neposrednim padom Vlade, već pre pred periodom „kontrolisanog unutrašnjeg konflikta“, u kojem će partije vlasti nastaviti da sarađuju kada im se interesi poklapaju, dok će se na drugim pitanjima sve više udaljavati.

Najvažniji faktor koji vladajuću većinu još drži na okupu jeste evropska agenda. Crna Gora se približava završnici pregovora sa Briselom, ali bi upravo taj uspeh mogao da otvori novo pitanje – ko će ga politički kapitalizovati.

„Ako međusobno nadmetanje partnera postane jače od interesa da ostanu zajedno, onda će pitanje Mandića biti zapamćeno ne kao uzrok krize, već kao jedan od prvih jasnih znakova da je postojeći politički aranžman počeo da se raspada iznutra“, zaključuje Perović za DW.