Foto:Thomas COEX / AFP / Profimedia

Ovonedeljna poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Vašingtonu izgleda kao poslednji diplomatski gala događaj na kome Evropa može da ubedi predsednika SAD Džozefa Bajdena da stane uz svoje saveznike iz EU i izbegne trgovinski rat.

Makron će dobiti svečani tretman kao i svaki državnik njegovog ranga i značaja koji dolazi u Belu kuću.

Makron, međutim, ima veoma jasnu listu želja koju želi da predstavi Bajdenu. On želi da zna da li predsednik SAD može da ponudi jeftiniji gas Evropi i pristup američkoj šemi subvencija za zelenu industriju vrednu više milijardi dolara.

Ako Bajden ne odgovori pozitivno, transatlantski trgovinski rat će biti manje-više neizbežan, pa se rizikuju i uzvratne carine.

Argument iz evropskog tabora je da Amerika mora da pokaže veću solidarnost sa Evropom, koja snosi ekonomski teret rata u Ukrajini. Ako nije bilo dovoljno loše što cene energije u EU sada rastu daleko iznad onih u SAD, Evropljani su ljuti što Vašington donosi veliki paket subvencija za koji kažu da će samo dodatno usisati investicije iz Evrope, prenosi Politiko.

Džo Bajden, Emanuel Makron Foto: EPA-EFE/PHIL NOBLE / POOL

Velike nacije za proizvodnju automobila poput Francuske i Nemačke ljute su što će Zakon o smanjenju inflacije uvesti ono što vide kao potencijalno nezakonite podsticaje za kupovinu električnih vozila „kupuj američko“.

U pozadini rastuće frustracije u Evropi, Makron je već optužio SAD da sprovode „agresivni“ protekcionistički pristup i kaže da američke cene gasa nisu „prijateljske“. Od svih zemalja EU, Francuska je najglasnija u odbrani Evrope, kroz trgovinsku odbranu i ulivanje subvencija u korporativne šampione.

Francuska Jelisejska palata kaže da će se Makron zalagati za „više transatlantskog jedinstva” u pogledu investicionih politika i uticaja rata u Ukrajini.

„Bajden mora uzeti u obzir šta se dešava posle rata. EU snosi najveći teret sankcija, a uticaj ovih napora na Rusiju je sasvim jasan. Postoji rizik da će se neravnoteže pogoršati kako EU plaća više cene energije, a SAD preduzimaju mere za povećanje investicija u industriju“, rekao je zvaničnik iz Jelisejske palate.

Ključni napredak za Makrona bila bi neka vrsta ustupka da bi evropski saveznici mogli da osvoje ista prava u ugovorima o subvencijama IRA-e kao američke, kanadske i meksičke kompanije. Gas predstavlja teže pitanje pošto cene određuje tržište, ali Jelisej kaže da američki predsednik ima niz „opcija“ da snizi cene.

Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Da li će Amerikanci — čija ravnodušnost prema evropskim nevoljama nije prošla nezapaženo — čuti njegovu poruku, daleko je od sigurnog.

Najstariji saveznik

Na mnogo načina, Makronova poseta SAD se vidi kao povratak u normalnost nakon turbulentnih Trampovih godina i žestoke diplomatske svađe koju je izazvao odbrambeni pakt AUKUS prošle godine kada se Australija povukla iz višemilionskog sporazuma o podmornici sa Francuskom, a umesto toga kupila američke podmornice na nuklearni pogon.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan ocenio je taj potez kao „ubod nožem u leđa“, a u sporu koji je usledio, Francuska je opozvala svog ambasadora u SAD. Ali dve nacije su od tada popravile odnose i blisko su usklađene po pitanju rata u Ukrajini, čineći ključni deo međunarodnog fronta protiv Putinovog rata.

Neće biti ništa od napetosti i neprijatnih rukovanja koji su obeležili susret francuskog predsednika sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom 2018. tokom prve Makronove državne posete SAD. Od tada su se veliki globalni događaji odvijali vrtoglavim tempom — od globalne pandemije do rat u Ukrajini, uz savez Rusije sa Kinom. Potreba da dva istorijska saveznika prodube svoje usklađivanje nikada nije bila veća.

Ostaje da se vidi da li će Makron moći da donese željenu robu kući.

U pregledu državne posete francuskog predsednika, Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, istakao je dugu istoriju bliskih odnosa između Sjedinjenih Država i njihovog najstarijeg saveznika.

„Ovo je prilika da se istakne osnovna komponenta pristupa ove administracije spoljnoj politici i to kroz saveze“, rekao je Kirbi novinarima.

Foto:profimedia.rs

Očekuje se da će Bajden i njegov kolega burno razgovarati o svim stvarima koje ujedinjuju Francusku i SAD: zajedničkoj istoriji (ne samo u američkom ratu za nezavisnost), njihovoj podršci Ukrajini i njihovoj obnovljenoj posvećenosti NATO-u.

Posle ceremonije na vojnom groblju u Arlingtonu i privatne večere sa Bajdenovima, francuski predsednik će u četvrtak biti zvanično dočekan u Beloj kući uz topovske rafale i smotru trupa. Dvojica lidera će potom održati bilateralne sastanke, nakon čega će uslediti zajednička konferencija za novinare i državna večera.

Ima dosta toga oko čega će se dva predsednika složiti.

„Bajden je internacionalista, voli Evropljane. Bilo je nekih tenzija sa Makronom, ali nema mnogo razlika u njihovim stavovima o mnogim temama“, kaže Nikol Bačaran, francusko-američki politikolog i spisateljica.

„Mislim da će to biti uspeh. Bio je ružan trenutak AUKUS-a, ali Putin ih je spojio“, rekla je ona.

Foto: AFP / Profimedia

Pored prilagođavanja zakona IRA-e tako da evropski proizvođači imaju koristi od istih pogodnosti koje se daju kanadskim i meksičkim, Francuzi takođe žele da Bajdenova administracija vrši pritisak na kompanije koje prodaju tečni prirodni gas Evropi da zadrže prihvatljive cene i pomognu Evropljanima da podnesu teret sankcija. Jelisej veruje da američki predsednik ima niz „opcija“ na kojima bi mogao da radi kako bi snizio cene.

Vreme ističe za stari kontinent

Međutim, nejasno je da li u SAD ima apetita da popusti francuskim zahtevima.

Visoki zvaničnik francuskog ministarstva ekonomije primetio je da je malo verovatno da će Vašington odustati od mera IRA.

„Izgleda da je teško pošto je tekst izglasan u Kongresu“, rekao je zvaničnik, napominjući da „postoje mere za sprovođenje za koje mogu da imaju određenu fleksibilnost kako bi izbegli štetne posledice po Evropu“.

Dok Makron nastavlja svoju ofanzivu šarma u Vašingtonu, drugi u Francuskoj šalju oštrije poruke svojim kolegama iz SAD.

Ako SAD ne modifikuju svoj Zakon o smanjenju inflacije, EU bi trebalo da upotrebi „prinudne“ mere kako bi osigurala da evropske kompanije imaju koristi od istih uslova kao i američke kompanije, rekao je francuski ministar trgovine Olivije Beht novinarima u petak.

Foto:JOHN THYS / AFP / Profimedia

„Mislim da će se to pitanje najverovatnije pojaviti“, rekao je Kirbi iz Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće za IRA. „Radujemo se toj raspravi sa našim francuskim kolegama“.

Dodao je: „Suština za nas je da pre svega želimo da razumemo zabrinutost. Apsolutno smo voljni da vodimo taj razgovor i da pronađemo način da rešimo ta pitanja koja nas brinu.“

U ponedeljak uveče, Vašington i dalje nije davao nikakve naznake da bi mogao da izmeni zakone IRA, prema video pozivu između američke trgovinske predstavnice Ketrin Tai i francuskog ministra ekonomije Bruna Le Mera.

PROČITAJTE JOŠ:

Ali vreme za mirovne pregovore sa SAD ističe jer bi ključni delovi trebalo da stupe na snagu u januaru. Evropljani su pooštrili svoj odgovor na IRA, pri čemu mnogi pozivaju Evropu da hitno progura sopstveni paket subvencija za zaštitu osetljivih industrija.

Sam Makron je više puta rekao da neće stajati po strani i gledati kako Amerikanci i Kinezi sprovode agresivnu politiku državnih subvencija. Francuska traži da EU uvede sopstveni talas subvencija i rezerviše ih za evropske proizvođače.

Vašingtonu izgleda ne smeta to što se Brisel bori sa vatrom. Naprotiv, američki trgovinski predstavnik Tai je ohrabrio Brisel da učini isto i pojača finansijsku podršku kako bi Evropa postala manje zavisna od stranih dobavljača.

Pojavio se francusko-nemački konsenzus o potrebi da se odgovori povećanjem subvencija u strateškim industrijskim sektorima, ali je još uvek nejasno kakav bi mogao biti odgovor EU, s obzirom da nekoliko zemalja EU nije spremno da zauzme protekcionistički pristup. Pariz je više puta ponavljao da bi Evropa takođe trebalo da razmotri primenu onoga što su SAD uradile i uvede mere koje bi drugačije tretirale evropske i strane kompanije.

Ukoliko Makronova kampanja ne uspe, Evropljani će se suočiti sa oštrim izborom: krenuti putem protekcionizma i rizikovati trku za subvencije koju sebi ne mogu priuštiti, ili stajati po strani i gledati kako se protekcionistički zidovi dižu širom sveta.

BONUS VIDEO: Šolc i Makron u Kijevu

Komentari

Svi komentari (0)