Mađarsku trese istraga nabavke respiratora vrednih 800 miliona evra u vreme pandemije: Vučić tada pričao da ga je Orban savetovao kako da dođe do njih

U središtu slučaja nalazi se nabavka gotovo 17.000 respiratora, sprovedena u vreme kada je Ministarstvo spoljnih poslova vodio Peter Sijarto. Za medicinsku opremu tada je izdvojeno oko 300 milijardi forinti, odnosno više od 800 miliona evra. Sadašnja ministarka spoljnih poslova Anita Orban saopštila je da je prijava podneta Vrhovnom tužilaštvu i da se sumnje odnose i na odgovornost tadašnjeg najvišeg rukovodstva ministarstva. Ministarstvo je naglasilo da je prijava podneta protiv nepoznatih počinilaca i da će eventualnu krivičnu odgovornost utvrđivati nadležni organi i sud.

Otvaranje ovog slučaja zanimljivo je i iz ugla Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić je još 2021. godine, upravo na zajedničkoj konferenciji sa tadašnjim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, govorio o nabavci respiratora na početku pandemije. Tada je ispričao da je upravo od Orbana dobio savet da Srbija opremu traži u Kini, nakon čega su, prema Vučićevim rečima, u tu zemlju poslati ljudi sposobni da obave „specijalne zadatke“ kako bi nabavili respiratore i drugu neophodno medicinsku opremu.

Mađarska nabavka, koja je u to vreme predstavljana kao deo hitne borbe protiv pandemije, sada je predmet prijave tužilaštvu zbog ozbiljnih pitanja o količini kupljene opreme, njenim cenama, posrednicima i načinu na koji je čitav posao sproveden.

Skoro 17.000 respiratora, većina ostala u skladištima

Prema rezultatima interne kontrole mađarskog Ministarstva spoljnih poslova, tokom proleća 2020. kupljeno je daleko više respiratora nego što je zdravstveni sistem zemlje realno mogao da koristi.

Anita Orban navela je da je broj nabavljenih uređaja višestruko prevazilazio raspoložive kapacitete, broj lekara intenzivne medicine, obučenih medicinskih sestara, kreveta na intenzivnoj nezi i drugih resursa neophodnih za istovremeno korišćenje tolikog broja respiratora.

Prema podacima koje je iznela, Mađarska je u to vreme mogla istovremeno da obezbedi intenzivno lečenje za približno 800 do 2.000 pacijenata. Čak i na vrhuncu pandemije, do bolnica je stiglo oko 2.500 uređaja, dok se najveći deo nabavljenih respiratora i danas nalazi u skladištima.

Reuters prenosi da prijava obuhvata kupovinu gotovo 17.000 respiratora vrednih ukupno 300 milijardi forinti. Prema navodima sadašnje ministarke, hiljade uređaja predstavljale su višak koji realno nije mogao biti iskorišćen, dok su pojedini respiratori nabavljani po znatno višim cenama od fabričkih.

Nabavke su sprovođene bez uobičajenog postupka javnih nabavki, u vanrednim okolnostima pandemije. Veliki deo respiratora kupljen je preko posredničkih kompanija, od kojih su neke nakon poslova sa državom višestruko povećale prihode. Pojedini uređaji su se, prema nalazima koje prenose mađarski mediji, nakon isporuke pokazali kao neodgovarajući ili neispravni.

Dokumentacija nepotpuna, vraćeno 130.000 fajlova

Posebnu pažnju privuklo je stanje dokumentacije koju je zateklo novo rukovodstvo Ministarstva.

Anita Orban rekla je da je dokumentacija o nabavkama bila nepotpuna i da su istražitelji morali da koriste informatičke metode kako bi povratili deo podataka.

Kako je navela, podatke nije bilo moguće u potpunosti izbrisati, pa je tokom interne kontrole obnovljeno čak 88 gigabajta podataka, odnosno oko 130.000 fajlova. Upravo su ti podaci pomogli da se dobije potpunija slika o poslovima sklopljenim tokom pandemije.

Sadašnje rukovodstvo ministarstva tvrdi da prikupljene informacije ukazuju na sumnju u nesavesno upravljanje kojim je mogla biti izazvana naročito velika materijalna šteta, kao i na moguća druga krivična dela.

Ipak, to za sada predstavlja osnov sumnje iz prijave, a ne utvrđenu krivičnu odgovornost. Ministarstvo je navelo da o tome ko je eventualno odgovoran mogu da odluče samo istražni organi i sud.

Respiratori višestruko skuplji od fabričkih?

Jedno od najvažnijih pitanja u čitavom slučaju jeste koliko su respiratori zaista koštali pre nego što su ih posrednici prodali mađarskoj državi.

Prema rečima Anite Orban, originalni računi proizvođača koji su bili dostupni mađarskoj poreskoj i carinskoj upravi pokazivali su značajno niže vrednosti od iznosa koje je Ministarstvo na kraju plaćalo mađarskim dobavljačima.

Telex navodi da su kod šest kompanija pronađene razlike koje se mogu pojedinačno dokumentovati, u ukupnom iznosu od 13,48 milijardi forinti. Samo kod jednog ugovora sa kompanijom Proconcept razlika je, prema navodima ministarke, dostigla 16 miliona evra, odnosno oko 5,8 milijardi forinti.

Prema podacima koje je iznela, prosečna cena isporučenih respiratora iznosila je oko 17 miliona forinti po uređaju, dok su isti modeli kod proizvođača navodno bili dostupni za između 1.000 i 5.000 dolara.

Još ranije su mađarski mediji ukazivali na velike razlike u cenama čak i kada je reč o istim modelima respiratora. Tako je, prema ranije objavljenim podacima, model VG-70 različitim dobavljačima plaćan po cenama od oko 10 pa sve do 23 miliona forinti po komadu.

Dodatno pitanje predstavlja zarada kompanija koje su učestvovale u poslu. Prema podacima iz materijala koje si dostavila, mađarske firme uključene u nabavku kasnije su svojim vlasnicima isplatile ukupno oko 21 milijardu forinti dividendi, pri čemu se najveći deo odnosio na kompaniju Fourcardinal.

Milijarde potrošene i na skladištenje

Problem nije samo kupovina. Pošto veliki deo uređaja nikada nije završio u bolnicama, država je morala da plaća njihovo skladištenje. Prema ranije objavljenim podacima, samo tokom 2020. i 2021. godine za čuvanje respiratora izdvojeno je oko 2,3 milijarde forinti.

Većina uređaja kupljenih 2020. i dalje se nalazi u skladištima, potvrdila je sada Anita Orban.

Ministarka je zatražila da istražni organi tokom postupka prikupe informacije i od drugih institucija koje su učestvovale u pandemijskim nabavkama, uključujući mađarsku poresku i carinsku upravu, nekadašnje resorno ministarstvo nadležno za zdravstvo i Operativni štab.

Vučić 2021: „Viktor mi je rekao – idite u Kinu“

Otvaranje slučaja u Mađarskoj vraća pažnju i na izjavu Aleksandra Vučića iz 2021. godine, kada je predsednik Srbije detaljno govorio o tome kako je Beograd na početku pandemije krenuo u nabavku respiratora.

Na zajedničkoj konferenciji sa Viktorom Orbanom Vučić je tada opisao razgovor sa mađarskim liderom u trenutku kada je medicinske opreme širom Evrope bilo veoma malo.

„Mi nismo imali respiratore, opreme i milion stvari nam je nedostajalo. I Viktor mi je tada rekao, pošto je već Petera poslao u te zemlje da počne da radi, da idemo u Kinu i samo da požurimo, jer je to jedini način da dobijemo nešto i da nema drugde ničega što bi moglo da nas spase“, rekao je tada Vučić, prema tekstu na Nova.rs koji je objavljen 2021. godine.

Vučić je naveo da je Srbija nakon tog saveta brzo reagovala.

„Mi smo tada požurili i sve naše ljude, sve one koji su sposobni da izvrše specijalne zadatke poslali u Kinu i tako smo nabavljali respiratore. Tada smo nabavljali svu drugu opremu“, rekao je predsednik Srbije.

Posebno je naglasio značaj Orbanovog saveta.

„Da nije bilo Viktorovih saveta… Svi smo slušali Viktora“, rekao je Vučić, dodajući da je tada i češki premijer Andrej Babiš slušao Orbana jer su, kako je naveo, svi u tom trenutku malo znali o koronavirusu.

Vučićeve reči iz 2021. sada dobijaju novi kontekst zbog istrage nabavki u Mađarskoj, ali je važno naglasiti da za sada nema podataka koji bi ukazivali da su sporne mađarske nabavke i nabavke Srbije bile deo istih ugovora, da su korišćeni isti posrednici ili da su nepravilnosti koje se sada ispituju u Mađarskoj na bilo koji način povezane sa Srbijom.

Ono što jeste poznato jeste da je Vučić javno rekao da je upravo Orbanov savet imao važnu ulogu u odluci Srbije da na početku pandemije krene u hitnu nabavku respiratora i druge medicinske opreme iz Kine.

Šest godina nakon dramatične trke evropskih zemalja za respiratorima, Mađarska sada pokušava da utvrdi kako je potrošeno više od 800 miliona evra, zbog čega je nabavljeno toliko uređaja koje zdravstveni sistem nije mogao da koristi i kolika je bila zarada kompanija koje su stajale između proizvođača i države. Krivična prijava predstavlja početak tog procesa, dok će na tužilaštvu i drugim nadležnim organima biti da utvrde da li je tokom jedne od najvećih zdravstvenih kriza u novijoj istoriji bilo i krivične odgovornosti.