Kolumbija na prekretnici: Zemlja bira između pregovora i obračuna sa kriminalom

Iako konačna potvrda rezultata još nije usledila, izbori su već pokazali duboku podeljenost kolumbijskog društva i strah građana od sve većeg nasilja koje poslednjih godina ponovo zahvata zemlju.

Izbori u senci nasilja

Kampanju su obeležili atentati, bombaški napadi, otmice i ubistva, dok je pitanje bezbednosti postalo centralna tema političke borbe.

Kolumbija se već više od šest decenija suočava sa sukobima između države, gerilskih grupa, paravojnih formacija i narko-kartela. Iako je mirovni sporazum sa gerilom FARK 2016. godine ulio nadu da se zemlja kreće ka stabilnosti, bezbednosna situacija poslednjih godina ponovo se pogoršala.

Prema procenama, broj pripadnika ilegalnih oružanih grupa gotovo je udvostručen u poslednjih pet godina. Disidentske frakcije FARK-a, Nacionalna oslobodilačka vojska (ELN) i moćni Klan del Golfo proširili su kontrolu nad velikim delovima zemlje, posebno u oblastima važnim za trgovinu drogom i ilegalno rudarenje.

Posledice najviše osećaju obični građani.

„Moj brat je ubijen jer nije platio novac koji su pokušali da iznude od njega. Ubijen je pred svojom decom“, ispričala je Edilma Martinez Flores, koja je sa porodicom pobegla iz okoline Kalija nakon pretnji naoružanih grupa.

Slične priče danas su svakodnevica za desetine hiljada Kolumbijaca koji su bili primorani da napuste svoje domove.

Dva kandidata, dve potpuno različite vizije

U takvoj atmosferi birači su birali između dva potpuno različita pristupa rešavanju krize.

Ivan Sepeda, levičarski senator i blizak saveznik predsednika Gustava Petra, zagovara nastavak politike „totalnog mira“, koja podrazumeva pregovore sa oružanim grupama i pokušaj njihovog uključivanja u politički proces.

Njegove pristalice tvrde da je dijalog jedini način da se spreči dalje krvoproliće i reše duboki društveni problemi poput siromaštva i nejednakosti.

„Bezbednost ne podrazumeva samo upotrebu sile. Potrebno je rešavati uzroke kriminala, siromaštvo i odsustvo države u pojedinim regionima“, smatraju Sepedine pristalice.

Međutim, kritičari tvrde da je politika pregovora omogućila kriminalnim grupama da dodatno ojačaju i prošire svoju kontrolu.

Ko je „Tigar“?

Sa druge strane nalazi se Abelardo de la Esprieja, politički novajlija i uspešan advokat poznat pod nadimkom „Tigar“.

De la Esprieja vodi kampanju zasnovanu na obećanju beskompromisnog obračuna sa kriminalom. Najavio je izgradnju deset „mega-zatvora“, jačanje vojske i policije i prekid svih pregovora sa oružanim grupama.

„Svaki kriminalac koji se ne preda biće uklonjen“, poručio je tokom kampanje.

Njegov model u velikoj meri podseća na politiku predsednika Salvadora Najiba Bukelea, koji je masovnim hapšenjima i izgradnjom velikih zatvorskih kompleksa drastično smanjio stopu ubistava u Salvadoru, ali se istovremeno suočio sa optužbama za kršenje ljudskih prava.

Trampova podrška i podeljena zemlja

Dodatnu pažnju privukla je podrška američkog predsednika Donalda Trampa, koji je otvoreno stao uz De la Esprieju.

Tramp je poručio da će pobeda konzervativnog kandidata osigurati snažnu podršku Vašingtona Kolumbiji i nazvao Sepedu „radikalnim levičarskim marksistom“.

De la Esprieja je posebno popularan na karipskoj obali zemlje, gde ga pristalice vide kao političara koji ima odlučnost da se obračuna sa narko-kartelima i vrati bezbednost građanima.

Njegovi protivnici, međutim, upozoravaju da bi takav pristup mogao da dovede do novih kršenja ljudskih prava i dodatne polarizacije društva.

Zemlja pred sudbinskim izborom

Za mnoge Kolumbijce izbori nisu samo političko pitanje, već odluka koja će direktno uticati na njihove živote.

Podaci pokazuju da je broj prisilno raseljenih osoba između 2024. i 2025. godine porastao za čak 300 odsto. U mnogim regionima stanovnici žive između sukobljenih kriminalnih grupa, dok otmice, iznude i nasilje postaju sve češći.

Zbog toga se ovi izbori smatraju jednim od najvažnijih u novijoj istoriji Kolumbije.

Dok jedni veruju da zemlju može spasiti samo čvrsta ruka i obračun sa kriminalcima, drugi smatraju da je jedini put ka trajnom miru nastavak pregovora i rešavanje dubokih društvenih problema.