2
Za sada se čini da je sukob između Izraela i Irana ograničen na ove dve države. U Ujedinjenim nacijama i drugim mestima upućeni su brojni pozivi na uzdržanost i deeskalaciju.
Ali šta ako ti pozivi ostanu neuslišani? Šta ako dođe do eskalacije i proširenja sukoba?
BBC navodi nekoliko mogućih najgorih scenarija:
Uprkos poricanjima iz Vašingtona, Iran očigledno veruje da su američke snage odobrile, ili bar prećutno podržale, izraelske napade.
Iran bi mogao da napadne američke ciljeve širom Bliskog istoka – kao što su kampovi specijalnih jedinica u Iraku, vojne baze u Zalivu ili diplomatske misije u regionu. Iranske saveznike – Hamas i Hezbolah – izraelske snage su znatno oslabile, ali šiitske milicije u Iraku i dalje su naoružane i operativne.
SAD su se pribojavale takvih napada i povukle deo osoblja. Zvaničnici iz Vašingtona oštro su upozorili Iran na posledice bilo kakvog napada na američke ciljeve.
Šta bi se desilo ako bi, recimo, jedan američki državljanin bio ubijen u Tel Avivu ili drugde?
Donald Tramp bi se mogao naći pod pritiskom da reaguje. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu godinama se optužuje da želi da uvuče SAD u sukob s Iranom.
Vojni analitičari navode da samo SAD raspolažu bombarderima i specijalnim bombama za probijanje bunkera koji bi mogli da unište najdublje iranske nuklearne objekte – poput postrojenja u Fordou.
Tramp je obećao svojoj MAGA bazi da neće pokretati nove „beskrajne ratove“ na Bliskom istoku. Ali, mnogi republikanci podržavaju Izrael i njegovu tvrdnju da je sada trenutak za promenu režima u Teheranu.
Ako bi Amerika postala aktivni učesnik u sukobu, to bi značilo ogromnu eskalaciju sa dugoročnim i potencijalno razornim posledicama.
Ako Iran ne uspe da nanese ozbiljnu štetu izraelskim vojnim i strateškim ciljevima, mogao bi da se okrene mekšim metama u Zalivu – naročito državama koje smatra saučesnicima svojih neprijatelja.
U regionu postoji veliki broj infrastrukturnih i energetskih ciljeva. Iran je, podsetimo, optužen za napad na saudijska naftna postrojenja 2019, a njegovi Huti saveznici gađali su ciljeve u UAE 2022.
Iako je u međuvremenu došlo do delimičnog pomirenja Irana sa nekim zalivskim državama, te zemlje i dalje ugošćuju američke baze i pojedine – diskretno – pomažu Izraelu u odbrani od iranskih raketa.
U slučaju napada, i one bi mogle zatražiti američku vojnu pomoć, zajedno s Izraelom.
Šta ako izraelski napad ne postigne cilj? Šta ako su iranska nuklearna postrojenja preduboko i previše zaštićena? Šta ako 400 kg uranijuma obogaćenog na 60% – što je samo korak do vojnog stepena, dovoljno za desetak bombi – preživi napade?
Pretpostavlja se da se deo tog materijala krije duboko u tajnim rudnicima. Izrael je možda eliminisao neke naučnike, ali ne može uništiti znanje i iskustvo koje Iran poseduje.
Šta ako ovaj napad ubedi iranske lidere da je jedina zaštita – hitna izgradnja nuklearne bombe?
Novi vojni komandanti mogli bi biti manje obazrivi i oprezni od svojih prethodnika.
To bi moglo primorati Izrael na nove napade, stvarajući ciklus neprekidne eskalacije. Izraelci ovu strategiju grubo nazivaju: „košenje trave“.
Cena nafte već raste.
Šta ako Iran pokuša da zatvori Ormuški moreuz, ključnu tačku za transport nafte?
Šta ako Huti u Jemenu pojačaju napade na brodove u Crvenom moru? Oni su poslednji iranski saveznik sa istorijom nepredvidivih i rizičnih poteza.
Mnoge zemlje već se suočavaju s ekonomskom krizom i rastom troškova života. Dalji skok cene nafte dodatno bi podigao inflaciju u globalnoj ekonomiji koja već trpi posledice Trampovih trgovinskih ratova.
A ne zaboravimo – jedini čovek koji bi mogao ozbiljno profitirati od skoka cena nafte je predsednik Rusije Vladimir Putin, kome bi milijarde dolara počele da se slivaju u budžet za finansiranje rata u Ukrajini.
Pročitajte još:
2
62
2
Šta ako Izrael uspe u svom dugoročnom cilju – rušenju islamskog revolucionarnog režima u Iranu?
Netanjahu tvrdi da mu je glavni cilj uništenje iranskog nuklearnog kapaciteta, ali je u jučerašnjoj izjavi jasno poručio da teži i promeni režima.
Obratio se „ponosnom narodu Irana“ rekavši da njegov napad „otvara put vašoj slobodi“ od „zlog i represivnog režima“.
Mnogi u regionu, posebno u Izraelu, možda bi pozdravili pad režima. Ali šta bi ostalo iza njega? Kakve bi bile posledice? Kako bi izgledao građanski rat u Iranu?
Mnogi još pamte šta se dogodilo u Iraku i Libiji nakon rušenja jakih centralnih vlasti.
Ipak, mnogi analitičari smatraju da napadi Izraela na Iran neće ujediniti Irance u nameri da sruše režim.
Mnogo toga zavisi od narednih dana, naročito od toga koliko će snažno dve zemlje nastaviti sa gađanjem i kakvo će oružje upotrebiti, kao i od toga kako će reagovati Amerika.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare