Ko je Andraš Baka, novi predsednik Mađarske: Sudija iz Strazbura koji se suprotstavio Orbanu i dobio spor protiv države

Baka se, više od decenije nakon što je prevremeno uklonjen sa čela najvišeg mađarskog suda posle sukoba sa vladom Viktora Orbana, vraća u sam vrh države. Čovek koji je svojevremeno pred Evropskim sudom za ljudska prava tužio Mađarsku i dobio spor sada ulazi u predsedničku palatu Šandor.

Njegovu kandidaturu podržala je stranka Tisa, koja ima većinu u parlamentu. Poslanička grupa te stranke prethodno ga je tajnim glasanjem izabrala za svog predsedničkog kandidata.

Fides i KDNP nisu učestvovali u glasanju za predsednika, kao što su ranije i najavili, pa su njihove poslaničke klupe ostale prazne.

Od fizike i hemije do prava

Andraš Baka rođen je 11. decembra 1952. godine u Budimpešti, u porodici prosvetnih radnika.

Pravo, zanimljivo, nije bilo njegov prvi izbor. Pohađao je Gimnaziju „Sveti Ištvan“, gde se usmerio na fiziku i hemiju, ali je kasnije zaključio da su mu bliže društvene i humanističke nauke.

Opredelio se za pravo i 1978. godine stekao zvanje doktora pravnih nauka na Pravnom fakultetu Univerziteta „Etveš Lorand“ (ELTE) u Budimpešti.

Iste godine počeo je da radi kao naučni istraživač u Institutu za državne i pravne nauke Mađarske akademije nauka, gde je ostao do 1990. godine.

Od 1990. do 1998. bio je generalni direktor Koledža za državnu upravu.

Tokom akademske karijere posebno se bavio ljudskim i manjinskim pravima, o kojima je objavio brojne stručne radove. Od osamdesetih godina bio je i gostujući profesor na nekoliko američkih univerziteta.

Baka se bavio i sindikalnim organizovanjem i zaštitom profesionalnih interesa. Krajem osamdesetih bio je predsednik Sindikata naučnih radnika, kao i Konfederacije sindikata intelektualaca.

Prvi mađarski sudija u Strazburu

Jedna od najvažnijih etapa njegove karijere počela je nakon što je Mađarska u novembru 1990. pristupila Savetu Evrope.

Baka je u tom periodu već imao reputaciju stručnjaka za međunarodno pravo i ljudska prava, a bio je i vanstranački poslanik Mađarskog demokratskog foruma.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope izabrala ga je za sudiju Evropskog suda za ljudska prava, a mandat mu je počeo 20. maja 1991. godine.

Time je postao prvi mađarski sudija u Strazburu.

Ponovo je biran 1998. i 2004. godine, a u Evropskom sudu za ljudska prava proveo je više od 16 godina, sve do januara 2008.

Upravo će taj sud kasnije odigrati ključnu ulogu u njegovom sukobu sa sopstvenom državom.

Tek iz trećeg pokušaja postao predsednik Vrhovnog suda

Po povratku iz Strazbura usledila je borba za jednu od najvažnijih funkcija u mađarskom pravosuđu.

Tadašnji predsednik Mađarske Laslo Šojom predložio je Baku 30. aprila 2008. za predsednika Vrhovnog suda.

Njegov izbor, međutim, nije prošao glatko.

Najpre nije dobio dovoljnu podršku Nacionalnog saveta pravosuđa, a potom nije prošao ni glasanje u parlamentu. Ponovo je kandidovan 2009. godine, ali ni tada iz prvog pokušaja nije dobio potrebnu dvotrećinsku većinu.

Uspeo je tek iz trećeg pokušaja.

Mađarski parlament ga je 22. juna 2009. izabrao za predsednika Vrhovnog suda na šest godina, sa 309 glasova za i 36 protiv.

Međutim, na toj funkciji neće ostati šest godina.

Otići će već posle dve i po – nakon sukoba sa vladom Viktora Orbana.

Sukob sa Orbanom

Nakon što je Orbanova vlada 2010. započela veliku reformu pravosuđa, Baka je kao predsednik Vrhovnog suda i Nacionalnog saveta pravosuđa sve otvorenije kritikovao pojedine poteze vlasti.

Smatrao je da određene promene ugrožavaju nezavisnost sudstva.

Između ostalog, kritikovao je snižavanje starosne granice za obavezno penzionisanje sudija, ali i druge delove reorganizacije pravosudnog sistema.

Sukob je postajao sve otvoreniji.

Orbanova vlada je u međuvremenu reorganizovala mađarsko pravosuđe. Dotadašnji Vrhovni sud zamenila je Kurija, a promenjeni su i uslovi za izbor njenog predsednika.

Jedna od ključnih promena bilo je pravilo prema kojem je kandidat za predsednika Kurije morao da ima najmanje pet godina sudijskog staža u Mađarskoj.

Bakinih više od 16 godina provedenih kao sudija Evropskog suda za ljudska prava nije uračunato u taj staž.

Promena je u javnosti postala poznata kao „lex Baka“.

Iako je njegov šestogodišnji mandat trebalo da traje do 2015, prestao je 1. januara 2012. godine.

Tužio Mađarsku sudu u kojem je nekada bio sudija – i pobedio

Baka nije prihvatio prevremeno okončanje mandata i pravdu je potražio upravo pred institucijom u kojoj je godinama radio – Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Slučaj je na kraju stigao pred Veliko veće tog suda.

Presuda je doneta 2016. godine i bila je u Bakinu korist.

Sud je zaključio da je Mađarska prekršila njegova prava, uključujući pravo na slobodu izražavanja i pravo na pristup sudu.

Slučaj je dobio veliki značaj izvan same Bakine karijere jer je otvorio pitanje odnosa političke vlasti prema nezavisnosti sudija i njihovom pravu da javno govore o reformama koje direktno utiču na pravosuđe.

Tako je prvi mađarski sudija Evropskog suda za ljudska prava godinama nakon odlaska iz Strazbura pred istim sudom dobio slučaj protiv sopstvene države.

„Ako sudije neće govoriti, ko će?“

Baka ni nakon odlaska sa čela Vrhovnog suda nije prestao javno da govori o nezavisnosti pravosuđa i vladavini prava.

Posebno zapažen bio je njegov nastup na protestu sudija 22. februara 2025. godine.

Tada je poručio da sloboda izražavanja za sudije nije samo pravo već, u određenim okolnostima, i obaveza.

Prema njegovom stavu, kada su ugroženi nezavisnost pravosuđa, podela vlasti ili vladavina prava, upravo sudije imaju obavezu da se oglase i stanu u zaštitu tih principa.

„Ko bi trebalo da se oglasi u zaštitu zakonitog funkcionisanja pravosudne uprave, nezavisnosti pravosuđa, ostvarivanja podele vlasti ili protiv urušavanja pravne države, ako ne sudije?“, poručio je tada.

Podržao promene nakon izbora 2026.

Baka nije skrivao svoje političke ocene ni nakon parlamentarnih izbora 2026. godine.

Smatrao je da rezultat izbora nije predstavljao samo smenu vlasti, već mnogo dublju političku promenu i odbacivanje sistema izgrađenog tokom Orbanove ere.

Govorio je da su građani glasali za promene, Evropu, obnovu vladavine prava i promenu izrazito centralizovanog sistema.

Priključio se i potpisnicima otvorenog pisma univerzitetskih profesora i istraživača iz oblasti prava, kojim je podržana smena najviših funkcionera koji su ostali na položajima iz prethodnog sistema.

Zbog svega toga njegov kasniji izbor za predsednika države dobio je još izraženiju političku simboliku.

Od smenjenog sudije do predsednika države

Poslanička grupa Tise izabrala je Baku za svog kandidata tajnim glasanjem.

Pre njegove nominacije pominjalo se još nekoliko mogućih kandidata, među kojima su bili pravnik Botond Filep i istoričar Ignac Romčič.

Stranka Mi Hazank pokušala je da kandiduje advokata za energetsko pravo Matea Tota, ali sa samo šest poslanika nije mogla da prikupi potrebnih 40 potpisa za kandidaturu.

Na kraju je parlament izabrao Baku.

Zoltan Šipošeđi iz Euronews Mađarska ocenio je da je teško razumeti simboliku tog izbora bez vraćanja na početak drugog Orbanovog mandata i sukob oko pravosuđa.

Više od decenije ranije, Baka je prevremeno uklonjen sa čela najvišeg suda nakon što je kritikovao promene koje je sprovodila Orbanova vlast.

Sada se vraća na jednu od najviših funkcija u zemlji kao kandidat političkih snaga koje najavljuju raskid sa nasleđem tog perioda.

Upravo zato njegov izbor njegovi politički saveznici predstavljaju kao simbol povratka vladavini prava i jačanja nezavisnosti institucija.

Istovremeno, Bakina biografija čini njegov izbor neuobičajenim i iz lične perspektive.

Bio je naučnik i stručnjak za ljudska prava, prvi mađarski sudija u Strazburu, predsednik Vrhovnog suda, kritičar reformi vlasti, prevremeno smenjeni šef najvišeg suda i čovek koji je pred Evropskim sudom za ljudska prava dobio spor protiv države čiji je pravosudni sistem nekada predvodio.

Sada, u 73. godini, Andraš Baka ulazi u palatu Šandor kao osmi predsednik Mađarske nakon pada komunizma.

Zbog toga njegov izbor predstavlja jedan od upečatljivijih političkih obrta u novijoj istoriji Mađarske, čovek čiji je mandat na čelu Vrhovnog suda prekinut tokom Orbanove vlasti više od decenije kasnije vraća se u sam vrh države kao njen predsednik.