Do srede ujutru poslednji američki vojnici napustiće Kabul i to će biti dan kada će sve biti pod kontrolom talibana, prenosi Gardijan. Još je neizvesno kako će izgledati njihova druga vladavina, ali sa odlaskom stranaca, oblik novog Avganistanaca doćiće u oštriji fokus.
Talibani su jasno stavili do znanja da žele izbeći ponavljanje vladavine iz 1990-tih. Tada su loše upravljali državom i povećavali su represiju kako se nezadovoljstvo širilo. Manje je jasno da li oni to mogu postići ili kako će to pokušati.
Prelaz od borbe protiv pobune do upravljanja vladom uvek je bio težak, a talibani su imali manje vermena za pripremu nego što su očekivali. Brzina kojom je Kabul pao iznenadila je čak i talibane, priznao je suosnivač grupe Mula Abdul Gani Baradar i jasno je da grupa još nije utvrdila ko će i kako vladati.
„Tako su spori. Pretpostavljam da moraju objaviti vladu kad Amerikanci odu, ali to zaista traje dugo i ima potencijal da se otrgne kontroli“, rekla je Ešli Džekson, ko-direktorka centra za proučavanje naoružanih grupa pri Institutu za razvoj u inostranstvu, koji je dugo godina istraživao talibane, prenosi Gardijan.
„Posebno uz pretnju od napada Islamske države, oni moraju da pokažu da su jaki i da mogu da garantuju bezbednost“, rekla je ona.
Napad na aerodromu u Kabulu naglasio je bezbednosne izazove sa kojima će se talibani suočiti. Oni su u prošlosti nudili i opet nude predah od strahota rata, kao opravdanje za njihova stroga pravila.
Ali on se već pola decenije bore sa ISIS-om, ia ko ne mogu da ga obuzdaju, i ako se nastave samoubilački napadi, to će urušiti njihov autoritet, iscrpeti resurse i naštetiti njihovom ligitimitetu.
Pregovori o prelaznom periodu u zamenu za predaju predsednika Ašrafa Ganija, mogli su im dati vremena da bar počnu da se bave pitanjima o predaji svega, od bankarskog sistema zemlje, uglavnom zatvorenog i sa smrznutim rezervama – do sada devastiranog aerodroma.
Talibani bi takođe mogli da formiraju vladu na čekanju. Umesto toga, u protekle dve nedelje, dok su se zapadne sile fokusirale na izvlačenje svojih trupa i nekoliko hiljada avganistanskih saveznika iz zemlje, njeni vladari su skovali oblik svoje vlade.
Dosadašnja curenje informacija, ukazuju na to da će njena struktura biti slična kao ona u susednom Iranu, jedan visoki zvaničnik u intervjuu za Rojteres kategorički je isključio demokratiju.
Očekuje se da će talibanski povučeni vođa Haibatulah Akhundzada – za kojeg postoji samo jedna poznata fotografija – preuzeti neku vrstu vrhovnog vođstva. Ispod toga može postajati savet u stilu kabineta.
Bilo je unutrašnjih razgovora između moćnih talibanskih frakcija i nekoliko sastanaka sa članovaima stare vlade koji se nisu pridružili procesu evakaucije, kao i sa moćnicima poput bivšeg predsednika Hamida Karzaija.
Viši portparoli rekli su da grupa želi inkluzivnu vladu i zadržali su ministra zdravlja i gradonačelnika Kabula na svojim mestima u znak dobre volje. Ali čak i ako ti zvaničnici ostanu na funkciji ili se izvrše slična imenovanja talibani će sebi prikupiti stvarnu moć. I ne očekuje se da će se bilo kakav duh kompromisa proširi na žene.
Kada vlada bude uspostavljena, može da počne da pojašnjava kako namerava da vlada. Užas mnogih Avganistanaca zasnovan na dosadašnjim rezultatima taliana u područjima koja kontrolišu i zverstvima koja su počinja poslednji puta kada su vladali zemljom, ogleda se u užasnutoj gomili na aerodromu koja pokušava da pobegne.
Njihova obećanja o amnestiji nailazila su na skepticizam. Obećanja o poštovanju ženskih prava u okviru talibanskog koncepta šerijatskog zakona, loše su se slagala sa militantima koji su prisiljavali žene da napuste radna mesta i naređivali im da ostanu kod kuće zbog „bezbednosnih“ pitanja.
A nade u umereniju verziju talibanske vladavine, umanjile su zabranu muzike, pa čak i popularne zabave, poput kartaških igara u nekim područjima.
Ali oni takođe imaju podršku dela naroda, uključujući i one koji dele njihove poglede na svet, ili koji su izgubili rođeke zbog američkih ili bivših vladinih snaga. Nekoliko ljudi je primetilo da su ljudi sa kojima su radili ili sa kojima su redovno sarađivali, od kolega u humanitarnoj organizaciji do šaltera u banci, bili su tajni operativci.
Čak ni najviši militantni možda ne znaju tačno kako će izgledati njihova vlada ili kako će vladati, jer se različite frakcije bore za kontrolu.
Deo uspeha grupe poslednjih godina bio je u tome što je u tome što je lokalnim komandantima dao značajan stepen slobode u upravljanju područjima koja su zauzeli, pa je jedan komandant u istočnoj provinciji Logar aktivno promovisao obrazovanje za svu decu, dok su drugi u Helmandu zabranili školovanje za devojčice.
Nije jasno, kako će uravnotežiti konkurentne vizije kada vode celu državu, gde će zakone i propise morati više da standardizuju. Sudbina onih koji su ostavljeni nakon što se evakuacija završi i milioni ljudi koji nikada nisu pomišljali da odu – u Avganistanu ima oko 40 miliona ljudi, a samo mali deo je otišao – zavisiće od sposobnosti talibana da pređu sa borbi na administraciju i da li će zapad nastaviti da finansira pomoć.
UN i druge organizacije upozoravaju na humanitarnu krizu i rast cena hrane, zbog čega bi zapadne vlade mogle da se suoče sa strašnim izborom između rade sa represivnom vladom ili ostavljanja najsiromašnijih Avganistanaca da plate visoku cenu za lidere koje nisu izabrali.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: