Izrael žestoko udario na Hamas, blokirao Pojas Gaze i sprema se za kopnenu ofanzivu: Šta na to kaže međunarodno pravo?

Rat je okrutan, jer rat znači nasilje. Preciznije rečeno, to je upotreba organizovanog nasilja za postizanje političkih ciljeva. Obuzdavanje tog nasilja pravilima cilj je međunarodnog prava. Ali, kada se ono sudari s prljavom realnošću u Izraelu i Gazi, stvari se zakomplikuju.Potpuno je jasna situacija kada je reč o brutalnom napadu 7. oktobra, kada su militanti Hamasa ušli u Izrael, ubili više od 1.300 ljudi i kidnapovali skoro 200 civila, uzevši ih kao taoce. Za stručnjaka za međunarodno pravo iz Bona Štefana Talmona to je pre svega „masovno ubistvo“. Ali, s obzirom na borbu između Izraela i Palestinaca koja traje decenijama, on dolazi do sledećeg zaključka: „Uzevši u obzir dimenzije i intenzitet napada od 7. oktobra, međunarodno pravo polazi od toga da je reč o oružanom sukobu.“Shodno tome, izraelski premijer proglasio je ratno stanje. Dan nakon masakra na jugu Izraela, Benjamin Netanjahu jasno je poručio da će sva mesta sa kojih Hamas dejstvuje ili na kojima se njegovi pripadnici kriju, biti pretvorena u ruševine. Izrael otada bombarduje Gazu, a britanski „Ekonomist“ piše da je za šest dana ispaljeno oko 6.000 bombi, prenosi Dojče vele.

Portparol izraelske vojske Danijel Hagari kaže da je na Gazu bačeno „stotine tona bombi“ i dodaje da je „naglasak na uništavanju, a ne na preciznosti“. Prema palestinskim podacima, otada je poginulo najmanje 3.000 ljudi, a stotine hiljada su u bekstvu na području od samo 365 kvadratnih kilometara – što odgovara površni grada kao što je npr. nemački Keln. Posledice bombardovanja opisane su u tvitu humanitarne organizacije Norvepki savet za izbeglice u kojem se navodi da je do 17. oktobra u Gazi uništena četvrtina stambenih zgrada.

Pravo na samoodbranu nije neograničeno

Pravo Izraela na samoodbranu od oružanog napada je, prema članu 51 Povelje Ujedinjenih nacija, nesporno. Međutim, ono je ograničeno međunarodnim humanitarnim pravom. Pritom je jedan od najvažnijih principa „načelo razlikovanja“: sukobljene strane moraju da prave razliku između civila i boraca, između civilnih objekata i vojnih ciljeva. Ali, to samo znači da civili odnosno civilni objekti ne smeju da svesno budu meta napada. Ubijanje civila je, dakle, zabranjeno samo ako se može dokazati da je učinjeno namerno.U praksi, kako objašnjava profesor međunarodnog prava Talmon, to znači sledeće: „Ako Hamas postavi raketni sistem u civilno stambeno područje, Izrael ima pravo da ga neutrališe, čak i uz rizik od onoga što se naziva ’kolateralna šteta’, a što podrazumeva žrtve među civilnim stanovništvom. U zavisnosti od vojnih ciljeva, kolateralna šteta može da bude veoma visoka.“

Međutim, napraviti razliku između civilnih i vojnih ciljeva, što je imperativ međunarodnog prava, u Pojasu Gaze gotovo je nemoguće. To je jedno od najgušće naseljenih područja na svijetu. Tuneli Hamasa prolaze i ispod stambenih zgrada, a Hamasovi položaji ponekad se nalaze u stambenim i poslovnim zgradama. Međunarodno pravo o tome malo vodi računa.„Ako se Hamas stacionira u školama, džamijama ili bolnicama, i tamo ima svoje komandne centre, onda su to legitimni vojni ciljevi“, objašnjava Štefan Talmon. On dodaje da se ratnim zločinom smatra i Hamasovo postavljanje položaja i stacioniranje u civilnim objektima.

Zabrana kolektivnog kažnjavanja

Izrael je uveo sveobuhvatnu blokadu Pojasa Gaze. Izraelski ministar odbrane Joav Galan najavio je potpunu opsadu u kojoj će Gaza biti odsečena od snabdevanja strujom, vodom, hranom i gorivom. S obzirom na razmere vazdušnih udara i blokadu izraelska organizacija za ljudska prava „B’tselem“ optužuje Izrael za ratne zločine. Organizacija za humanitarnu pomoć „Lekari bez granica“ govori o kolektivnom kažnjavanju u Gazi, što je kršenje međunarodnog prava.Prema rečima profesora Talmona, većina stručnjaka za međunarodno pravo smatra da potpuna blokada, dakle obustava dostavljanja hrane, vode za piće, goriva i medicinskih proizvoda, nije pokrivena međunarodnim pravom. „U međunarodnom pravu postoji međutim zabrana tzv. kolektivnog kažnjavanja, u ovom slučaju kolektivnog kažnjavanja kompletnog palestinskog stanovništva Pojasa Gaze. Nisu svi Palestinci pripadnici Hamasa i nisu svi odgovorni za napad na Izrael, ali jesu pogođeni vojnom reakcijom Izraela i to neselektivnom.“

Osim toga, međunarodno pravo izričito zabranjuje ciljano izgladnjivanje civilnog stanovništva. „Ako se uvede potpuna blokadu, u jednom trenutku će nestati hrane ili vode za piće i onda će doći do gladi. To je međunarodnim pravom zabranjeno“, kaže Talmon.

Evakuacija legalna, raseljavanje nezakonito

Izraelska vojska je 13. oktobra naredila da se više od milion civila iz severnog dela Pojasa Gaze – što je gotovo polovina ukupnog stanovništva – evakuiše na jug. Isto važi i za međunarodne organizacije. Hamas je, s druge strane, pozvao Palestince da ostanu i čak ih, prema navodima izraelske vojske, sprečavao da pobegnu.S obzirom na to da je infrastruktura u Pojasu Gaze razorena i da nema mesta za toliko mnogo ljudi, Ujedinjene nacije smatraju da je evakuacija nemoguća. Međunarodni komitet Crvenog krsta, ali i Jan Egeland, bivši ministar spoljnih poslova Norveške, a danas predsednik humanitarne organizacije Norveški savet za izbeglice, smatraju da je izraelska naredba za evakuaciju kršenje međunarodnog prava.Međutim, ni onima koji su poštovali naredbu i evakuisali su se, niko ne garantuje bezbednost, jer se bombardovanje nastavlja. Video-snimci, koje je na uvid dobio list „Vašington Post“, pokazuju recimo ljude, a među njima ima i dece, koji su očigledno ubijeni u izraelskom napadu u petak, dok su bežali na jug.U principu je, kako objašnjava Štefan Talmon, poziv na evakuaciju civilnog stanovništva od strane okupacione sile prema međunarodnom pravu dozvoljen. „To se radi kako bi se obezbedila zaštita i bezbednost stanovništva i omogućile vojne operacije.“ Prema Talmonovoj oceni, Izrael se tu ne ponaša protivzakonito.

Međunarodno humanitarno pravo: „arhaično pravo“?

„Međunarodnim pravom bio bi zabranjen pokušaj Izraela da protera stanovništvo iz čitavog Pojasa Gaze, ali unutar teritorije neprijatelja, svakako je dozvoljena evakuacija ili prisilno preseljenje stanovništva radi njihove zaštite i bezbednosti“, sumira ekspert za međunarodno pravo Štefan Talmon.Sve u svemu, međunarodno humanitarno pravo ili međunarodno ratno pravo, kako se ranije nazivalo, jeste arhaično, kaže Štefan Talmon. „Pisale su ga države koje su pretpostavljale da će jednoga dana zaista voditi rat. Zato nisu sebi htele da stavljaju okove odnosno nameću pravila kojih onda ne bi mogle da se pridržavaju.“BONUS VIDEO: Snimak sa mesta održavanja muzičkog festivala na koji je upao Hamas