Izbori u Hrvatskoj 2024: Sve što treba da znate o velikom okršaju Zorana Milanovića i Andreja Plenkovića

Izbori u Hrvatskoj 2024. godine - kako funkcioniše proces

Parlamentarni izbori u Hrvatskoj biće održani 17. aprila. Prvi put u istoriji zemlje, državljani Hrvatske će na birališta izaći u sredu. Ovu odluku je doneo predsednik zemlje Zoran Milanović i raspisao izbore pre evropskih u junu.

Pretpostavlja se da je ovo Milanovićev manevar, kako bi procenio podršku birača pre izbora za Evropski parlament koji će biti održani u junu.

Hrvatski parlament ili Sabor ima 151 mesto. Zemlja je podeljena na 12 izbornih jedinica. U 10 izbornih jedinica bira se po 14 poslanika. Preostale dve izborne jedinice su posebne - u 11. izbornoj jedinici hrvatska dijaspora bira tri poslanika, a u 12. pripadnici nacionalnih manjina biraju osam poslanika.

Poslanici se na izborima u Hrvatskoj 2024. biraju kao i prethodnih godina - tajnim glasanjem, neposredno. Izbori se održavaju na svake četiri godine i Hrvatska nema praksu čestog održavanja prevremenih izbora. Kada je reč o biračkom pravu, imaju ga svi punoletni državljani Hrvatske, dakle oni koji su napunili 18 ili više godina. Na listi za poslanike mogu biti kandidati koji takođe imaju 18 ili više godina, obavezno državljanstvo Republike Hrvatske.

Pripadnici srpske manjine biraju poslanike

Izbori u Hrvatskoj 2024. bitni su i za srpsku manjinsku zajednicu. Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac doneo je odluku da partija izađe samostalno na parlamentarne izbore u 12. izbornoj jedinici.

Pripadnici srpske nacionalne manjine u pomenutoj izbornoj jedinici biraju tri poslanika. Kandidati za poslanike ove godine su Milorad Pupovac, Anja Šimpraga i Dragana Jeckov.

Pupovac je poručio da podržava one koji zadovoljavaju minimum političkih vrednosti za Srbe u Hrvatskoj, ali i za samu Hrvatsku.

"Moramo da dokažemo da je naše političko predstavništvo Srba u Hrvatskoj autentično i da nema autentičnijeg", rekao je Pupovac najavljujući kandidaturu.

Ko učestvuje na izborima u Hrvatskoj

Izbori u Hrvatskoj 2024. od strane mnogih su ocenjeni kao važni, istorijski, izbori nad izborima, borba na sve ili ništa, i to zbog velikog sukoba premijera Plenkovića i predsednika Milanovića.

Prvo je Plenković najavio da će predvoditi listu HDZ-a u prvoj izbornoj jedinici. Međutim, predsednik Zoran Milanović je sve iznenadio kada se na konferenciji za medije pojavio sa liderom SDP-a Peđom Grbinom i objavio kako će on predvoditi listu i biti kandidat za premijera.

Milanović je rekao i da neće podneti ostavku na funkciju predsednika pre održavanja izbora, već da će to učiniti nakon pobede SDP-a.

Hrvatska se u takvoj situaciji ranije nije našla, pa su se profesori ustavnog prava smenjivali u ocenama da li Milanović ovim postupkom krši Ustav. O tome je raspravljao i Ustavni sud, koji je zaključio da su te dve funkcije nespojive.

Milanoviću je rečeno da prestane sa učešćem u kampanji, ukoliko ne želi da podnese ostavku na funkciju predsednika. On, prema oceni Ustavnog suda, ne sme biti kandidat za poslanika, ni za premijera, niti učestvovati u kampanji.

Međutim, Ustavni sud nema ništa protiv da on nakon održavanja izbora dobije mandat za sastav vlade, ali od nekog drugog predsednika. Milanović poručuje da ga ni Ustavni sud neće zaustaviti i da će on biti naredni premijer Hrvatske.

Tako je on postao osoba koja stoji iza kampanje i liste SPD-a, samo se to ne sme pominjati u javnosti.

Na izborima u Hrvatskoj 2024. učestvuju lista Autohtona-Hrvatska stranka prava-Dražen Keleminec-HSP, Fokus Republika, Odlučnost i pravednost, Stranka Ivana Pernara, Domovinski pokret-Pravo i pravda-Demokratski HSS-Zelena lista, Hrvatska demokratska zajednica, Socijalno liberalna stranka-Hrvatska demohrišćanska stranka-Hrvatska narodna stranka-Hrvatska stranka umirovljenika, Hrvatska stranka građanskog otpora, Hrvatska stranka prava-Hrvatsko bilo-Hrvatska seljačka stranka, Međimurski demokratski savez, Most-Hrvatski suverenisti-Hrvatska konzervativna stranka-Nezavisna lista mladih, Možemo!-Hoćemo pravedno, Neovisna lista, Nezavisna platforma sjevera, Radnička fronta, Socijaldemokratska partija Hrvatske-Centar hrvatska seljačka stranka-Dalija Orešković i ljudi s imenom i prezimenom-Narodna stranka-Reformisti-Građansko liberalni savez, Umirovljenici zajedno-Stranka umirovljenika-Blok umirovljenici zajedno-Demokratska stranka umirovljenika.

Milanovićev gambit

Izbori u Hrvatskoj 2024. ipak će biti obeleženi postupcima Zorana Milanovića.

Aktuelni predsednik u sukobu je sa premijerom Plenkovićem, a kako je sam rekao, izbor Ivana Turudića za glavnog državnog tužioca "naterao" ga je da preuzme inicijativu i uključi se u parlamentarne izbore.

Milanović je danima poručivao "da rijeke pravde dolaze", kako je naposletku i nazvana lista SDP-a. Koliko god Milanovićevi potezi bili neuobičajeni, istina je da niko zapravo nema rešenje za situaciju koju je izazvao.

Stručnjaci ne mogu da se usaglase da je prekršio Ustav u toj meri da bude smenjen sa funkcije predsednika, ali navode da jeste prekršio Ustav.

To je saopštio predsednik Ustavnog suda Miroslav Šeparović, navodeći da Milanović ne može da se kandiduje za premijera dok obavlja funkciju predsednika i da mora da prestane sa učešćem u kampanji.

Šeparović rekao je da se nada da će Milanović poštovati ovo upozorenje, ali da je Ustavni sud spreman da poništi odluku o raspisivanju izbora, poništi rezultate izbora i iskoristi sva druga raspoloživa sredstva, ukoliko Milanović i SPD ne ispoštuju odluku.

Ovo, naglasio je Šeparović, isključuje bilo kakvu mogućnost da predsednik u kontekstu raspisanih parlamentarnih izbora bude kandidat na listi za izbor poslanika ili istican kao kandidat za premijera i da u tom svojstvu učestvuje u političkoj kampanji.

Milanović je, sa druge strane, poručio da ga ovo neće zaustaviti. "Biću lukav i biću premijer", rekao je predsednik Hrvatske.

Voldemort i burna kampanja

Izbori u Hrvatskoj 2024. tako su postali možda i najburniji ikad, imajući u vidu da Milanović i SDP ne odustaju od ideje da on bude premijer, Ustavni sud preti čak i poništavanjem rezultata izbora, a Andrej Plenković kaže da je to nečuveno.

Onaj čije ime ne sme biti izgovoreno, ili lord Voldemort iz popularnih romana o J.K. Rouling o čarobnjaku Hariju Poteru, postao je deo onoga što je označeno kao izborni cirkus u Hrvatskoj, i to kroz lik Zorana Milanovića.

Socijaldemokratska partija Hrvatske je na društvenim mrežama objavila satiričnu objavu nakon pojavljivanja Tomislava Karamarka, bivšeg predsednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) na Opštem saboru te stranke.

„Ima i HDZ svog kandidata“, napisali su uz fotomontažu na kojoj piše „Upoznajte Karaplenkovića“.

Ovo je odgovor i na objavu Mladeži HDZ-a, koja je na mreži „Iks“ objavila fotomontažu Zorana Milanovića prikazanog kao lorda Voldemorta, glavnog zlikovca iz serijala o Hariju Poteru, a čije se ime zbog svih zlodela koje je počinio niko nije usuđivao da izgovori.

Milanović je prokomentarisao upozorenje Ustavnog suda da ne sme da bude kandidat na parlamentarnim izborima i kandidat za premijera, kao ni da učestvuje u izbornoj kampanji na bilo koji način, porukom da je reč o svojevrsnom  „puču“ i najavio da sledi „vrsta svetog rata za opstanak“.

„Meni ne mogu ništa, ali mogu vama. Na tipičan gangsterski način grupa muljatora predvođena predsednikom Ustavnog suda Miroslavom Šeparovićem, bivšim šefom HIS-a iz vremena kad su praćeni i maltretirani hrvatski novinari, poslednje godine vlasti HDZ-a, postao je predsednik Ustavnog suda. Pre toga je bio korumpirani advokat“, rekao je Milanović.

Prve ankete 

Prema prvoj anketi Agencije Ipsos, nakon što je predsednik Hrvatske Zoran Milanović najavio da će predvoditi opozicionu SDP na predstojećim parlamentarnim izborima, na biračka mesta sigurno će izaći čak 69 odsto biračkog tela, dok je samo šest odsto reklo da sigurno neće izaći na birališta.

Prema ovoj anketi, čak 86 posto ljudi izražava čvrstu ili malo manje čvrstu volju da izađe na izbore, što bi bila zaista visoka izlaznost u odnosu na prethodne paralmentarne izbore održane 2020. godine, kada je na birališta izašlo malo manje od polovine građana sa pravom glasa.

Od onih koji su se izjasnili da izlaze na izbore, 32 posto želi za premijera aktuelnog šefa države Zorana Milanovića, a 30 posto Andreja Plenkovića.

Istraživanje je pokazalo da više od polovine anketiranih - 54 odsto, veruje da Milanović treba da odstupi s mesta predsednika pre ulaska u izbornu trku na parlamentarnim izborima, koji će biti održani 17. aprila. Ipak, čak jedna trećina ispitanih, dakle 33 odsto, smatra da ne treba.

HDZ je i dalje na prvom mestu sa 27,3 posto podrške ispitanih, drugi je SDP koji je sada na 22,6 posto podrške. Na trećem mestu je Možemo i pretpostavlja se da će ova stranka osigurati ulazak u parlament.

Porast podrške stranci Možemo beleži se od pobede Tomislava Tomaševića na lokalnim izborima u Zagrebu, a sada zbog uvreda na relaciji Plenković-Milanović.

Birači, pokazuju ankete, Sandru Bečić vide kao „pristojnu opciju“ koja se postavlja kao suprotnost aktuelnoj vlasti.

BONUS VIDEO Plenković o Milanoviću: Ne znam koje košmare ima i nije me briga