Istorijski uspeh AfD-a potresa Nemačku: Zašto rezultat iz Saksonije-Anhalt odjekuje širom Evrope

Na prvi pogled, rezultat u jednoj od najmanjih nemačkih saveznih pokrajina možda ne deluje kao događaj koji bi mogao da uzdrma političku scenu najveće evropske ekonomije. Saksonija-Anhalt ima oko 1,7 miliona birača, naspram približno 59 miliona na nivou cele Nemačke, a AfD nije uspeo ni da osvoji apsolutnu većinu.

Ipak, politički značaj ovog rezultata daleko prevazilazi granice same pokrajine.

Uspeh AfD-a dodatno povećava pritisak na vladajuću centrističku koaliciju u Berlinu i kancelara Fridriha Merca, koji je ranije obećavao da će zaustaviti rast popularnosti te stranke.

Istovremeno, rezultat otvara mnogo šire pitanje: da li je ono što se dogodilo u Saksoniji-Anhalt samo posledica specifičnog raspoloženja birača na istoku Nemačke ili nagoveštaj političkih promena koje bi mogle da zahvate i ostatak Evrope?

Istorijski rezultat i novo pitanje za Nemačku

Uspeh AfD-a ima posebnu težinu u zemlji u kojoj se politički život i osam decenija nakon završetka Drugog svetskog rata posmatra i kroz prizmu nacističke prošlosti.

Reč je o jednom od najvećih izbornih uspeha nacionalističke desnice u posleratnoj Nemačkoj, koji AfD-u pruža realnu mogućnost da preuzme značajniju ulogu u vlasti, za sada na regionalnom nivou.

Nemačke bezbednosne institucije pojedine delove AfD-a označile su kao desničarske ekstremističke organizacije, a među njima je i ogranak stranke u Saksoniji-Anhalt.

AfD je godinama najjači upravo na istoku zemlje, ali njegov politički domet više nije ograničen samo na taj deo Nemačke. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se stranka nalazi u samom vrhu i na nacionalnom nivou.

Zbog toga rezultat iz Saksonije-Anhalt predstavlja ozbiljan izazov za tradicionalne nemačke partije. Sve veći broj birača okreće leđa političkim opcijama koje su decenijama oblikovale nemačku politiku, a AfD uspeva da nezadovoljstvo pretvori u glasove.

Rezultat privukao pažnju i Donalda Trampa

Odjek izbora brzo je stigao i preko Atlantika.

Američki predsednik Donald Tramp objavio je na svojoj društvenoj mreži Truth Social rezultate izlaznih anketa iz Saksonije-Anhalt, pokazujući da se izbori u relativno maloj nemačkoj pokrajini pažljivo prate i u Vašingtonu.

Između političkih poruka AfD-a i Trampovog pokreta MAGA postoje očigledne sličnosti. AfD insistira na oštroj politici prema migracijama, kritikuje takozvanu „woke“ politiku i snažno naglašava nemačke nacionalne interese.

Poput Trampa, predstavnici stranke često kritikuju tradicionalne medije i politički establišment i dovode u pitanje način na koji funkcionišu pojedine državne institucije.

Ipak, evropske nacionalističke partije retko otvoreno grade kampanje oko Trampovog imena. Američki predsednik ostaje nepopularan među značajnim delom evropskog biračkog tela, zbog čega se političke sličnosti češće vide u porukama i metodama nego u direktnom pozivanju na njega.

Moskva ima razlog da pažljivo prati AfD

Na uspeh AfD-a reagovao je i Kiril Dmitrijev, direktor Ruskog fonda za direktne investicije, koji je rezultat nazvao „istorijskim“, dok je nemačku vladu opisao kao „diskreditovanu“, a kancelara Merca kao „poniženog“.

Interesovanje Moskve nije iznenađujuće.

Nemačka je jedan od ključnih evropskih saveznika Ukrajine i njen najveći pojedinačni donator, dok AfD zagovara potpuno drugačiji odnos prema ratu i Rusiji.

Stranka se protivi nastavku vojne pomoći Kijevu, traži ukidanje sankcija Moskvi i zalaže se za obnovu ekonomskih odnosa i uvoza jeftinijih ruskih energenata.

Takva politika posebno nailazi na podršku u delovima istočne Nemačke, gde su ekonomske posledice prekida energetskih veza sa Rusijom snažnije odjeknule.

Saksonija-Anhalt spada među ekonomski najslabije nemačke pokrajine. Uprkos ogromnim ulaganjima u razvoj nekadašnje Istočne Nemačke nakon pada Berlinskog zida, razlike između istoka i zapada zemlje i dalje postoje.

U tim oblastima prisutan je i fenomen poznat kao „Ostalgie“ – nostalgija za pojedinim aspektima života u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, pre svega za osećajem veće socijalne i ekonomske sigurnosti.

Brisel gleda ka Saksoniji-Anhalt, ali misli na celu Evropu

Rezultat izbora pažljivo se analizira i u institucijama Evropske unije.

Razlog nije samo Nemačka. U narednih godinu dana važne izbore očekuje niz velikih članica EU, među kojima su Francuska, Italija, Španija i Poljska. Uspeh AfD-a zato se posmatra i kao mogući pokazatelj šireg raspoloženja evropskih birača.

Reakcije evropskih političara već pokazuju duboke podele.

Lider španske nacionalističke stranke Voks Santjago Abaskal ocenio je da rezultat AfD-a predstavlja „veliku nadu za Nemačku i Evropu“.

Sa druge strane, francuski ministar za Evropu Benjamin Hadad, saveznik predsednika Emanuela Makrona, upozorio je da je reč o „ozbiljnom trenutku za Evropu“.

AfD i druge evropske stranke koje se svrstavaju na tvrdu ili krajnju desnicu međusobno se značajno razlikuju. Razlike su ponekad toliko velike da je francusko Nacionalno okupljanje Marin le Pen pre dve godine izbacilo AfD iz svoje grupacije u Evropskom parlamentu, smatrajući stavove nemačke stranke previše radikalnim.

Ipak, većini tih partija zajednički su oštar odnos prema migracijama, snažnije insistiranje na nacionalnom suverenitetu i skeptičniji odnos prema daljoj integraciji Evropske unije.

Zašto jačanje nacionalnih stranaka brine EU?

Upravo tu se nalazi jedan od glavnih razloga zbog kojih Brisel sa posebnom pažnjom prati njihov rast.

Poruke poput „Nemačka na prvom mestu“, „Italija na prvom mestu“ ili „Francuska Francuzima“ mogu da privuku birače nezadovoljne politikom EU, ali istovremeno otvaraju pitanje koliko bi Unija mogla da ostane jedinstvena u trenutku velikih spoljnopolitičkih izazova.

Evropa se istovremeno suočava sa ratom u Ukrajini, pritiskom Rusije, trgovinskim sporovima sa SAD i sve snažnijom konkurencijom Kine.

U Briselu smatraju da takvi izazovi zahtevaju zajednički evropski odgovor. Jačanje evroskeptičnih stranaka moglo bi, međutim, dodatno da oteža postizanje saglasnosti o ključnim pitanjima.

Posebno osetljivo pitanje jeste odnos prema Rusiji.

AfD se protivi sadašnjoj politici prema Moskvi, dok i pojedine druge evropske nacionalističke partije zagovaraju drugačiji pristup sankcijama, vojnoj pomoći Ukrajini i ulozi NATO-a.

Zašto birači okreću leđa tradicionalnim partijama?

Ipak, uspeh AfD-a teško je objasniti samo geopolitikom ili odnosom prema Rusiji.

Evropske birače mnogo neposrednije pogađaju problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju – rast troškova života, ekonomska nesigurnost, stanje zdravstvenih i drugih javnih službi, migracije i pitanje bezbednosti.

Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku dodatno pojačavaju osećaj nesigurnosti.

Upravo zato rezultat iz Saksonije-Anhalt predstavlja snažno upozorenje tradicionalnim političkim partijama. Deo birača očigledno više ne veruje da stranke koje su decenijama upravljale evropskim državama imaju odgovore na probleme koji ih najviše zabrinjavaju.

Glasanje za partije van tradicionalnog političkog centra pritom ne znači nužno da su njihovi birači prihvatili sve stavove tih stranaka. Za mnoge je takav glas pre svega izraz nezadovoljstva postojećom politikom i želje za promenom.

AfD je kampanju u Saksoniji-Anhalt vodio pod sloganom „Sve je moguće!“, uz obećanje da će Nemcima vratiti osećaj ponosa na sopstvenu zemlju.

Stranka do sada nije imala priliku da pokaže kako bi izgledala njena vlast na saveznom nivou. Međutim, rezultat u Saksoniji-Anhalt pokazuje da je sve veći broj Nemaca spreman da razmotri upravo takvu mogućnost.

Zbog toga izbori u jednoj od najmanjih nemačkih pokrajina imaju značaj koji daleko prevazilazi njene granice. Oni su istovremeno test za nemačku političku scenu i upozorenje tradicionalnim partijama širom Evrope da se raspoloženje birača menja – i da se politički prostor koji su decenijama kontrolisale sve brže otvara za nove snage.