ISIS se vratio na svetsku mapu terora: Od starih uporišta do terorističkih napada na drugom kraju sveta

Umesto kontrole gradova i teritorija, Islamska država (ISIS) danas deluje kroz regionalne ogranke, lokalne saveznike, podzemne ćelije i pojedince inspirisane njegovom ideologijom. Od zapadne Afrike do Australije, ime Islamske države ponovo se pojavljuje u bezbednosnim izveštajima i na naslovnim stranama svetskih medija. Najznačajniji i politički najosetljiviji primer tog povratka trenutno je Nigerija.

Na Božić, 25. decembra 2025. godine, predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp objavio je da je naredio vazdušne udare na položaje Islamske države u severnoj Nigeriji. Kako je Tramp naveo u poruci objavljenoj tog dana, ciljani su militanti koji su, prema njegovim rečima, „brutalno ubijali, pre svega, nevine hrišćane, na nivou koji nije viđen godinama, pa čak ni vekovima“. O detaljima te odluke i njenom političkom kontekstu opširno piše „Gardijan“ u analizi.

Trampov pritisak

„Gardijan“ navodi da su udari usledili posle višenedeljnog Trampovog javnog pritiska na nigerijsku vladu, koju je optuživao da ne čini dovoljno kako bi zaštitila hrišćansku populaciju od islamističkih napada. U isto vreme, Tramp je time načinio jedan od svojih najozbiljnijih vojnih poteza u Africi tokom drugog mandata, i to uprkos ranijim obećanjima da će Sjedinjene Države izvući iz „beskonačnih ratova“.

Prema informacijama američkog Ministarstva odbrane, koje je preneo AP. SAD su vazdušne udare izvele u saradnji sa nigerijskom vladom i uz njeno odobrenje. AP navodi da je saradnja obuhvatila razmenu obaveštajnih podataka i stratešku koordinaciju, što je kasnije potvrdilo i nigerijsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Međutim, zvanična reakcija iz Abudže bila je znatno opreznija od Trampove retorike. Nigerijsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da „terorističko nasilje, bilo usmereno na hrišćane, muslimane ili druge zajednice, predstavlja napad na vrednosti Nigerije i međunarodni mir i bezbednost“. „Gardijan“ ističe da se u tom saopštenju namerno ne pominje progon hrišćana kao povod za američku intervenciju.

Meta američke desnice

„Gardijan“ podseća da Trampov potez nije došao iznenada. Delovi američke desnice godinama pojačavaju tvrdnje da su hrišćani u Nigeriji sistematski progonjeni. U septembru 2025. republikanski senator Ted Kruz pozvao je na sankcije protiv nigerijskih zvaničnika, koji, kako je rekao, olakšavaju nasilje nad hrišćanima i drugim verskim manjinama, uključujući nasilje islamističkih grupa.

Tokom 2025. godine Tramp je te stavove pretočio u konkretnu politiku, kada je Nigeriju proglasio „zemljom od posebne zabrinutosti“ prema američkom Zakonu o međunarodnoj verskoj slobodi. „Gardijan“ navodi da je ta odluka usledila posle intenzivnog lobiranja američkih zakonodavaca i konzervativnih hrišćanskih organizacija.

Nedugo potom, Tramp je javno zapretio da bi mogao da uđe u Nigeriju ako vlasti u Abudži nastave da, kako je rekao, „dozvoljavaju ubijanje hrišćana“. Rojters je u novembru 2025. izvestio da su te izjave izazvale burne reakcije u Nigeriji, gde su se Trampove pretnje pojavile na naslovnim stranama novina u Lagosu.

Iako je nasilje nad hrišćanskim zajednicama u Nigeriji realno i često brutalno, „Gardijan“ naglašava da većina analitičara upozorava na složenost situacije. Nigerija je zvanično sekularna država, sa oko 53 odsto muslimanskog i 45 odsto hrišćanskog stanovništva, dok ostatak praktikuje tradicionalne afričke religije.

Sukobi između nomadskih stočara, koji su često muslimani, i poljoprivrednih zajednica, koje su pretežno hrišćanske, duboko su ukorenjeni u borbi za zemlju i vodu, ali se dodatno pogoršavaju verskim i etničkim razlikama. Otmice sveštenika, koje često dospevaju u međunarodne medije, mnogi analitičari tumače i kao kriminalni fenomen, jer se crkvene zajednice smatraju sposobnim da brzo prikupe novac za otkup.

Mreža u Turskoj

Dok se u Nigeriji ISIS pojavljuje kao pobunjenička sila, u Turskoj deluje kao podzemna mreža. CNN je izvestio da je turska policija uhapsila 115 osumnjičenih pripadnika ISIS-a u koordinisanim racijama širom zemlje, zbog navodnih planova napada tokom božićnih i novogodišnjih praznika.

Izdati su nalozi za hapšenje 137 osumnjičenih nakon što su istražitelji utvrdili da su operativci ISIS-a, takođe poznatog kao Islamska država, planirali napade u Turskoj tokom prazničnog perioda, saopštilo je u četvrtak Istanbulsko tužilaštvo.

„Utvrđeno je da je Oružana teroristička organizacija ISIS planirala akcije usmerene protiv naše zemlje, posebno protiv nemuslimanskih pojedinaca, u okviru predstojećih božićnih i novogodišnjih događaja“, navodi se u saopštenju.

Tužilaštvo u Istanbulu saopštilo je da su osumnjičeni planirali napade na nemuslimanske zajednice i javna okupljanja, navodi CNN, podsećajući na traumu napada u istanbulskom klubu Reina 2017. godine.

Sirija, staro uporište

Al Džazira je objavila da su sirijske vlasti uhapsile Tahu al-Zubija, visokog lidera ISIS-a, u operaciji u predgrađu Damaska. Sirijska državna agencija SANA navela je da su kod njega pronađeni samoubilački pojas i oružje, kao i da je bio „vali“, odnosno guverner ISIS-a za oblast Damaska.

Ovo je usledilo nakon što su SAD izvele masovne vazdušne udare na ciljeve ISIS-a u Siriji, kao odmazdu za napad u kojem su poginula dva američka vojnika i jedan civilni prevodilac.

Tramp je tom prilikom poručio da SAD sprovode „veoma ozbiljnu odmazdu“ protiv ISIS-a, navodi NBC Njuz.

Napad u Sidneju

Napad u Bondiju, u kojem su otac i sin Sadžid i Navid Akram ubili 15 ljudi na sidnejskoj plaži, ponovo je skrenuo pažnju na dugogodišnju borbu Filipina protiv islamističkog ekstremizma. Glavni fokus istrage je njihovo nedavno putovanje na jug Filipina, region koji decenijama trpi nasilje militantnih islamističkih grupa.

Akramovi su u zemlji boravili skoro mesec dana, a samo dve nedelje nakon povratka izveli su masakr usmeren na jevrejsku proslavu. U njihovom vozilu kasnije su pronađene improvizovane zastave Islamske države. Još nije jasno gde su tačno boravili na Filipinima i da li je putovanje direktno povezano sa napadom, ali australijske vlasti veruju da su prošli vojnu obuku. Ipak, filipinski zvaničnici zasad tvrde da nema dokaza da su trenirali sa lokalnim militantima.

Južni deo Filipina, posebno ostrvo Mindanao, dugo je centar ekstremističkih grupa poput Abu Sajafa i Mautea, koje su se u protekloj deceniji otvoreno povezale sa Islamskom državom. Region je izolovan, geografski pogodan za skrivanje kampova, sa slabom državnom kontrolom i poroznim granicama, što privlači strane ekstremiste.

Najdrastičniji primer bio je 2017. godine kada su militanti zauzeli Maravi, što je dovelo do petomesečne opsade i raseljavanja stotina hiljada ljudi. Iako je terorizam opao poslednjih godina zahvaljujući oštrijim zakonima, mirovnim sporazumima i lokalnim programima za suzbijanje ekstremizma, mnoge naoružane grupe i dalje postoje, a opasnost nije u potpunosti nestala.