Grčka i Turska ponovo na ivici ozbiljnog sukoba: Ankara aktivira „Plavu domovinu“, Atina gradi „Ahilov štit“

Gotovo trogodišnji period neuobičajenog smirivanja odnosa između Grčke i Turske mogao bi da bude završen zbog novog spora u Egejskom moru. Ovoga puta povod nisu direktno gas, nafta ili vojne vežbe, već – zaštićena morska područja.

Turska je nedavno proglasila dva morska parka u Egejskom moru i istočnom Mediteranu, što je izazvalo oštru reakciju Atine. Jedan park nalazi se u severoistočnom delu Egeja i obuhvata zaštićeno područje između grčkih ostrva Lemnos i Samotraka, dok se drugi nalazi istočno od Rodosa i okružuje grčko ostrvo Kastelorizo.

Odnosi dve zemlje značajno su se popravili nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Tursku u februaru 2023. godine, kada je Grčka poslala veliku pomoć. U decembru iste godine Ankara i Atina potpisale su Atinsku deklaraciju o prijateljskim odnosima i dobrosusedstvu.

Međutim, tokom perioda smirivanja nijedna strana nije rešila višedecenijske sporove, pre svega pitanje razgraničenja na moru. Upravo zbog toga je potez koji je formalno predstavljen kao mera zaštite životne sredine ponovo otvorio stare sukobe.

Grčko Ministarstvo spoljnih poslova brzo je reagovalo na odluku Ankare i proglašenje parkova nazvalo „nezakonitim“. Atina tvrdi da proglašavanje turskih morskih parkova u područjima izvan teritorijalnih voda Turske nema nikakvo pravno dejstvo.

Premijer Kirijakos Micotakis poručio je da Grčka želi dobre odnose sa susedima, ali je istovremeno poslao jasno upozorenje Ankari.

„Područja pod grčkim suverenitetom određena su međunarodnim pravom“, rekao je Micotakis i dodao da je Grčka „uvek spremna da ih brani“.

Morski parkovi kao novo oružje u starom sporu

Grčka je još 2025. godine proglasila dva morska parka – na Jonskim ostrvima i u južnim Kikladima – ali oba unutar svojih teritorijalnih voda. Ankara je tada upozorila Atinu da bi trebalo izbegavati jednostrane poteze.

„Treba izbegavati jednostrane akcije u zatvorenim ili poluzatvorenim morima kao što su Egejsko i Sredozemno more“, poručila je tada Turska.

Sada je, međutim, Ankara bez konsultacija sa Atinom proglasila sopstvene morske parkove. Kako ocenjuje Dojče vele, zaštita životne sredine izgleda da je u ovom slučaju tek sporedno pitanje. Proglašavanje zaštićenih zona sve više liči na novi način kojim dve države pokušavaju da potvrde svoje interese i kontrolu nad spornim morskim područjima.

U pozadini svega nalazi se višedecenijski sukob Grčke i Turske oko granica u Egejskom moru i ekonomskih prava koja iz njih proizlaze, uključujući ribolov i potencijalnu eksploataciju nafte i drugih prirodnih resursa.

Poseban problem za Atinu predstavlja turska doktrina „Mavi Vatan“, odnosno „Plava domovina“.

Grčka veruje da Ankara morske parkove koristi kako bi dovela u pitanje suverenitet grčkih ostrva i da je najnoviji potez deo upravo te doktrine.

Prema konceptu „Plave domovine“, Turska polaže pravo na delove ekskluzivnih ekonomskih zona koje Grčka i Kipar smatraju svojim. Doktrina dovodi u pitanje i grčki suverenitet nad brojnim ostrvima i ostrvcima.

Do sada je „Plava domovina“ uglavnom predstavljala strateški i teorijski koncept. Međutim, prema DW-u, ona se sada sve više pretvara u konkretnu politiku kroz zakonodavne inicijative u turskom parlamentu, dok bi morski parkovi mogli da posluže Ankari da formalizuje svoje zahteve za većom kontrolom nad delovima Egejskog mora i istočnog Mediterana.

Grčka se ubrzano naoružava

Dok Turska pokušava da proširi svoj uticaj na moru, Grčka ulaže milijarde u jačanje oružanih snaga.

Atina je uglavnom zadovoljna postojećim stanjem u Egejskom moru, ali Tursku vidi kao potencijalnu pretnju, posebno zbog njene vojne snage. Zbog toga je Grčka poslednjih godina mnogo ulagala u borbene avione, fregate, podmornice i sisteme protivvazdušne odbrane.

Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Grčka je u periodu od 2021. do 2025. bila 19. najveći uvoznik velikih sistema naoružanja na svetu.

Istovremeno Atina gradi i međunarodna partnerstva u kojima je jedan od važnih faktora upravo odnos prema Turskoj.

Grčka je, između ostalog, razvijala saradnju sa Saudijskom Arabijom. Micotakis je tokom državne posete saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana svojevremeno govorio o „destabilizujućoj i kontraproduktivnoj“ ulozi Turske.

U međuvremenu su se, međutim, odnosi Ankare i Rijada znatno poboljšali, a početkom avgusta Turska, Saudijska Arabija i Pakistan potpisali su veliki zajednički odbrambeni sporazum.

Grčka pravi svoj „Gvozdeni štit“

Još značajnije za Atinu je strateško partnerstvo sa Izraelom. Uprkos kritikama u samoj Grčkoj zbog humanitarne situacije u Gazi, Micotakis održava bliske odnose sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Grčko Ministarstvo odbrane sada planira da izgradi veliki protivvazdušni štit iznad Egejskog mora po uzoru na izraelsku „Gvozdenu kupolu“.

Sistem je nazvan „Ahilov štit“, a zamišljen je tako da Grčku zaštiti od praktično svih vrsta potencijalnih pretnji, uključujući i one koje bi mogle da stignu iz susednih država. Planirano je da bude potpuno operativan do 2029. godine.

Za sada Micotakis prema Ankari i dalje koristi pomirljiv ton. Međutim, Grčku najkasnije do proleća 2027. očekuju parlamentarni izbori, pa bi se približavanjem glasanja mogao pojačavati pritisak na premijera da zauzme čvršći, nacionalno obojen stav prema Turskoj.

Tako su morski parkovi, predstavljeni kao projekti zaštite prirode, postali novo bojno polje u starom grčko-turskom sukobu – u trenutku kada obe zemlje pokušavaju da učvrste svoje pozicije u Egejskom moru, dok Grčka istovremeno ubrzano gradi odbrambeni štit za slučaj da politički spor ponovo preraste u ozbiljniju bezbednosnu krizu.