FOTO, VIDEO Izronila „Stena gladi“: Dunav na istorijskom minimumu, ljudi hodaju i voze bicikle po njegovom koritu

Jedan od najupečatljivijih simbola krize ponovo je izronio u Budimpešti – takozvana „stena gladi“, veliki kamen ispod brda Gelert koji se vekovima smatrao upozorenjem na dolazak teških vremena.

Kada bi se "stena gladi" pojavila iz Dunava, to je značilo da je nivo reke toliko nizak da ploveći mlinovi više ne mogu da rade, da usevima preti propast i da bi glad mogla da usledi. Vremenom je gotovo postala legenda, ali ovog leta ponovo se pojavila, i to gotovo u celosti, zajedno sa velikim delovima isušenog rečnog korita.

Nizak vodostaj zatekao je stručnjake, a kriza je mnogo šira od samog izgleda reke. Mađarska se suočava sa ozbiljnim energetskim problemima, a zemlja je prvi put za 44 godine bila primorana da obustavi rad svih osim jednog nuklearnog reaktora koji se hlade vodom iz Dunava.

Novinari Gardijana prešli su više od 160 kilometara duž mađarske obale Dunava, obilazeći mesta u kojima se stanovnici bore da obezbede vodu za piće, dok poljoprivrednici pokušavaju da spasu ono što je ostalo od ovogodišnjeg roda.

Katastrofa je mogla da se predvidi

U mestu Počmeđer, u Peštanskoj županiji, poljoprivrednik Ištvan Šomođi već sada računa ogromne gubitke.

„Ove godine izgubio sam skoro polovinu roda, a gubitak bi mogao da dostigne i 70 odsto“, rekao je on.

Kako je objasnio, ono što nije već potpuno uništeno teško da može biti spaseno.

„Gotovo je. Sve se osušilo. Otkako sam počeo da obrađujem ovu zemlju posle pada komunizma, nikada nisam video ovakvu katastrofu.“

Šomođi kaže da sadašnja kriza nije došla iznenada. Prethodne godine već su donele niz toplotnih talasa i suša, a naučnici upozoravaju da klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem čine ekstremne vrućine sve češćim i intenzivnijim.

„Moglo se videti da ovo dolazi“, rekao je.

„Žetva je bila loša već prošle godine, ali smo tada imali sreće jer je Dunav ostao visok. I pored velikih vrućina, u zemljištu je još bilo dovoljno vode. Ovoga puta nema nade da ćemo spasiti useve.“

Reka može da se pregazi

Pored gotovo praznih puteva uz reku, porodice sa decom traže spas od vrućine u plitkoj vodi Dunava, dok vojne cisterne izvlače vodu iz seoskih bunara i prevoze je do rezervoara koji snabdevaju lokalne vodovodne sisteme.

U Sentandreji, gradu preko puta Počmeđera, posledice suše vidljive su na svakom koraku. Tokom najtoplijih dana pojedini večernji programi održavaju se uz sveće kako bi se smanjila potrošnja električne energije.

Na pojedinim mestima pojavila su se velika, gotovo pustinjska ostrva. Rečno korito je ispucalo, zemlja se pretvorila u tvrdu glinu, a temperature u Budimpešti približile su se 42 stepena. Noćne temperature dostizale su i 28 stepeni.

Na određenim delovima Dunava kod Sentandreje voda je toliko plitka da se reka može pregaziti, a voda jedva doseže iznad članaka.

Lokalne spasilačke službe upozoravaju da je takva situacija varljiva i opasna.

„Kupanje i plovidba ovde su zabranjeni“, rekao je Laslo Balaž, šef lokalne rečne spasilačke službe.

„Ali ljudi koji beže od vrućine ipak ulaze u vodu, ne znajući da se plitko korito može naglo pretvoriti u duboku rupu u kojoj postoji opasnost od utapanja.“

Krajem juna policija u Budimpešti saopštila je da su tri osobe nestale u Dunavu tokom jednog vikenda. Jedno telo je kasnije pronađeno, dok je potraga za preostalo dvoje nastavljena nizvodno.

Problemi u vodosnabdevanju

Suša je istovremeno izazvala i probleme u vodosnabdevanju. U prostorijama turističkog centra u Sentandreji uskladištene su hiljade flaša vode koje mogu biti hitno podeljene stanovnicima, naročito starijima i ranjivim grupama.

Zamenik gradonačelnika Jožef Guljaš rekao je da je između 4.000 i 5.000 domaćinstava ostalo bez vode.

„Podelili smo 25 tona vode i dobijali oko 100 hitnih poziva dnevno“, rekao je.

„Nikada ranije nismo doživeli nešto ovako ozbiljno. Starije žene bi grlile ljude koji su im donosili vodu i počinjale da plaču.“

U samoj Budimpešti situacija je još dramatičnija. Dunav, čiji se vodostaj u normalnim uslovima kreće između dva i tri metra, a tokom poplava može da dostigne i osam metara, početkom avgusta pao je na svega 14 do 19 centimetara.

Povlačenje vode otkrilo je predmete koji su decenijama ili vekovima bili skriveni ispod površine. Među njima su ostaci vunastog mamuta, delovi starog mosta uništenog posle Drugog svetskog rata, olupina nacističkog ratnog broda, kao i neeksplodirana britanska bomba.

Biciklom po koritu

Nizak nivo vode omogućio je i nešto što bi u normalnim uslovima bilo nezamislivo.

Gabor Kirti, predsednik mađarskog biciklističkog kluba, krajem jula seo je na bicikl i vozio oko 30 kilometara po otkrivenom koritu Dunava.

Njegova vožnja brzo je postala viralna na društvenim mrežama, ali on kaže da mu cilj nije bio avantura.

„Želeo sam da pokažem da, ako možete biciklom da vozite 30 kilometara po dnu Dunava, onda smo zbog ove klimatske krize bukvalno dotakli dno“, rekao je.

Vozio je preko sitnog šljunka, krupnog kamenja, tvrdog peska i blata, a put mu je trajao oko tri sata.

„Za mnoge je to bila neverovatna avantura. Za mene je bilo potresno“, rekao je.

„Vozio sam kroz delove reke u kojima sam kao dete plivao i vozio kajak, a sada sam mogao da ih pređem biciklom. To me je ispunilo neopisivom tugom. Bilo je kao da gledate mesto strašne nesreće. Tokom čitave vožnje pred mojim očima se otkrivala prava razmera katastrofe.“

U oblasti Nađtetenj situacija izgleda gotovo nestvarno. Zaštićeno ostrvo Kis-Haroš-siget, do kojeg se ranije moglo stići samo čamcem, sada je dostupno pešice jer se Dunav toliko povukao da je ogolio korito između ostrva i kopna.

Ljudi hodaju po prostoru koji je donedavno bio nekoliko metara pod vodom. Kajakaši pokušavaju da prolaze kroz preostale plitke kanale, ali mnogi na kraju odustaju, stavljaju kajake na ramena i nastavljaju peške.

Mađarske vlasti već prebacuju vodu u pojedine rezervate prirode kako bi sprečile potpuno isušivanje močvara.

Najteže u Pakšu

Kriza je posebno vidljiva u gradu Pakšu, gde se nalazi jedina mađarska nuklearna elektrana.

Mađari su potopili i barže kako bi podigli nivo reke da bi preostale turbine nukelarne elektrane mogle da rade.

Lokalni radnici rade i vikendom kako bi spasili više od 700 ugroženih stabala i gradsko zelenilo.

Silvija Farkaš, koja već 18 godina radi na održavanju drveća i biljaka, kaže da nikada nije videla takvo propadanje vegetacije.

„Za svih ovih 18 godina nikada nisam videla da se ovoliko biljaka osuši“, rekla je.

„I nikada nisam radila ovoliko koliko radim ove godine samo da pokušamo da ih održimo u životu.“

Stanovnicima trenutno nije dozvoljeno da vodom iz vodovoda zalivaju bašte. Umesto toga koriste sivu vodu i druge raspoložive izvore.

Najugroženiji su oni koji su i pre suše živeli u lošim uslovima i nisu imali stabilan pristup vodi i kanalizaciji.

Geza Oršoš Renata živi sa četvoro dece u maloj kući na periferiji Pakša i nikada nije imala tekuću vodu. Godinama se oslanjala na komšiju, ali je sada i to sve teže.

„Čak i zimi moramo da pumpamo vodu i grejemo je u velikim posudama kako bismo mogli da se operemo“, rekla je.

„Sada nam prijatelj jednom nedeljno donosi vodu. Ali ovo postaje nepodnošljivo.“

Dok se iz Pakša vraća ka Budimpešti, na horizontu se povremeno pojavljuju veliki oblaci koji izgledaju kao najava dugo očekivane kiše. Do večeri, međutim, nestanu bez padavina, ostavljajući zemlju u još jednom danu iščekivanja.

Za mnoge Mađare simbol nade postala je upravo „Stena gladi“. Voleli bi da je ponovo prekrije Dunav i da se vrati tamo gde je vekovima bila, ispod površine reke.

Ali Šomođi, koji je od detinjstva slušao priče o steni kao upozorenju na glad i propast useva, više nije optimista.

„Suša će se vratiti i sledeće godine“, rekao je.

„To je pravac u kojem se krećemo. A mi tu ne možemo mnogo da uradimo.“