Evropa ima opasnu slabu tačku, a Rusija je upravo vežbala kako da je pogodi: NATO otkrio tajnu operaciju

Zapadni zvaničnici tvrde da je cilj vežbe bio testiranje mogućnosti za sabotažu podmorske infrastrukture u slučaju eventualnog sukoba sa NATO-om. Saveznici su ruske snage presreli i jasno im stavili do znanja da je njihova aktivnost otkrivena, nakon čega je operacija prekinuta.

Tehnologija za koju javnost nije znala

Velika Britanija i Norveška su još u aprilu objavile da su otkrile prikrivenu rusku operaciju u arktičkim vodama. Međutim, detalji o novoj tehnologiji, tačna lokacija na kojoj je operacija sprovođena i učešće Sjedinjenih Američkih Država do sada nisu bili poznati javnosti.

Nijedan podmorski kabl nije oštećen. Zapadni zvaničnici ocenjuju da se radilo o vojnoj vežbi koja je trebalo da simulira upotrebu sistema u slučaju eventualnog sukoba Rusije i NATO-a. Kako tačno tehnologija funkcioniše, nisu želeli da otkriju.

Slučaj je dodatno privukao pažnju jer deo zapadnih obaveštajnih službi već duže upozorava da Moskva jača kapacitete za sabotažne operacije u Evropi.

Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost da bi Rusija u eventualnoj krizi mogla da pokuša da testira član 5 Severnoatlantskog ugovora, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na ceo Savez.

U takvom scenariju, podmorski kablovi mogli bi da postanu jedna od najosetljivijih tačaka.

Kablovi tanki kao crevo, a preko njih prolazi ogroman deo sveta

Na prvi pogled, podmorski kablovi deluju gotovo beznačajno.

Često nisu deblji od baštenskog creva i nalaze se na morskom dnu ili neposredno ispod njega. Ipak, preko njih prolazi veliki deo globalnog internet saobraćaja i finansijskih transakcija.

Upravo zbog toga njihova strateška i ekonomska vrednost godinama raste.

Podmorski komunikacioni kablovi imali su važnu ulogu još tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kada su korišćeni za prenos vojnih naređenja putem telegrafa i telefona.

U blizini Svalbarda nalaze se dva optička kabla, svaki dug oko 1.400 kilometara, koji arhipelag povezuju sa kopnenim delom Norveške. Na pojedinim mestima nalaze se na dubini od čak 2.700 metara.

Njima se prenose ogromne količine satelitskih podataka iz zemaljske stanice SvalSat, najveće takve stanice na svetu i dela NASA mreže Near Space Network. Rusko Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na Rojtersov zahtev za komentar. Kremlj već duže odbacuje optužbe da Rusija sprovodi sabotažne operacije u državama NATO-a ili da priprema sukob sa Savezom.

Zapad upozorava na sve veći pritisak

Pojedini zapadni zvaničnici smatraju da je Rusija poslednjih meseci pojačala aktivnosti usmerene prema evropskim državama. Poljska, Litvanija i Rumunija prijavile su različite incidente i povrede bezbednosti.

Pokušaj napada dronom na nemački aerodrom Lajpcig/Hale u avgustu doveo je do niza kontramera Berlina, među kojima su zatvaranje ruskog konzulata u Bonu i kulturnog centra u Berlinu.

Direktor CIA Džon Retklif u avgustu je otputovao u Moskvu na razgovore sa ruskim obaveštajnim zvaničnicima. Prema navodima izvora upoznatih sa sastankom, jedan od razloga posete bilo je upozorenje Moskvi da ne pojačava sabotažne aktivnosti u Evropi.Rojters nije mogao da potvrdi da li je tokom tih razgovora posebno pomenuta ruska podmorska operacija. Kremlj nije saopštio detalje sastanka.

NATO želeo da Moskva zna da je operacija otkrivena

Dok se operacija odvijala na moru, britanski i norveški zvaničnici preneli su svoja saznanja i direktno Moskvi. Cilj je bio jasan: pokazati ruskim vlastima da Zapad zna šta GUGI radi i da je tajnost operacije kompromitovana.

Norveški ministar odbrane Tore Sandvik rekao je da je zajednička akcija NATO saveznika poslala Moskvi nedvosmislenu poruku.

„Našom zajedničkom operacijom pokazali smo Rusiji da ne može da deluje neprimećeno“, rekao je Sandvik.

Dodao je da će svaki pokušaj napada na kritičnu infrastrukturu biti otkriven i da bi imao posledice. Istovremeno je naglasio da nikome nije u interesu dalje podizanje tenzija na krajnjem severu.

Britansko Ministarstvo odbrane podsetilo je da je još 9. aprila saopštilo da je zabeležilo pokušaje prikrivenog delovanja GUGI-ja u britanskim i norveškim vodama.

I Vašington i London uveli su sankcije ovoj ruskoj vojnoj strukturi.

Bela kuća nije komentarisala Rojtersove navode, dok je CIA odbila da govori o slučaju.

Arktik postaje sve važniji

U slučaju otvorenog sukoba Rusije i NATO-a, dodatni značaj imao bi morski prostor između južnog Svalbarda i norveškog kopna, poznat kao Bear Gap. Ruske nuklearne podmornice sa poluostrva Kola morale bi tim pravcem da izađu prema Atlantiku.

Reč je o prolazu širokom oko 640 kilometara, posle kojeg bi podmornice prolazile pored udaljenog norveškog vulkanskog ostrva Jan Majen.

Velika Britanija je ove nedelje objavila da je u avgustu zajedno sa norveškim i američkim snagama rasporedila vojnike na tom ostrvu. Cilj vežbe bio je da se pokaže sposobnost NATO-a za zajedničko delovanje na krajnjem severu.

Norveška do 2028. planira i izgradnju novog optičkog kabla koji bi povezao Svalbard i Jan Majen sa kopnom.

Evropa sve zavisnija od infrastrukture koju teško može da zaštiti

NATO je zaštiti podmorske infrastrukture počeo da posvećuje znatno više pažnje nakon uništenja tri od četiri cevi gasovoda Severni tok 2022. godine.

Od 2023. godine bezbednosne službe beleže i sve više brodova koji se veoma sporo kreću iznad ili u blizini osetljive podmorske infrastrukture, uključujući gasovode, energetske vodove i telekomunikacione kablove.

Takvo kretanje može da posluži za precizno mapiranje njihove lokacije. Ova praksa poznata je kao „drifting“.

Prema podacima kompanije Windward, u Severnom moru je prošle godine registrovano 13.079 takvih slučajeva, što je 52 odsto više nego godinu ranije. U Južnom kineskom moru broj je porastao čak 88 odsto, na 18.401 slučaj. Samo mapiranje infrastrukture u međunarodnim vodama nije nezakonito.

Ipak, bezbednosni stručnjaci upozoravaju da tako detaljno prikupljanje podataka može da bude priprema za buduće sabotaže. Zbog toga je NATO pokrenuo nove sisteme nadzora, među kojima je Baltic Sentry, dok je Velika Britanija pokrenula Nordic Warden.

Cilj ovih programa jeste bolja koordinacija savezničkih mornarica i pojačane patrole oko kritične infrastrukture. Windward navodi da je od oktobra 2023. do kraja prošle godine u Baltičkom moru oštećeno ili presečeno najmanje 11 podmorskih kablova.

„Rusija i Kina najveće podvodne pretnje“

Izvršni direktor Windwarda Ami Danijel ocenio je da su Rusija i Kina trenutno najveće podvodne bezbednosne pretnje. Problem za Evropu, upozoravaju stručnjaci, postaje sve ozbiljniji.

Globalna mreža energetskih i telekomunikacionih kablova na morskom dnu ubrzano se širi zbog sve veće potražnje za prenosom podataka i električne energije, dodatno podstaknute razvojem veštačke inteligencije.

Istovremeno, evropske zemlje još nemaju dovoljne kapacitete za zaštitu infrastrukture od koje sve više zavise. Brus Džouns, viši saradnik Brookings Institutiona, problem je sažeo jednostavno.

„Evropa je u poslednjih 25 godina dramatično povećala zavisnost od infrastrukture na morskom dnu, a istovremeno smanjila sposobnost da je zaštiti“, rekao je. Sada, ocenjuje, evropske države pokušavaju da te kapacitete ponovo izgrade. I to u trenutku kada zapadne zemlje tvrde da ruska pretnja postaje sve ozbiljnija.