Evropa dobija svoj "član 4" po uzoru na NATO: Fon der Lajen otkrila veliki bezbednosni plan

Jedna od centralnih poruka njenog obraćanja bila je da Evropa mora da postane sposobnija da samostalno štiti svoju bezbednost. Fon der Lajen je upozorila na sve češće hibridne napade, paljevine i upade dronova, navodeći incidente u Litvaniji, Danskoj i Poljskoj. Prema njenim rečima, reč je o napadima ruskim vojnim sredstvima i operacijama koje predstavljaju pretnju čitavoj Uniji.

Zbog toga je najavila stvaranje evropskog protokola za vanredne bezbednosne situacije, kao i osnivanje Evropskog saveta za bezbednost. U novom formatu, osim lidera EU, trebalo bi da učestvuju Ukrajina, Velika Britanija, Norveška, Kanada i drugi partneri.

Fon der Lajen je u govoru o stanju unije rekla da su je „užasnule“ slike sa sahrane Mladića, pravosnažno osuđenog za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Njene reči propraćene su aplauzom poslanika u Evropskom parlamentu.

Novi bezbednosni mehanizam po uzoru na NATO

Jedna od najznačajnijih ideja jeste stvaranje evropskog „bezbednosnog protokola“ po uzoru na član 4 NATO-a. To bi omogućilo pojedinačnoj članici EU da, ukoliko proceni da je njena bezbednost ugrožena, pokrene konsultacije sa svim ostalim članicama.

„Jačamo saradnju sa NATO-om. Ali naša doktrina, institucije i način donošenja odluka nisu držali korak sa novom stvarnošću“, poručila je fon der Lajen.

Euraktiv ocenjuje da bi predloženi Evropski savet za bezbednost mogao da se posmatra i kao potencijalni konkurent NATO-u, dok zasad nije jasno kakav bi stav prema toj inicijativi imali generalni sekretar Alijanse Mark Rute i američki predsednik Donald Tramp.

Još snažnija podrška Ukrajini

Fon der Lajen najavila je i do sada najsnažniju podršku Ukrajini pred predstojeću zimu. Planirana je finansijska pomoć za nabavku i razvoj modularnih sistema protivvazdušne odbrane, uz strožu primenu sankcija Rusiji i zatvaranje pravnih rupa koje Moskva koristi za njihovo zaobilaženje.

Ruske napade na civile opisala je kao namernu strategiju terora.

Kanada nikad bliže Evropskoj uniji

Posebno mesto u govoru dobila je Kanada. Fon der Lajen predložila je da ona postane prva pridružena članica Evropske unije i poručila da Brisel želi da odnose sa Otavom podigne na najviši mogući nivo.

Kanadski premijer Mark Karni prisustvovao je njenom obraćanju, a Komisija Kanadu vidi kao jednog od ključnih evropskih partnera, posebno u oblasti bezbednosti i veštačke inteligencije.

EU istovremeno pokušava da proširi mrežu međunarodnih partnerstava i radi na trgovinskim sporazumima sa Australijom, Indijom, Merkosurom, Meksikom i Indonezijom. Poruka fon der Lajen je da samoizolacija nije opcija u trenutku kada je međunarodni poredak zasnovan na pravilima pod sve većim pritiskom.

Upozorenje zbog Kine

Govoreći o evropskoj ekonomiji, fon der Lajen je kao prioritet označila završetak jedinstvenog tržišta i ubrzavanje administrativnih procedura kako bi kompanije lakše dolazile do investicija.

Posebno je upozorila na trgovinske odnose sa Kinom, navodeći da EU beleži trgovinski deficit od oko milijardu evra dnevno. Prema njenim rečima, novi talas ekonomskog pritiska iz Kine već doprinosi deindustrijalizaciji pojedinih evropskih industrijskih centara.

Najavila je korišćenje raspoloživih instrumenata za uravnoteženje odnosa sa Pekingom, kao i smanjivanje zavisnosti Evrope od pojedinih izvora kritičnih sirovina.

„Najtoplije leto ikada“

Veliki deo govora bio je posvećen klimatskim promenama. Fon der Lajen je navela da je tokom proteklog leta izgorelo 660.000 hektara zemljišta, izgubljeno 12 miliona tona useva, dok je zabeleženo više od 35.000 dodatnih smrtnih slučajeva.

„Ovo je bilo najtoplije leto ikada, ali verovatno i najhladnije među onima koja dolaze“, upozorila je.

Za sledeći mesec najavila je novi paket mera za klimatsku otpornost i pripremu za toplotne talase. Upozorila je i na nestašicu vode, navodeći da se zbog dotrajalih i propusnih vodovodnih sistema u Evropi gubi gotovo svaka četvrta litra vode.

„Veštačka inteligencija sa ljudskim upravljanjem“

Fon der Lajen govorila je i o ubrzanom razvoju veštačke inteligencije. EU, prema njenim rečima, želi da iskoristi AI za povećanje produktivnosti u zdravstvu, industriji, poljoprivredi i drugim sektorima, ali uz strogu kontrolu rizika.

„Iznad svega, želimo veštačku inteligenciju sa ljudskim upravljanjem. To je suština evropskog puta“, poručila je.

Najavljena je i saradnja sa Kanadom i Velikom Britanijom na procenjivanju bezbednosti najnaprednijih AI modela.

Novi odgovor na migracije

Fon der Lajen najavila je i poseban evropski mehanizam za situacije u kojima se masovne migracije namerno izazivaju ili koriste kao političko i bezbednosno sredstvo.

Povod je, između ostalog, nedavna situacija u španskoj Ceuti. Novi „Evropski okvir za odgovor na vanredne situacije“ omogućio bi pogođenim državama da, pod strogo određenim uslovima i na ograničeno vreme, odstupe od dela standardnih procedura.

„Uvek ćemo poštovati naša osnovna prava, ali nikada nećemo pristati na kompromis kada je reč o zaštiti naših granica“, poručila je fon der Lajen.

Predsednica Komisije je tako godišnjim govorom pokušala da postavi okvir za sledeću fazu evropske politike – Evropu koja bi trebalo da bude samostalnija u bezbednosti, konkurentnija u ekonomiji, manje zavisna od drugih sila i sposobnija da odgovori na rat, hibridne pretnje, migracije, klimatske promene i ubrzani razvoj novih tehnologija.