Dodikovo lobiranje od nekoliko stotina hiljada dolara daje rezultate u Vašingtonu: Privremeno ublažene sankcije Dragičeviću

Pojavljivanje Rudolfa V. Đulijanija, jednog od najpoznatijih pristalica američkog predsednika Donalda Trampa, u Banjaluci u februaru označilo je javni početak „skupe i široko razgranate kampanje uticaja čiji je cilj bio da ubedi Trampovu administraciju da podrži proruskog autoritarnog lidera koji pokušava da ostane na vlasti uprkos pritiscima kod kuće i u Vašingtonu“, navodi list.

Prema dokumentima podnetim američkom Ministarstvu pravde, kampanja se razvila u „mrežu uticajnih lobista i advokata povezanih sa Trampom, koji su za svoj rad dobijali oko 300.000 dolara mesečno, ili više“. Cilj je bio da se Dodik predstavi kao svojevrsni „Tramp Balkana“.

Autor teksta, Kenet P. Vogel, objašnjava da je Dodikova kampanja prikazivala lidera Republike Srpske kao žrtvu „političkih progona sličnih onima na koje se žale i Tramp i Đulijani“. Dodik je takođe predstavljen kao političar spreman da sklopi unosne dogovore sa Vašingtonom.

Iako se Trampova administracija formalno distancirala od Dodikovih napora, kampanja uticaja donela je određene rezultate — održani su sastanci s dvojicom visokih diplomata koje je imenovao Tramp, a sankcije pojedinim Dodikovim saradnicima delimično su ublažene.

Novi model lobiranja u Trampovoj eri

Vogel piše da ovaj slučaj predstavlja „nacrt novog tipa stranog lobiranja prilagođenog Trampovom vremenu“.

U ranijim administracijama, strani političari, oligarsi ili kompanije obično su angažovali dvostranačke lobističke firme koje su pisale izveštaje i organizovale sastanke u Kongresu kako bi pokazale da su njihovi interesi u skladu s američkom politikom.

„Danas se, međutim, sve više obraćaju ljudima iz Trampovog najužeg kruga, koji direktno komuniciraju s predsednikom ili njegovom bazom, ponavljaju njegove poruke, laskaju njegovom egu i predstavljaju svoje zahteve kao deo njegove političke agende“, piše Vogel.

Bivši guverner Ilinoisa Rod Blagojević rekao je za The New York Times da to odražava Trampov status vođe desničarskog populističkog talasa koji se širi svetom.

Blagojevića, koji je bio izabran kao demokrata, Tramp je pomilovao u februaru posle presude za političku korupciju, a već u martu potpisao je ugovor s Dodikovom vladom.

„Jasno sam video šta rade predsedniku Trampu dok sam bio u zatvoru“, rekao je Blagojević. „Isto to sada rade u Evropi — ne samo Dodiku, nego i drugim liderima. To se dešava u Francuskoj, Brazilu, Rumuniji.“

U okviru ugovora, Blagojević je objavljivao tekstove i izjave u medijima u kojima je kritikovao postupke protiv Dodika pred sudovima BiH, optužujući međunarodne predstavnike za politički progon.

Mreža lobista i Trampovih saradnika

Dodik i njegovi saveznici nisu jedini koji koriste ovaj pristup. U Albaniji, konzervativni opozicioni lider optužen za korupciju pokušao je da se poveže s Trampovim timom, dok su u Brazilu bivši predsednik Žair Bolsonaro i njegov sin održavali bliske veze s Trampovim krugom.

Rudi Đulijani, koji se još uvek suočava s pravnim i finansijskim posledicama svojih aktivnosti kao Trampov lični advokat tokom izbora 2020. godine, i dalje ima Trampovo poverenje. Tramp je najavio da će ga odlikovati Predsedničkom medaljom slobode.

Đulijani, poznat po poslovnim angažmanima u inostranstvu tokom Trampovog prvog mandata, i dalje se u mnogim zemljama smatra direktnom vezom s američkim predsednikom.

U pismu kojim je Dodik pozvao Đulijanija u Republiku Srpsku, naveo je: „Vi i predsednik Tramp bolje od bilo koga razumete koliko je ‘duboka država’ spremna da napada političke protivnike.“ Đulijani je pismo objavio na društvenim mrežama, a ubrzo zatim posetio Banjaluku, noseći kapu sa natpisom Make Srpska Great Again.

Tokom posete, Đulijani je Dodika nazvao „snažnim prijateljem Sjedinjenih Država“ i istakao kako „demokratske administracije gaje predrasude“ prema njemu.

Njegov portparol Ted Gudman rekao je da Đulijani nije bio plaćen od strane Republike Srpske, već od „privatnih interesa“ koje nije imenovao.

Skupa lobistička mreža i ublažavanje sankcija

Posle Đulijanijeve posete, Vlada Republike Srpske angažovala je advokate, lobiste i konsultante — uključujući Blagojevića — kako bi pridobila Trampovu podršku. Njihove aktivnosti obuhvatile su pritisak na Vašington da ukine sankcije, preispita Dejtonski sporazum i ograniči ovlašćenja visokog predstavnika, nudeći zauzvrat pristup bogatim nalazištima litijuma u Republici Srpskoj.

Među angažovanima su bili Marty Obst, bivši pomoćnik potpredsednika Majka Pensa, i Kristofer Harvin, republikanski operativac povezan s Trampovom kampanjom 2016. godine.

Takođe su angažovani advokati Mark Zel i Robert Garson — prvi poznat u izraelsko-američkim konzervativnim krugovima, a drugi bivši Trampov pravni zastupnik. Njihovi ugovori vredni su stotine hiljada dolara, uz dodatne bonuse za „uspeh“, odnosno ukidanje sankcija.

Prema izvorima NYT-a, Dodikovi saradnici su se u avgustu sastali s Trampovim izaslanikom Ričardom Grenelom u Crnoj Gori.

Nekoliko dana kasnije, američko Ministarstvo finansija privremeno je ublažilo sankcije Danijelu Dragičeviću, Dodikovom bivšem šefu kabineta, što je otvorilo mogućnost da i drugi bliski saradnici uskoro dobiju slično olakšanje.

Mogućnost ukidanja sankcija i Dodikova budućnost

Kampanja uticaja traje i dalje. Dodik je nedavno u Rusiji najavio da će na narednim izborima podržati svog lojalistu, takođe pod američkim sankcijama, kao mogućeg naslednika.

Analitičar Adnan Ćerimagić iz berlinskog European Stability Initiative smatra da bi, ukoliko Trampova administracija ukine sankcije, Dodik mogao proglasiti pobedu.

„Na taj način bi očuvao svoju političku koaliciju i obezbedio naslednika“, rekao je Ćerimagić. „Mogao bi da tvrdi da je na kraju ipak pobedio — jer su njegovi ljudi i dalje na vlasti.“