0
Bilo je pitanje trenutka kada će eksplodirati - domovi za decu u Hrvatskoj pucaju po šavovima, hraniteljske porodice, umesto o najviše troje, brinu i za sedmoro dece, socijalni radnici već mesecima upozoravaju i pišu iz svih krajeva Hrvatske Ministarstvu rada i socijalne politike da nemaju gde da smeste zlostavljanu i napuštenu decu, jer više nigde nema mesta. Ali, ništa se ne događa.
Juče je eksplodiralo – psihološkinja Valerija Kanđera, stručnjaki sa višegodišnjim iskustvom u zagrebačkom centru za socijalnu pomoć, objavila je status na Fejsbuku.
„Devojčica šest i po godina. Lice porcelanski glatko, okrugle smeđe oči umiljate mace sa najdužim trepavicama na svetu, kike umotane ružičastim gumicama i osmeh koji ne silazi s lica. Ministre, trebamo hitni, hitni smeštaj ove prekrasne devojčice! 31 ustanova u Republici Hrvatskoj ne želi da joj pruži smeštaj. Nijedan tim za starateljstvo u Republici Hrvatskoj nije dao pozitivan odgovor o smeštaju. Kada smo je preuzeli iz dečijeg vrtića specijalizovanog za decu s posebnim potrebama, starateljka je plakala u nemoći, a ja sam gurala suze nazad da se vrate tamo odakle su krenule. Evo, sada se nalazi u mojoj kancelariji Hrvatskog zavoda za socijalnu pomoć. Koji je promenio ime pa više nije Centar. Ali koji je centralizovao sve što se dalo centralizovati bez smisla i logike. Evo, to je reformisano. Ali nema smeštaja za devojčicu koja se upravo glasno smeje u mojoj kancelariji koju delim sa još dva psihologa. Radno vreme nam je do 15.30. Gde ćemo onda sa prelepom devojčicom koju sudbina nije štedela, a sistem se bahato poigrava“, napisala je ona.
Kako piše Jutarnji list, od prošlog nedelje se zna da devojčici treba smeštaj. Majka joj je navodno u ustanovi zatvorenog tipa, otac na nepoznatoj adresi, a šira porodica najavila je da će devojčicu u ponedeljak da dovede u vrtić i da neće doći po nju. Još prošle srede o svemu je obavešteno Ministarstvo rada i socijalne pomoći, koje vodi ministar Marin Piletić, ali rešenje nisu našli.
Stvar se završila tako što su vozač centra, socijalna radnica, psiholog i devojčica nakon završetka radnog vremena krenuli u fizički obilazak ustanova. U Domu za decu Zagreb uputili su ih u obližnji Centar za razvoj i obrazovanje Slave Raškaj, koji se bavi pružanjem usluga korisnicima oštećenog sluha i korisnicima sa komunikacijskim teškoćama iz polja autizma, ali tamo više nisu zatekli nikoga od nadležnih i stručnih radnika koji bi mogli da odobre prijem deteta.
Osim toga, Centar Slave Raškaj decu prima na smeštaj samo tokom radnih dana, a ne i vikendom, pa to ne može da bude trajna solucija. Stručni radnici s detetom su se uputili prema ustanovi na zagrebačkom Prekrižju koja je, pak, specijalizovana za brigu o osnovnoškolskoj i srednjoškolskoj populaciji učenika sa posebnim potrebama – a ne i o predškolcima.
Na putu do Prekrižja presreo ih je poziv da se ipak vrate u Slavu Raškaj te da će oni primiti devojčicu, a da će se za vikend, ako devojčica ostane tamo, smenjivati njihovi stručni radnici kako bi brinuli o devojčici koja će tamo, čini se, biti jedino dete.
„Imamo kapacitet za 61 dete, a trenutno ih na smeštaju imamo 76. Nemamo stručne kapacitete za prijem deteta sa autizmom, posebno u situaciji ovakve prebukiranosti kad se ionako suočavamo s ozbiljnim manjkom stručnjaka. Činjenica je da ustanova za manju decu s autizmom, koliko mi je poznato, ne postoji. Posledica je to i tzv. transformacije ustanova, zbog čega je deo ustanova za decu sa posebnim potrebama prestao da pruža usluge smeštaja, a nije pronađena alternativa“, kaže Jasna Ćurković Kelava, direktorka Doma za decu Zagreb, koja na problem nemogućnosti smeštaja dece, veliki pritisak iz cele države, pa čak i „liste čekanja“ upozorava već jako dugo.
U toku je, kaže, priprema za otvaranje još jedne ustanove kapaciteta 25 dece na Jarunu, ali to ne treba očekivati pre Nove godine: prostor treba urediti i treba naći stručne radnike, medicinske sestre i predškolske staratelje, kojih na tržištu nema – posebno onih zainteresovanih za rad u ustanovi socijalne službe.
U sklopu reforme sistema socijalne službe već godinama se sprovodi proces transformacije tokom kojeg bi klasični domovi trebalo da budu ugašeni, a brigu o deci da preuzimaju hraniteljske porodice, što je neuporedivo bolje za razvoj deteta. Međutim, Hrvatska sprovodi samo prvi deo plana: ustanove se smanjuju, a staratelja je sve manje i sve su stariji.
Pročitajte još...
Situacija je eskalirala pre četiri godine, nakon „slučaja Pag“ kad je otac, u porodici pod nadzorom Centra za socijalnu pomoć, bacio četvoro dece s balkona na beton. Nakon što su utvrđeni propusti u radu Centra za socijalnu pomoć, broj dece koju socijalna služba uzima iz bioloških porodica višestruko se povećao: jednostavno ne žele da riskiraju. Zagrebački Dom za decu godišnje je imao oko 120 zahteva za smeštaj, a nakon Paga taj broj je porastao na 600. Istovremeno sa takvim trendom smeštajni kapaciteti za decu ne rastu – upravo suprotno.
Prema poslednjim podacima, u domovima je trenutno 671 dete bez odgovarajuće roditeljske brige, a u hraniteljskim porodicama je još 1.874 dece.
