Da li Tramp može zaista da isplati 5.000 dolara svakom Amerikancu i da li je to uopšte po zakonu?

Tramp je obećanje izneo 9. septembra na republikanskoj konvenciji u Dalasu, gde je dočekano velikim aplauzom. Demokrate su ga, međutim, nazvale „praznim obećanjem“, dok su pravnici počeli da raspravljaju da li bi takav potez mogao da predstavlja nedozvoljeni pokušaj uticaja na birače.

Američki federalni zakon zabranjuje davanje novca sa ciljem da se utiče na to kako će neko glasati. Ipak, pravna situacija nije sasvim jednostavna, piše BBC.

Džoan Mahoni, predavačica prava na Univerzitetu u Sauthemptonu, ocenjuje da Trampova poruka na prvi pogled može da zvuči kao mito – „glasajte za republikance i dobićete novac“. Međutim, pošto bi novac, prema najavi, dobili građani bez obzira na to kako su pojedinačno glasali, ona smatra da bi obećanje moglo da se tretira slično najavi smanjenja poreza.

„Mislim da bi to bilo zakonito. To je ista vrsta predizbornog obećanja kao kada kažete: 'Ako moja stranka pobedi, smanjićemo poreze'“, rekla je Mahoni za BBC.

Lorel Rep iz Četam hausa, međutim, smatra da Trampova ponuda izgleda mnogo više kao „transakciona pogodba“ nego kao uobičajeno predizborno obećanje.

Još veći problem predstavlja cena. U SAD živi gotovo 270 miliona punoletnih ljudi, pa bi isplata po 5.000 dolara svakome koštala približno 1,3 biliona dolara (1.300 milijardi).

Tramp nije objasnio odakle bi taj novac došao, niti da li bi od Kongresa tražio da odobri isplatu. Upravo Kongres kontroliše federalnu potrošnju, zbog čega je veoma malo verovatno da bi predsednik mogao samostalno da sprovede plan vredan više od bilion dolara.

Ekonomistkinja Erika Jork iz Fondacije za porez rekla je za BBC da bi bila „izuzetno iznenađena“ ukoliko bi Kongres odobrio takav predlog.

„Bio bi to jedan od najgorih načina da se potroši 1,3 biliona dolara“, ocenila je ona, upozoravajući na rast američkog budžetskog deficita i duga.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens nagovestio je da bi novac mogao da bude obezbeđen prihodima od Trampovih carina, kao i da najbogatiji Amerikanci možda ne bi imali pravo na isplatu.

Međutim, računica za sada ne ide u prilog toj ideji. Od početka 2025. godine SAD su prikupile oko 475 milijardi dolara od carina i akciza, prema podacima Centra za dvostranačku politiku, dok je više od 100 milijardi dolara kasnije vraćeno nakon što je Vrhovni sud oborio veliki broj carina. To je daleko manje od približno 1,3 biliona potrebnih za ispunjenje Trampovog obećanja.

Predsednik je naveo i da bi dobijenih 5.000 dolara moralo da bude potrošeno u SAD, ali nije objasnio kako bi država kontrolisala gde građani troše taj novac.

Bela kuća je odbacila kritike. Portparol Dejvis Ingl poručio je da „katastrofičari neprestano dovode u pitanje predsednika Trampa i njegove poteze“ i da će predsednik nastaviti da ostvaruje rezultate uz podršku Amerikanaca.

Politički analitičari smatraju da obećanje treba posmatrati pre svega u kontekstu novembarskih izbora za Kongres.

Bivši republikanski strateg Robert Moran kaže da nije jasno odakle bi novac mogao da dođe, ali podseća da je Amerika ušla u predizbornu završnicu. Rep smatra da Tramp pokušava da pronađe način da republikanci zadrže kontrolu nad Kongresom pred poslednje dve godine njegovog predsedničkog mandata.

„On sada pribegava novcu zato što ankete ne idu u korist ni republikancima ni njemu“, ocenila je ona.

Tramp je i ranije obećavao direktne isplate građanima. Prethodno je najavio čekove od 2.000 dolara koji bi bili finansirani prihodima od carina, ali taj plan nikada nije realizovan.

Slične kontroverze postojale su i ranije. Džo Bajden je 2021. bio optuživan za „kupovinu glasova“ zbog obećanja o pomoći Amerikancima tokom pandemije ukoliko demokrate pobede na izborima za Senat u Džordžiji. Pred predsedničke izbore 2024. godine pitanje izborne legalnosti otvoreno je i kada je Ilon Mask ponudio novčane podsticaje registrovanim biračima u ključnim saveznim državama koji potpišu određenu peticiju.

Zato Trampovih 5.000 dolara za sada ostaje pre svega spektakularno predizborno obećanje: pravnici se ne slažu oko njegove prirode, Kongres bi morao da odobri ogromnu potrošnju, a prihodi od carina na koje se poziva administracija trenutno nisu ni približno dovoljni da pokriju račun.