Četiri scenarija za Grenland: Kako EU i NATO mogu da odgovore na Trampove pretnje

„Moramo biti spremni za direktnu konfrontaciju s Trampom“, rekao je jedan diplomata EU upućen u aktuelne razgovore. „On je u agresivnom modu i moramo se tome prilagoditi.“

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u sredu da planira da sledeće nedelje sa danskim zvaničnicima razgovara o mogućoj kupovini Grenlanda. Bela kuća je saopštila da bi Tramp preferirao da teritoriju dobije pregovorima, kao i da razmatra njenu kupovinu, ali i da vojno preuzimanje ostaje opcija.

Kako su se diplomatske aktivnosti u Evropi intenzivirale, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao je da je sa kolegama iz Nemačke i Poljske razgovarao o zajedničkom evropskom odgovoru na Trampove pretnje.

„U pitanju je to kako Evropa, odnosno EU, može da se ojača kako bi odvratila pretnje i pokušaje ugrožavanja svoje bezbednosti i interesa“, rekao je Baro novinarima. „Grenland nije na prodaju i ne može se oteti… te pretnje moraju prestati.“

Politiko je razgovarao sa zvaničnicima, diplomatama, stručnjacima i insajderima iz NATO-a o tome kako bi Evropa mogla da spreči američkog predsednika da ode predaleko i koje opcije ima ako to ipak učini. Sagovornicima je zagarantovana anonimnost kako bi mogli slobodno da govore.

„Svi su prilično zatečeni i zapravo ne znaju šta tačno imamo u svom arsenalu“, rekao je bivši poslanik danskog parlamenta. „Niko zaista ne zna šta da radi, jer Amerikanci mogu da urade šta god hoće. Ali odgovori su nam potrebni odmah. Ne možemo da čekamo tri, pet ili sedam godina.“

Politiko navodi četiri opcije za Evropu da spreči Trampa da zauzme Grenland.

Opcija 1: Pronaći kompromis

Tramp tvrdi da je Grenland od ključnog značaja za bezbednosne interese SAD i optužuje Dansku da ne čini dovoljno kako bi ga zaštitila od sve većeg kineskog i ruskog vojnog prisustva na Arktiku.

Pregovorima postignut dogovor, koji bi Trampu omogućio da iz razgovora izađe sa nečim što može da predstavi kao pobedu, a Danskoj i Grenlandu da sačuvaju obraz, možda je najbrži izlaz iz krize.

Jedan bivši visoki zvaničnik NATO-a sugerisao je da bi Alijansa mogla da posreduje između Grenlanda, Danske i SAD, kao što je to ranije činila u sporovima između članica poput Turske i Grčke.

Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker rekao je u sredu da Tramp i njegovi savetnici smatraju da Grenland nije adekvatno zaštićen.

„Kako se led topi i kako se otvaraju rute na Arktiku i Dalekom severu… Grenland postaje veoma ozbiljan bezbednosni rizik za kopneni deo Sjedinjenih Američkih Država.“

Saveznici u NATO-u razmatraju i nove inicijative prema Trampu koje bi mogle da ojačaju bezbednost Grenlanda, iako među njima preovladava stav da je direktna pretnja ruskih i kineskih brodova toj teritoriji preuveličana.

Među predlozima su ubrzano povećanje izdvajanja za odbranu Arktika, češće vojne vežbe u regionu, kao i raspoređivanje trupa radi obezbeđivanja Grenlanda i umirivanja SAD, ako to bude potrebno, navode tri NATO diplomate.

Razmatra se i uspostavljanje programa „Arktički stražar“, koji bi podrazumevao premeštanje vojnih kapaciteta Alijanse u region, po uzoru na inicijative „Istočni stražar“ i „Baltički stražar“.

„Sve što može da se uradi“ kako bi se pojačalo prisustvo NATO-a u blizini Grenlanda i ispunili Trampovi zahtevi „treba maksimalno iskoristiti“, rekao je jedan od diplomata.

Tramp takođe ističe da želi Grenland zbog ogromnih mineralnih resursa i potencijalnih nalazišta nafte i gasa. Ipak, razlog zbog kojeg su ta bogatstva uglavnom neiskorišćena jeste surova priroda terena i izuzetno visoki troškovi eksploatacije, zbog čega su manje konkurentni od kineskog uvoza.

Danski diplomate tvrde da su godinama pokušavali da zainteresuju partnere za ulaganja u Grenland, ali bez uspeha - iako jedan diplomata EU kaže da se taj stav sada polako menja.

Opcija 2: Zatrpati Grenland novcem

Trampova administracija snažno podržava pokret za nezavisnost Grenlanda. Ideja je da, ukoliko arktička teritorija napusti Kraljevinu Dansku i sklopi sporazum sa SAD, bude preplavljena američkim novcem.

Iako Tramp više puta nije isključio upotrebu vojne sile, on istovremeno tvrdi da želi da Grenland „dođe sam“.

EU i Danska sada pokušavaju da ubede Grenlanđane da mogu da im ponude bolji dogovor.

Prema nacrtu predloga Evropske komisije objavljenom u septembru, Brisel planira da više nego udvostruči izdvajanja za Grenland od 2028. godine, u okviru dugoročnog budžeta koji je pripremljen nakon što je Tramp počeo da polaže pravo na tu teritoriju.

Po tim planovima, koji su još predmet pregovora među državama članicama, EU bi skoro udvostručila ulaganja na 530 miliona evra za sedmogodišnji period počev od 2028.

To je dodatak sredstvima koja Danska već uplaćuje Grenlandu u okviru sporazuma sa tom samoupravnom teritorijom.

Grenland bi takođe mogao da konkuriše za dodatnih 44 miliona evra iz fondova EU namenjenih udaljenim teritorijama povezanim sa evropskim državama.

Trenutna podrška Danske i EU uglavnom je usmerena na socijalnu zaštitu, zdravstvo, obrazovanje i zelenu tranziciju. Novi planovi predviđaju i razvoj kapaciteta za eksploataciju mineralnih resursa.

„Imamo mnogo ljudi ispod granice siromaštva, infrastruktura na Grenlandu zaostaje, a naši resursi se uglavnom izvlače bez ozbiljne koristi za Grenland, dok profit odlazi pre svega danskim kompanijama“, rekao je Kuno Fenker, opozicioni poslanik sa Grenlanda koji podržava nezavisnost.

Privlačna ponuda Danske i EU mogla bi biti dovoljna da Grenlanđani ne završe u američkim rukama.

Opcija 3: Ekonomska odmazda

Od Trampovog prvog mandata „uloženo je mnogo napora da se razmišlja kako obezbediti evropsku, nordijsku i arktičku bezbednost bez aktivnog učešća SAD“, rekao je Tomas Krozbi, američki vojni stručnjak sa Kraljevskog danskog odbrambenog koledža.

„To je teško, ali moguće. Ali ne znam da li je iko ozbiljno razmatrao kako obezbediti evropsku bezbednost od Amerike. To je jednostavno ludo“, rekao je Krozbi.

EU ipak ima jedno snažno političko oružje: Instrument protiv prinude, takozvanu „trgovinsku bazuku“, uvedenu nakon Trampovog prvog mandata, koja omogućava Uniji da uzvrati na trgovinsku diskriminaciju.

EU je zapretila da će ga aktivirati nakon što je Tramp uveo carine, ali je od toga odustala u julu kada je postignut dogovor.

S obzirom na to da SAD i dalje drže carine prema EU, Brisel bi mogao ponovo da posegne za tim sredstvom.

„Naš izvoz u SAD iznosi nešto više od 600 milijardi evra, a za oko trećinu te robe imamo tržišni udeo veći od 50 odsto. Sasvim je jasno da je to naša snaga“, rekao je Bernd Lange, predsednik Odbora za međunarodnu trgovinu Evropskog parlamenta.

Međutim, Tramp bi morao da poveruje da je EU zaista spremna na takav potez, s obzirom na to da se prethodni put oštra retorika završila bez konkretnih posledica.

Opcija 4: Čizme na terenu

Ako bi SAD odlučile da vojno preuzmu Grenland, Evropa bi imala vrlo malo mogućnosti da to spreči.

„Neće preventivno napasti Amerikance pre nego što oni polože pravo na Grenland, jer bi to značilo rat pre samog čina“, rekao je Krozbi. „Ali odgovor na prvi potez zavisi od okolnosti. Ako bi Amerikanci poslali vrlo malu grupu ljudi, moglo bi se pokušati njihovo hapšenje, jer bi to bio krivični čin.“

Situacija je sasvim drugačija ako SAD krenu punom snagom.

Pravno gledano, Danska bi mogla biti primorana na vojni odgovor. Prema stalnom naređenju iz 1952. godine, vojska treba da „odmah započne borbu bez čekanja ili traženja naređenja“ u slučaju napada na dansku teritoriju.

Evropske zemlje bi, na zahtev Danske, trebalo da razmotre slanje trupa na Grenland kako bi povećale cenu eventualne američke vojne akcije, rekao je jedan diplomata EU, ponavljajući ideje da bi Berlin i Pariz mogli da pošalju snage radi odvraćanja.

Iako te snage verovatno ne bi mogle da se odupru američkoj invaziji, one bi imale odvraćajući efekat.

„Mogao bi se stvoriti efekat ‘žice za uzbunu’, gde bi određene grupe ljudi fizički stajale na putu, poput situacije na Trgu Tjenanmen, što bi potencijalno nateralo američku vojsku da upotrebi nasilje ili da se povuče“, rekao je Krozbi.

Ali ta strategija ima visoku cenu.

„Ovo je potpuno neistražen teren i sasvim je moguće da će ljudi izgubiti živote u pokušaju da se odbije američko polaganje prava na Grenland.“