Brazil se u nedelju suočio sa možda i najvećim nemirima u novijoj istoriji te zemlje. Pristalice doskorašnjeg predsedika Žaira Bolsonara upale su u najvažniju instituciju te zemlje - Kongres kako bi "izrazili nezadovoljstvo" novim predsednikom Luisom Inasiom Lulom da Silvom, samo nedelju dana nakon njegovog zvaničnog dolaska na funkciju. U jeku nereda, previranja su se dogodila i u okviru aktuelne vlasti i to zbog dva ključna pitanja - ko je kriv i da li je sve moglo da se spreči? U međuvremenu, čovek čije su pristalice demolirale Brazil nalazi se na Floridi i nema nameru da se vraća u zemlju.
Sudija Vrhovnog suda Brazila Aleksandar de Moraes procenio je da odgovoran guverner Brazilije Ibanjez Roša, i to zbog nereagovanja na signale koji su stizali tokom prethodnih dana. Njegova kazna je suspenzija u trajanju od 90 dana.
Kao razlog suspenzije vrhovni sudija naveo je bezbednosne propuste koji su omogućili pristalicama bivšeg, krajnje desničarskog predsednika Žaira Bolsonara, da izvrše upade u zgrade federalne vlade Brazila.
Pre odluke o suspenziji, guverner Roša je izjavio da je najmanje 400 ljudi uhapšeno posle upada u ključne vladine zgrade u Braziliji, poručivši da će krivci „platiti za počinjene zločine“. Sudija Moraes je naložio i da se kampovi koje su podigle pristalice Bolsonara ispred vojnih baza rasformiraju u roku od 24 sata, kao i da se deblokiraju saobraćajnice i oslobode objekti vlade Brazila.
Na kraju, De Moraes je naredio i da se na društvenim mrežama Fejsbuk, Tviter i TikTok blokira propaganda pobunjenih pučista.
Svet obišle brutalne scene
Ipak, za to je sada već prekasno – čitav svet je u nedelju uveče iz minuta u minut preko društvenih mreža pratio šta se dešava u Braziliji.
Mnoge je ono što vide neodoljivo podsećalo na ono što se pre dve godine dogodilo u Sjedinjenim Državama, nakon što je dotadašnji predsednik Donald Tramp izgubio izbore.
Zaista, „scenario“ je imao iste ključne tačke – nemire na ulici koje prerastaju u brutalan sukob sa policijom, napad na državne institucije i na kraju – devastiranje Kongresa.
Naime, pristalice bivšeg brazilskog predsednika Žara Bolsonara probile su bezbednosne barijere koje su u nedelju postavile Oružane snage i tako došle do zgrade kongresa zemlje, Vrhovnog suda i predsedničke palate Planalto.
Na snimcima sa društvenih mreža se vidi kako veliki broj ljudi u glavnom gradu hoda putem koji vodi do zgrade Kongresa, gde su stigli do
Zelene sobe, koja se nalazi ispred donjeg doma Kongresa, rekao je privremeni predsednik Senata Venecijano Vital do Rogo.
Prizori iz brazilskog kongresa nakon protesta deluju kao da je kroz zgradu protutnjalo nevreme. Stolice i nameštaj u holu zgrade su razbacani na sve strane, zavese su pokidane i isprljane. Kancelarije su u potpunosti demolirane, nameštaj je prevrnut, kompjuteri uništeni i razbacani po prostorijama. Po hodnicima se nalaze iscepani papiri i poskidane slike. Kuhinje na gornjim spratovima gde su kancelarije zaposlenih su takođe u haotičnom stanju. Kafa je prolivena po podu, a tanjiri i drugi pribor su razbacani po kuhinjskim elementima.
Brazil gori, Bolsonaro se „sunča“
O nemirima se oglasio i onaj zbog kog su buknuli – ali sa sunčane Floride. Naime, Bolsonaro je dva dana pre inauguracije da Silve odleteo u Sjedinjene Države i tamo ostao do danas. Niko ne zna do kada planira da boravi na Floridi, a sudeći po kratkom komtaru na dešavanja u zemlji, čini se da povratak bar za sada nije opcija.
“Mirne demonstracije, u okviru zakona, čine deo demokratije. Međutim, pljačke i invazije na javne zgrade poput onih koje su se desile danas, kao i one koje je praktikovala levica 2013. i 2017. godine, izuzeci su od pravila”, napisao je Bolsonaro, ni u jednom trenutku ne osudivši napad demonstranata na institucije.
Ipak, upitno je koliko dugo će još SAD „biti raspoložene“ da mu pružaju utočište, jer su Demokrate u američkom Kongresu, Aleksandrija Okasio-Kortez i Hoakin Kastro, pozvali su na izručenje Bolsonara iz SAD.
Sukob tinja mesecima
Iako je sada prilično suzdržan, jasno je da je Bolsonaro bio itekako svestan da će doći i do nemira ovih razmera i na izvestan način im kumovao. Naime, prve naznake da bi situacija mogla da eskalira na ovaj način došle su još pre dva meseca. Kamiondžije koje podržavaju Bolsonara blokirale su 30. i 31. oktobar saobraćajnice širom zemlje, a 2. novembra Bolsonarove pristalice održale su masovne mitinge širom zemlje, ponovo zahtevajući intervenciju oružanih snaga Brazila.
POGLEDAJTE JOŠ:
Bolsonaro je 22. novembra osporio rezultate izbora uz objašnjenje da bi glasovi iz nekih mašina za glasanje trebalo da budu „poništeni“, ali nadležni organi su odbacili njegovu žalbu. Istog dana sud je potvrdio Lulinu izbornu pobedu, a odmah nakon toga Bolsonarove pristalice pokušale su da napadnu sedište federalne policije u glavnom gradu Braziliji.
Dva dana kasnije, uhapšen je muškarac zbog pokušaja da podmetne bombu u znak protesta protiv rezultata izbora.
BONUS VIDEO Brazil – demonstranti upali u Kongres, uhapšeno 400 ljudi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar